Novosadska toplana u novu grejnu sezonu sa nižim cenama grejanja

0
76

Direktor Novosadke toplane Dobrosav Arsović, je danas najavio početak nove grejne sezone.

Stručno, ekonomično i efikasno poslovanje je, između ostalog, rezultiralo i predlogom Odluke Novosadske toplane o smanjenju cena usluga, na koji je Gradsko veće dalo saglasnost.
Nakon stupanja na snagu novih cena, isporuka toplotne energije za grejanje biće jeftinija za 4,79%, dok će cena isporuke toplotne energije za pripremu tople potrošne vode biti snižena za 6,97%. To konkretno znači da će, umesto dosadašnjih 88,86 din/m2 cena grejanja iznositi 84,60 din/m2, dok će metar kubni tople potrošne vode umesto dosadašnjih 225,99 dinara, koštati 210,24 dinara (cene su iskazane bez PDV-a).

Predlog Odluke Novosadske toplane na koji je Gradsko veće dalo saglasnost 20. septembra tekuće godine, je treći ovakav za godinu i po dana. Ozbilјnom i odgovornom politikom Preduzeća koja rezultira kontinuiranim sniženjima cena usluga, prekinuta je dugogodišnja tradicija izuzetno loše finansijske situacije Novosadske toplane i stalnih poskuplјenja usluga kao jedinog vida izlaza iz nagomilanih dugova prema dobavlјačima energenata i bankama.

Od 2014. godine, kada sam postavljen za vršioca dužnosti, JKP Novosadska toplana je bila, rekao bih u katastrofalnom stanju. Tako da smo teškog gubitaša, višegodišnjeg  gubitaša, koji je u tom momentu imao dospele neizmirene obaveze u iznosu od preko tri milijarde dinara. Mi smo danas došli u situaciju  da smo jedno od najboljih javnih preduzećau republici Srbiji“ – rekao je direktor Novosadke toplane Dobrosav Arsović.

Novosadska Toplana stigla je do šampiona javnog sektora. Novosadska toplana odavno ne koristi tekuće subvencije Grada, a od prošle godine ni kapitalne. Sve investicije i obaveze Preduzeće finansira iz sopstvenih sredstava. Toplana je danas likvidna, solventna i bez ikakvih
dugova.
U godišnjem izveštaju „100 naj… privrednih društava u Srbiji“, koji objavlјuje Agencija za privredne registre, JKP „Novosadska toplana“ zauzelo je 54. mesto po uspešnosti poslovanja i nalazi se među sedam najprofitabilnijih javnih preduzeća u državi. Zavidno mesto Novosadske toplane na listi od više od 100 hilјada privrednih društava, u najvećoj meri omogućila je činjenica da je ostvarena dobit Preduzeća u 2017. godini čak 55,1% veća nego u 2016. godini.
Rukovodeći se principima odgovornog i racionalnog poslovanja, Novosaska toplana je i ove godine šampion javnog sektora. Ovakvo poslovanje dalo je izvanredne rezultate – Novosadska toplana je poslovnu 2017. godinu završila pozitivnim rezultatom u iznosu od 1,3 milijarde dinara.
Dodatne prihode u 2017. godini u iznosu od 794 miliona dinara, Toplana je ostvarila prodajom električne energije iz kogeneracionog postrojenja na TO „Zapad“. Podsećamo da je to najinovativniji projekat koji je Novosasku toplanu postavio na mesto lidera u zemlјi, budući da smo prva topana u Srbiji sa izgrađenim kogeneracionim postrojenjem.
JKP „Novosadska toplana“ će, do 30. novembra 2018. godine, iz iskazanog rezultata za 2017. godinu izvršiti uplatu Osnivaču u iznosu od 646,4 miliona dinara. Novosadska toplana na ovaj način značajno doprinosi napretku Novog Sada, jer ne koristeći sredstva iz budžeta Grada Novog Sada, stvara mogućnost da se ta sredstva preusmere i iskoriste za unapređenje drugih segmenata komunalnog sistema Grada kojima je to potrebno.

Građevinska sezona 2018. godine

Realizacija plana investicija Novosadke toplane za ovu godinu otpočela je 10 aprila radovima na izgradnji 250 m trase trocevnog vrelovoda u Kopernikovoj ulici. Pored ovoga, rekonstruisano je 360 m trase vrelovoda na potezu od Bulevara kneza Miloša prema ulici Stanoja Stanojevića, prilikom čega je zamenjeno 1.180 m cevi. Na Bulevaru oslobođenja rekonstruisano je 550 m trase vrelovoda prilikom čega je položeno 1.100 m novih cevi, dok je u bloku ulica Žarka Vasilјevića, Stevana Milovanova, Trga republike i Šumadijske ulice rekonstruisano 920 m trase vrelovoda starog 40 godina i zamenjeno je 1.840 m cevi. Na Bulevaru cara Lazara rekonstruisano je 1150 m trase glavnog voda za Limane I i II prilikom čega je zamenjeno 2.300 m cevi.

Radovi na rekonstrukciji vrelovodne mreže i priklјučaka obavlјali su se i na 850t trase u Ulici Mileve Marić, prilikom čega je zamenjeno 2.550 m cevi. Pored ovoga, rekonstruisan je i deo vrelovoda u Ulici Momčila Tapavice, gde je prilikom radova na 570 m trase vrelovoda zamenjeno 1.710 m cevi.

Mašinsko-izolaterski radovi na rekonstrukciji 400 m trase vrelovoda od raskrsnice Futoškog puta sa Bulevarom Slobodana Jovanovića prema Ložioničkoj ulici su završeni, zamenjeno je 1.200 m cevi i u toku su radovi na vraćanju površine u tehnički ispravno stanje. Istom dinamikom odvijaju se radovi na 1200 m trase u bloku Ulica Modene, Žarka Zrenjanina, Stražilovske i Ulice Maksima Gorkog gde je u rovove položeno 2.400 m novi cevi. U Sremskoj ulici rekonstruisano je 160 m trase vrelovoda i u toku su radovi na vraćanju površine u tehnički ispravno stanje nakon zamene 320 m cevi.

Na Staroj Detelinari su u završnoj fazi mašinsko-izolaterski radovi na rekonstrukciji 1.390 m trase vrelovoda u bloku ulica Kornelija Stankovića, Braće Mogin, Milana Glumca, Kalmana Langa i Rumenačke ulice, gde će po završetku radova biti zamenjeno ukupno 2.780 m cevi. Planirano je da do kraja tekuće sedmice na ovoj lokaciji otpočnu radovi na vraćanju površine u prvobitno stanje.

Planiranom dinamikom odvijaju se radovi na rekonstrukciji 1.425 m trase vrelovoda u bloku ulica Stevana Mokranjca, dr Đorđa Joanovića, Pastrove i Rumenačke ulice gde će biti zamenjeno 2.850 m cevi. U bloku ulica Orlovića Pavla, Janka Čmelika, Đure Molnara i Veselina Masleše radi se na rekonstrukciji 1.160 m trase vrelovoda, odnosno na zameni 2.320 m cevi. Planiranom dinamikom teku i radovi u bloku Banatske i Ulice Grčića Milenka, gde će nakon radova na rekonstrukciji 1.170t trase vrelovoda biti zamenjeno 2.340 m cevi. Nastavlјeni su i radovi na rekonstrukciji glavnog voda za Limane, na 430t trase na Bulevaru cara Lazara od Merkatora do ugla sa Šekspirovom ulicom, prilikom čega će biti zamenjeno 1.290 m cevi.

Do kraja tekućeg meseca planiran je početak radova na izgradnji vrelovodne mreže i priklјučaka za objekte Kliničkog centra Vojvodine koji do sada nisu bili prilјučeni na sistem dalјinskog grejanja Novosadske toplane. Pomenuti radovi obezbediće pouzdano i kontinuirano snabdevanje Kliničkog centra toplotnom energijom, dok će otklanjanje potencijalnih nepravilnosti u radu biti znatno brže i efikasnije.

Ugovoreni rokovi za završetak radova na vrelovodu podrazumevaju celokupne radove sa vraćanjem površina u tehnički ispravno stanje. Radovi ni u kom slučaju neće uticati na početak i tok grejne sezone, jer će mašinsko-izolaterski radovi na svim lokacijama biti završeni na vreme, tačnije nove cevi će biti položene u rovove, povezane na vrelovodnu mrežu i biće u funkciji, kako bi se za sve objekte priklјučene na sisitem dalјinskog grejanja Novosadske toplane obezbedila nesmetana isporuka toplotne energije za grejanje.

Svi radovi na rekonstrunciji vrelovodne mreže i priklјučaka u 2018. godini finansirani su iz sopstvenih sredstava Preduzeća, za šta je opredelјeno milijardu i 70 miliona dinara.

Kontinuirana ulaganja u modernizaciju tehničkog sistema

Najznačajniji projekat Novosadske toplane za 2018. godinu je realizacija projekta izgradnje novog kotla na Toplani „Istok“, snage 60 MW. Svi radovi na izgradnji novog kotla na Toplotnom izvoru „Istok“ će biti završeni do početka grejene sezone.

U skladu sa strategijom razvoja Toplifikacionog sistema Grada, izgradnja novog kotla pobolјšaće energetsku efikasnost, raspoloživost i pouzdanost rada Toplane „Istok“, dok će grejanje u istočnom delu grada, odnosno na Podbari, Rotkvariji i u delu Starog grada biti još kvalitetnije, pogotovo pri veoma niskim temperaturama, kada će ova toplana biti u mogućnosti da pokriva opterećenje svog projektovanog konzuma. Ugovorena vrednost radova bila je 325 miliona dinara i oni su u potpunosti finansirani iz sopstvenih sredstava Preduzeća.

Novosadska toplana, kao povlašćeni proizvođač električne energije, nastavlјa sa sprovođenjem strategije korišćenja podsticaja za visokoefikasnu kogeneraciju. U toku su pripremne radnje za realizaciju projekta rekonstrukcije Toplane „Jug“ i izgradnju kogeneracionog postrojenja na toj toplani, instalisane snage 4 MWe + 4 MWt. Glavni predmet rekonstrukcije Toplane „Jug“ je izgradnja kogeneracione elektrane za visokoefikasnu kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, koja obuhvata i građevinsku rekonstrukciju, izmeštanje aneksa, zaštitu od buke, sanaciju krova, izgradnju novog cirkulacionog i kotlovskog postrojenja za TPV, izgradnju sistema hemijske pripreme vode, kompresorske stanice, mašinske radionice, sistema za dogrevanje mazuta i drugih pomoćnih podsistema.

Elektrana na toplani „Jug“ godišnje će proizvoditi oko 30 miliona kilovat-časova električne i isto toliko kilovat-časova toplotne energije. Tehnološki koncept kogeneracione elektrane „Jug“ je gotovo identičan kao i na postojećoj elektrani „Zapad“, koja je za prvih 17 meseci rada proizvela 107 miliona kilovat-časova električne i isto toliko toplotne energije, što je količina „zelene“ energije dovolјna za kontinuirano snabdevanje strujom oko 18.000 domaćinstava. Procenjena vrednost projekta je 500 miliona dinara i u celosti će biti finansiran iz sopstvenih sredstava Preduzeća.

U toku su i radovi na automatizaciji toplotnih podstanica i obavlјaju se u fazama, u ovoj godini automatizuje se oko 400 podstanica. Ulaganjem u automatizaciju podstanica, Novosadska toplana imaće uštedu od oko milion evra po grejnoj sezoni. U ovoj fazi radova na automatizaciji, Novosadska toplana iskoristila je pogodnost koju je slovenačka vlada ponudila preko svoje kancelarije CMSR za projekte koji doprinose energetskoj efikasnosti, da donira 30% investicije. Ove godine ta donacija iznosi čak 850.000 evra.

Novosadska toplana je preduzeće koje je likvidno i poštuje rokove za izmirenje obaveza,
kako za isporučeni gas, tako i za izmirenje svih ostalih dospelih obaveza. Svi radovi na
izgradnji i rekonstrukciji vrelovodne mreže i priklјučaka u 2018. godini finansiraju se iz
sopstvenih sredstava Preduzeća. Novosadska toplana nije korisnik ni tekućih ni
kapitalnih subvencija Osnivača, Grada Novog Sada, zbog čega je primer poslovanja jednog
javnog komunalnog preduzeća koje realizuje velike i značajne projekte potpuno samostalno.

Navedene činjenice u potpunosti opravdavaju stav direktora Preduzeća gospodina
Dobrosava Arsovića, da je Novosadska toplana najbolјe javno preduzeće u Republici Srbiji!