Rešenje, ako takvo bude dostignuto između Beograda i Prištine, da bude odobreno od strane SB UN

0
30

MIP Rusije takođe još jednom podseća da ”forsiranje transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u prave ”oružane snage” od strane kosovskih Albanaca i njihovih prekookeanskih pokrovitelja, uprkos stavu Beograda i kosovskih Srba krajnje je opasno po stabilnost na Balkanu.

Na današnji dan kontakti Rusije sa obe strane kosovskog konflikta (Srbijom i kosovskim Albancima) objektivna su posledica jačanja međunarodnog uticaja Rusije, između ostalog, i u strateški važnom za Moskvu balkanskom regionu.

Neophodnost povratka Moskve direktnom učešću u pregovorima o Kosovu vezana je takođe sa tim što je posrednička uloga EU u dijalogu Beograda i Prištine diskreditovana i nastavlja da se degradira.

Potpuno je očigledno da spoljnopolitički resor Evropske komisije ne može da samostalno izađe na kraj sa misijom regulisanja kosovskog pitanja koja mu je poverena Rezolucijom Generalne Skupštine UN od 9. septembra 2010. godine.

Ipak bi pri tome bilo potpuno pogrešno smatrati da će Moskva podržati svako rešenje Beograda za Kosovo.

MIP Rusije, koji koordinira sprovođenje jedinstvene spoljnopolitičke linije Ruske Federacije saopštava: ”Ruska pozicija povodom Kosova ostaje nepromenjena i oslanja se na međunarodno-pravne okvire, fiksirane u Rezoluciji SB UN 1244.

Rešenje, ako takvo bude dostignuto između Beograda i Prištine, treba da bude uzajamno prihvatljivo, da odgovara međunarodnom pravu, da bude odobreno od strane SB UN i da bude realno izvodivo.

Neophodno je takođe obezbediti široku podršku međunarodne zajednice”, – konstatovalo je ministarstvo.

MIP Rusije takođe još jednom podseća da je ”forsiranje transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u prave ”oružane snage” od strane kosovskih Albanaca i njihovih prekookeanskih pokrovitelja, uprkos stavu Beograda i kosovskih Srba krajnje opasno po stabilnost na Balkanu“.

Stvaranje kosovske armije se kosi sa međunarodno-pravnom arhitekturom bezbednosti na evropskom kontinentu u celini”, – ukazalo je ministarstvo. U tim jasnim i preciznim stavovima Rusije nema mesta za svakakve ”separatne sporazume, razgraničenja teritorije, korekciju granica” i ostale provokacione zamisli.

U vezi sa tim izaziva oprez pojava razne vrste materijala u srpskim medijima koji popularišu ideju da će tobože ”Rusija podržati svako rešenje koje Srbija donese povodom Kosova”.

Ovi navodi imaju tendenciozni karakter i predstavljaju srpskoj javnosti izokrenutu informaciju, i ni malo ne doprinose pozitivnoj dinamici regulisanja kosovske krize.

Govoreći o direktnom učešću Rusije u kosovskim pregovorima treba se setiti pozitivnog iskustva rada diplomatske trojke posrednika pod mandatom UN – u kojoj su bili predstavnici Rusije, SAD i EU.

Konstruktivni rasplet sada mogu da budu pronađeni samo u dugoročnoj perspektivi, možda i posle nekoliko decenija. Rusko ministarstvo spoljnih poslova u vezi sa tim podvlači da ”veštačko forsiranje takozvane” konačne normalizacije” između Beograda i Prištine iz razloga dalekih od istinskih interesa dostizanja stabilnog regulisanja, njeno povezivanje sa nekim veštačkim rokovima smatramo destruktivnim”.

U tom kontekstu razgovor koji se nedavno desio u kuloarima svečanosti povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata u Parizu između predsednika Rusije Vladimira Putina i jednog od lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija svedoči o tome da se Rusija vraća komunikaciji sa svim stranama kosovskog konflikta.


(IN4S – NSPM)