Smešno: Putin im kriv za jačanje desnice a ne njihova politika koja je narodu dojadila

0
24

Ruski uticaj u Evropi je u porastu a iako je najočigledniji na Balkanu jačanje populizma u centralnoj Evropi je koristilo Moskvi, izbacujući u prvi plan naklonjenije političare i stranke u zemljama poput Madjarske, Austrije i Češke, navodi Asošiejted pres (AP).

Nedelju dana pre izbora u BiH, lider Republike Srpske Milorad Dodik je bio u Moskvi, na trci Formule jedan i na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Tom prilikom je, navodi AP, Putin poželeo Dodiku „veliki uspeh“ na izborima i na poklon dobio bedž Republike Srpske, što se vidi na snimcima.

Ti snimci su, kako piše AP, očigledan prikaz ruskog uticaja na Balkanu, jednom od najosetljivijih regiona Evrope, gde zapad želi izmirenje i reforme posle ratova devedesetih godina.

Dodik, koji se zalaže za otcepljenje Republike Srpske, u medjuvremenu je pobedio na izborima za srpskog člana predsedništva BiH i smatra se da će to ojačati poziciju Moskve na Zapadnom Balkanu jer je sada na funkciji s koje može da blokira bilo koju stratešku odluku. Zbog svojih stavova, Dodik je pod američkim sankcijama.

Rusija se žestoko protivi članstvu balkanskih država u NATO, a zapadni zvaničnici su izražavali bojazan da Moskva u regionu koristi istorijske slovenske i pravoslavne veze da bi podrila zapadnu politiku.

Proruske snage su ostvarile uspeh i na izborima u Letoniji, gde Rusi čine četvrtinu stanovništva, ali će pobednička partija Harmonija po svoj prilici imati teškoća u formiranju koalicije.

Sarajevski politički analitičar Adan Huskić rekao je da uticaj Moskve raste i u delovima Evrope s kojima ne postoje identitetske veze.

Prema njegovim rečima, te zemlje kao zajedničko imaju „visoke nivoe nepotizma i korupcije“ pa im je bliže povezivanje sa zapadnim demokratijama „po prirodi veoma teško“.

U izveštaju Evropskog saveta za spoljne poslove se navodi da strateški cilj Rusije nije direktna kontrola nad Balkanom već „pothranjivanje i uveličavanje postojećih napetosti“.

„S ruske tačke gledišta, pristup EU Zapadnom Balkanu nije ni ozbiljan ni sistematičan i to Moskvi daje mogućnosti da stvara prednost“, piše u tom izveštaju.

AP navodi da ruski saveznici na Balkanu aktivno izazivaju nepoverenje u zapad, predstavljajući SAD i EU kao neprijatelje koji žele da zemljama oduzmu identitet i nacionalni ponos putem evrointegracija. Savršeni primer za to je, piše AP, Milorad Dodik, za kog su zapad i NATO neprijatelji dok je Rusija prijatelj koji potpuno poštuje „slovensku braću“.

Zaglibljena u svojim problemima krizi evra, imigraciji i Bregzitu EU je godinama zanemarivala Balkan. Sada se neki evropski zvaničnici plaše da bi region ponovo mogao upasti u sukobe ako brzo ne udje u EU. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je nedavno rekao da ako se Balkanu ne ponudi jasna evropska perspektiva pre ili kasnije se može ponoviti ono „što se dešavalo devedesetih“.

Ti strahovi, kako navodi AP, nisu neosnovani.

Tenzije su u porastu izmedju Srbije i Kosova, uprkos dijalogu u Briselu o političkom rešenju.

U Makedoniji je, uprkos nadama SAD i EU u brzo prihvatanje sporazuma s Grčkom o promeni imena, referendum o tom pitanju propao zbog slabe izlaznosti. To je izazvalo nove strahove od nestabilnosti u zemlji koja je 2001. bila na ivici gradjanskog rata.

Američki ministar odbrane Džejms Matis je iza protesta protiv sporazuma i u Makedoniji i u Grčkoj video ruski uticaj i prošlog meseca je izjavio da SAD „ne žele da vide da Rusija (u Makedoniji) radi ono što je pokušala u mnogim drugim zemljama“.

Rusija negira da se meša u politiku balkanskih ili baltičkih država. Medjutim, navodi AP, ruska strategija meke moći dobro uspeva u Srbiji, pre svega zbog sećanja na NATO bombardovanje 1999.

Rusija je tako, piše AP, u zamenu za podršku Beogradu oko Kosova dobila vernog saveznika iako Srbija pregovara o članstvu u EU.

AP takodje navodi da su dva ruska vojna obaveštajca operisala iz Srbije u navodnom pokušaju da 2016. organizuju puč u Crnoj Gori da bi sprečili ulazak Crne Gore u NATO.

„Bili smo svedoci neuspeha referenduma u Makedoniji. Svedoci smo toga u Bosni, gde je Republika Srpska postala bastion ruskih interesa. Bili smo svedoci toga u Crnoj Gori i svedoci smo toga u Srbiji. Sve to pomaže Rusima da ulože minimum i dobiju gotovo maksimum iz svog političkog uticaja“, naveo je politički analitičar Boško Jakšić.

Beta