FRANCUSKA LEKCIJA

0
61

Srpsku pobedu, nad Turcima 1389. godine na Kosovu polju, Francuska je javno slavila u centralnoj katedrali Notr Dam u Parizu, kada su zvonila zvona, u čast srpske vojske koja branila ne samo svoju zemlju već celokupno hrišćanstvo od najezde islama koji je želeo da pokori celu Evropu. Vekovima kasnije, tačnije ove 2018. godine u istoj toj katedrali se vijori zastava lažne države, ali stvarne islamističko-terorističke tvorevine Kosovo koja je proglasila svoju nezavisnost, baš na toj svetoj srpskoj teritoriji koju su Franzuci nekada slavili i poštovali.

Da li u svim ovim poniženjima ima i naše krivice? Koliko je odgovoran naš diplomatski servis, naše diplomatsko osoblje u Francuskoj, naš ambasador u Parizu? Šta je uradila srpska dijaspora u Francuskoj, da li su uopšte u funkcionalnoj vezi srpska diplomatija i srpska dijaspora? Nedavni događaji iz Pariza ostavili su gorak ukus svakom Srbinu koji je vaspitavan na patriotskim tradicijama i blistavom savezničkom zajedništvu srpske i francuske vojske iz Prvog svetskog rata, iz kojeg smo izašli kao pobednici. Važno je istaći da se predsednik Aleksandar Vučić poneo dostojanstveno i svaki Srbin može da bude ponosan njegovim držanjem na svečanosti u Parizu.

Međutim, dužnost naše diplomatije je bila da predupredi nepovoljne planove protokola i dejstvuje da se nemili događaj izbegne. U Francuskoj nam je očitana lekcija koja može da bude i konstruktivna i koja mora da nas otrezni i promeni na bolje delovanje u domenu diplomatije. Logičan odgovor je da ambasador Srbije u Francuskoj “koju volimo kao što je ona volela nas“ u Velikom ratu, ma kako on da se zvao, posle poniženja koje je priređeno predsedniku, narodu i zemlji koja je izgubila 28 odsto stanovništva, odmah bude smenjen. Njegovom nesposobnošću, a sumnjam da je u pitanju još nešto gore, u Parizu je poniženo 1.247.435 srpskih žrtava koji su za slobodu ratovali i dali život na pravoj pobedničkoj strani, za razliku od dobrog dela predstavnika koji su u Parizu sedeli u prvom ili drugom počasnom redu.

Prvo što smo naučili jeste da današnja Francuska politika predsednika Makrona nije ona koja je bila za vreme Prvog svetskog rata. Druga lekcija je da ni Srbija nije ono što je bila u to vreme. Treće, ni Šiptari nisu danas ono što su bili pre 100 godina. Četvrto, u diplomatiji je jači argument od milion evra za lobiranje nego milion srpskih žrtava za vreme Prvog svetskog rata. Peto, za neuspeh odgovorni moraju da podnesu ostavke ili budu smenjeni. Šesto, u 21. veku novih tehnologija i brzog protoka vesti, informacija, ali i moguđnosti da prenosimo video i foto sadržaje preko telefona, jasno je da se i sama diplomatija promenila. Sve se menja samo naša diplomatija ostaje ušuškana i uljuljkana u samoupravne nebuloze iz vremena Koče Popovića. Da rezultat može da se napravi uprkos međunarodnim preprekama, ali samo ako se vredno, uporno i pametno radi, govori pobeda Srbije na glasanju u Interpolu. Vrednim radom ministra Nebojše Stefanovića i zalaganjem i ugledom predsednika Vučića, tzv. Kosovo nije primljeno u Interpol, kao što nije ni u UNESKO.

Ovo je dokaz da može da se napravi diplomatski pozitivan rezultat i ostvari interes za Srbiju. Bez obzira što u Francuskoj ima pojedinaca koji Srbiji ne misle pozitivno i lepo, ogromna većina ljudi je prosrpski orjentisana. Naša je dužnost da ih organizujemo i povežemo za dobro i Srbije i Francuske. Istina je da su 1999. godine NATO avioni bombardovali Srbiju, ali je takođe istina da su francuski oficiri srpskoj vojsci davali informacije i dokumente koji su služili za odbranu Srbije. Neki od tih francuskih oficira su uhapšeni i služe robiju, upravo po optužnici alijanse. Nekima od njih je naša Crkva dala odlikovanje za prijateljstvo, među kojima je i general Binjel. Setimo se generala Žaka Ogara i mnogih drugih koji su viteški stali u odbranu srpsko-francuskog prijateljstva, žrtvujući svoje karijere, slobodu, porodice i živote. To su potomci francuskih oficira i iskreni istinski hrišćanski vitezovi. Setimo se svih dobročinstava i na delu pokazane hrabrosti najčuvenijeg humanitarca Arno Gujona.

To je sve Francuska i zato u ovim teškim momentima moramo poslušati amanet viteškog srpskog kralja Aleksandra koji nam je na samrti poručio „Čuvajte mi prijateljstvo sa Francuskom“. Francuska lekcija ima smisla samo ako odmah izvučemo pouke i što pre krenemo u akciju. Prvo moramo da menjamo sebe i svoje postupke, da se konačno probudimo iz samoupravnog sna, prebacivanja odgovornosti i javašluka, a jedan od načina borbe je da se prevaziđeni srpski diplomatski kadrovi prestanu iščuđavati delotvornosti „keš & selfi“ diplomatije.

Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige