Savez Berlin-Moskva-Ankara – trn u oku SAD

0
45
AFP PHOTO / Tobias SCHWARZ

Centralna Azija može postati novi „Bliski istok“ po broju potencijalnih sukoba i zbog toga je izuzetno značajna saradnja između Rusije i Turske, kaže u intervjuu za Sputnjik Filip Kovačević, profesor sa Univerziteta u San Francisku. On ističe da duboka polarizacija unutar američke elite pogoduje brzom jačanju alternativnih svetskih centara moći.

Kongresni izbori koje mnogi u SAD smatraju plebiscitom za ili protiv Trampa održavaju se u novembru.

Kako u tom smislu vidite trenutnu situaciju na američkoj političkoj sceni?

— Apsolutno sve što se trenutno dešava na američkoj političkoj sceni je vezano za novembarske izbore za Kongres. Svaki dan donosi neki novi skandal i situacija će se po tom pitanju sve više radikalizovati.

Mislim da američka politička elita nije bila ovako podelјena još od vremena građanskog rata u 19. veku. I tada, kao i sada, sukob je bio između, uslovno rečeno, liberalno-globalističke i nacionalno-konzervativne frakcije političke i ekonomske elite.

Interesantno je da je (i) tada zvanična Rusija bila protivnik proglobalističke opcije, pa je, na primer, ruski car Aleksandar Drugi poslao rusku flotu u pomoć američkom predsedniku Linkolnu. Kasnije su i Linkoln i Aleksandar Drugi ubijeni, a moguće je da su oba lidera bila žrtve slične obaveštajne službe, koja sada preti i Trampu.

Da li Tramp može izdržati pritisak ove države i politički preživeti?

— Verujem da je Trampu jasna velika moć svojih protivnika. Zbog toga je on već krenuo u žestoku izbornu kampanju kroz održavanje mitinga u svim klјučnim američkim državama. Tramp zna da bi pobeda demokrata na izborima potpuno paralizovala sve njegove buduće poteze i ugrozila šanse da bude ponovo izabran za predsednika.

Problem demokrata je da oni za dve godine nisu proizveli neku jaku ličnost, koja bi mogla da se suprostavi Trampu. Zbog toga je njihova jedina nada u ovom trenutku tzv. duboka ili paralelna država, jer su uticajni lјudi koji je čine, posebno u medijima, obaveštajnom aparatu i sudstvu, njima ideološki naklonjeni.

Kako ocenjujete aktuelno stanje i procese u američkom društvu?

Nedavno je čak Amerika optužila Henrija Kisindžera da šuruje sa Rusima. Koliko su politički i društveni rovovi u Americi ozbilјni? U kom pravcu se Amerika kreće?

— Ukupno stanje u američkom društvu nije dobro. Vrlo je moguće da će neprijatelјstvo na vrhu provocirati organizovano nasilјe u samom društvu. Rasni i klasni sukobi se već opasno naziru u nekim američkim državama. Putujući kroz SAD, naišao sam na velike ideološke razlike i nedostatak želјe za kompromisom.

I Trampu i njegovim protivnicima odgovara ovakvo stanje. Trampu odgovara da izigrava žrtvu, jer tako motiviše građane da glasaju za njega, a demokratama odgovara da od njega prave đavola i rusku marionetu, jer tako motivišu svoju izbornu bazu koja je veća nego baza republikanaca.

Rusofobija je demokratama postala glavni izborni adut. To je znak da ne žele da se suoče sa realnim problemima američkog društva, kao što su siromaštvo, organizovani kriminal, propadanje infrastrukture, itd.

Amerika se trenutno nalazi u ekonomskom i političkom ratu sa gotovo svim „saveznicima“, a čini se da se situacija sa Turskom naročito otela kontroli. Tu su i zategnuti odnosi sa Nemačkom, kao i strateško nadmetanje sa Rusijom i Kinom…

Kako u tom smislu vidite buduću poziciju SAD na međunarodnoj sceni? Ima li više mesta povratku na stari globalistički model koji je vladao pre dolaska Trampa, sa Amerikom kao liderom slobodnog sveta?

— Još je drevnogrčki filozof Heraklit zapisao da se ne može dva puta zakoračiti u istu reku. Dakle, povratka na stari neoliberalni globalistički poredak nema.

Međutim, i novi multipolarni poredak je daleko od stabilizacije i ravnoteže. To znači da ćemo u narednom periodu videti veliki broj geopolitičkih turbulencija, demokratskih smena vlasti i državnih udara, raspada starih saveza i stvaranja novih, a moguće i nove regionalne sukobe, posebno u zonama dodira između velikih sila.

Centralna Azija može postati novi „Bliski istok“ po broju potencijalnih sukoba i zbog toga je izuzetno značajna bliska saradnja između Rusije i Turske. Rat između ove dve države je, po mom mišlјenju, već bio na dnevnom redu određenih moćnih krugova na Zapadu.

Turski predsednik Erdogan se sada okrenuo u smeru Rusije, ali se nalazi na udaru sve većeg broja protivnika na Zapadu. Nije zbog toga čudno što su pre nekoliko dana Moskvu posetili turski ministri spolјnih poslova i odbrane, kao i šef turske obaveštajne službe Hakan Fidan.

Čini se da je nova evroazijska osa, koja će uz Tursku i Rusiju verovatno uklјučiti i Nemačku, na pomolu.

Dakle, Berlin—Moskva—Ankara, stogodišnji san mnogih evroazijskih mislilaca. Jasno je da duboka polarizacija unutar američke elite pogoduje brzom jačanju alternativnih svetskih centara moći.

AFP PHOTO / Tobias SCHWARZ

Espreso