NATO je navikao da ratuje udobno, sa daljine! Menjaju li se uslovi u Siriji?

0
80

Bliski istok se obreo u novoj stvarnosti. Jedna od glavnih komponenti je pojava raketnog sistema protivvazdušne odbrane S-300. Prenos ovih kompleksa obavljen je prošle nedelje. Novi uslovi i nova stvarnost su se pojavili i zbog što ovaj sistem već počinje da radi, povezujući se sa automatskim sistemom protivvazdušne odbrane i radio-elektronske borbe.

Reb uređaji su trenutno postali druga opasna granica za letove u SAD, NATO i Izraela, koji su izuzetno aktivni na nebu iznad Sirije. Naročito u oblastima u kojima su stacionirane američke trupe.
Dugo vremena, REB kompleksi su kontrolisali zonu u oblasti Hmejmima i Tartusa, u kojoj nije bilo letova stranih aviona. A sada su uspešno pokrili prostor čitave Sirije. Nemoguće je reći tačno gde će se sledeći put pojaviti. REB „Krasuha“ može veoma efikasno „isključiti“ deo sirijskog neba za avijaciju bilo koje vrste.

Oba kompleksa znatno menjaju stanje u Siriji zbog promene tehnološke superiornosti. Poznato je da su SAD i njeni saveznici vodili svoje poslednje ratove sa protivnicima koji su zaostajali u savremenim tehnologijama i tehnologijama, te u suštini i izgubili ratove od vojske NATO bloka. Mnogi stručnjaci su ovu verziju rata nazvali „udobnom“. Međutim, Krasuha isključuje ovu mogućnost na velikom delu istočnog Mediterana, blokirajući većinu komunikacionih signala: vojne, radarske podrške za avione i GPS signal. Sasvim je sigurno da će sama akcija bez podrške i označavanja ciljeva savremenim sredstvima biti neverovatno teško za pilote, pogotovo ako nisu obučeni za takav način ratovanja. Polako na nebu Sirije nestaje mogućnost laganog leta i gađanja ciljeva – automatski – bez muke.

Međutim, sama sredstva za radio elektronski rat nisu toliko opasna za avion odnosno pilota. Ona mu isključuju mogućnost korišćenja savremenih sistema navođenja ali ga ne ugrožavaju direktno. Za njih je međutim fatalno prisustvo S-300 sistema PVO. Sirijska vojska već poseduje vazdušnu odbranu prethodnog tehnološkog nivoa. Međutim, S-200 je imao mogućnost gađanja samo jedne neprijateljske letelice. Isporučeni S-300 prati do 100 ciljeva, zahvaljujući svom radaru i sistemu lokatora.
Celokupna podela raketnog sistema vazdušne odbrane sa S-300 može pucati na 36 meta odjednom. Sistem može uništiti neprijatelja iako je već napustio teritoriju Sirije – raspon raketa vam omogućava da pokrijete čak i Liban, istočno od Sredozemnog mora, skoro čitavu teritoriju Izraela, kao i Kipar. U poslednje dve zemlje se nalaze baze Sjedinjenih Država, Izraela i saveznika.

Treba napomenuti da razgovor o sigurnosti isporučenih sistema, koje distribuiraju generali vojske ovih zemalja, nije objektivan. Oni su zasnovani na prisustvu kompleksa u Grčkoj (članu NATO-a). Imamo sličnu skraćenicu – S-300. Ali ove komplekse je isporučila Rusija pre više od 15 godina, kao i one koje postoje u Ukrajini. Tokom godina, kompleks S-300 je prošao mnoge nadogradnje i poboljšao njegove karakteristike.

Naravno, postavljeni kompleksi neće zatvoriti nebo cele Sirijske arapske republike u kavez. Za to je potrebno mnogo više vojne opreme. Takođe, ovo naoružanje nije garant odbijanja i sprečavanja napada – neprijateljski avioni takođe mogu, s vremenom, izraditi recept za reakciju na S-300. Međutim, pokušaji njegovog samog razvoja će biti mnogo opasniji, čak i za kratko vreme mogu doživeti ozbiljnu štetu, što im može biti veoma neprihvatljivo. U svakom slučaju ovi sistemi su nešto što će u suštini uspešno ohladiti mnoge vruće glave zainteresovane za osvajanje delova Sirije.