Beograd spreman za susret Trampa i Putina, a odabran je značajan datum

0
770

Srpska prestonica želi da povodom sto godina održavanja pobede u Prvom svetskom ratu bude domaćin najmoćnijim svetskim liderima — predsednicima Rusije Vladimiru Putinu i SAD Donaldu Trampu, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić u emisiji Radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.

Na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Putin i Tramp su pozvani da budu specijalni gosti na centralnom obeležavanju 100. godišnjice velike savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Plan je da ta proslava bude organizovana u četvrtak 1. novembra, ali ukoliko bude bilo potrebno, zbog usklađivanja obaveza svetskih lidera, moguće je da termin bude pomeren i za neki drugi dan krajem oktobra ili početkom novembra ove godine. To je za Sputnjik potvrdio i Goran Vesić.

„Naravno da smo spremni za to. Možete da primetite da u poslednjih nekoliko godina Beograd, odnosno Srbija, ima mnogo značajnije mesto u međunarodnoj zajednici. Uporedite veličinu naše zemlje i broj stanovnika i našu ekonomsku snagu. Jačamo zahvaljujući dobroj spoljnoj politici koju vodi predsednik Vučić. Samo saberite koliko se puta video sa predsednikom Putinom, koliko se puta video sa američkim potpredsednikom, nemačkom kancelarkom, francuskim predsednikom ili kineskim predsednikom i premijerom i onda ćete videti da takav intenzitet odnosa verovatno nema niko u regionu, a nema skoro nijedna zemlja naše veličine. Ovakva pozicija u međunarodnoj zajednici nam omogućava da bolje štitimo naše interese“, kaže Vesić.

Ove godine je 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, veliki jubilej koji je posebno tragičan i težak za Srbe, zato što smo narod koji je procentualno najviše stradao u Prvom svetskom ratu.

„Izgubili smo skoro polovinu radno sposobnog muškog stanovništva i od tog udarca se demografski nikada nismo oporavili. Taj rat je završen ovde na našem tlu, jer da nije bilo proboja Solunskog fronta i da nije austrijska odbrana tako brzo kapitulirala, verovatno bi se oni mnogo duže držali na Zapadnom frontu. Zbog proboja Solunskog fronta rat se brže završio. Okončan je 11. novembra, a 1. novembra je oslobođen Beograd. Našim jedinicama i francuskim je trebalo nešto oko mesec dana da stignu pešice, tada nije bilo vozila i nije bilo ni vozova, od Soluna pa do Beograda“, rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika prestonice kaže da će do kraja godine u Beograd doći i francuski predsednik Emanuel Makron, kao i da sa Parizom spremamo posebnu proslavu oslobođenja Beograda.

Osvrnuvši se na izmeštanje Glavne železničke stanice, Vesić je naglasio da je ova vlast sprovela nešto što je zacrtano pre gotovo pola veka i da nema mesta napadima opozicije. Podseća i na činjenice da je spomenik Pobedniku na Kalemegdanu kao i Ajfelova kula svojevremeno izazivala veliko nezadovoljstvo građana ali da se ljudi sporo menjaju. On je najavio da zgrada Železničke stanice postaje Istorijski muzej Srbije.

„Deo gde su peroni biće pretvoren u galeriju, a Savski trg će početi da se radi krajem ove godine. Saobraćaj će ići po obodima i 28. juna naredne godine tu će biti postavljen spomenik Stefanu Nemanji koji će raditi ruski skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, a glavni konsultanti angažovani na projektu su moskovski stručnjaci — profesor Nikolaj Muhin i umetnik i akademik Nikolaj Šumakov“, rekao je Vesić.

Spuštanje Beograda na reke bio je vekovni san, dodaje zamenik gradonačelnika Beograda, koji ova vlast uspešno sprovodi.

„Ovo je istorijska promena glavnog grada, jer nije bilo tako suštinskih mera još od Drugog svetskog rata. Prestonica ima 200 kilometara obala i projektom ’Beograd na vodi’, pasarelom između Kalemegdana i Savskog keja i gondolom koja će početi da se pravi krajem godine omogućićemo građanima da se šetaju neometano centrom Beograda.“

Vesić smatra da posle otvaranja Narodnog muzeja nakon 15 godina pauze niko više nema pravo da kaže da sadašnju vladajuću stranku ne zanima kultura i da u nju ne ulaže. Pored toga što su otvorili dva najveća muzeja — Savremene umetnosti i Narodni, zamenik gradonačelnika srpske prestonice najavljuje još i početak rada još tri muzeja — Grada Beograda, Nikole Tesle i Istorije Srbije.


Sputnik