Mladi i uzori − društveno stanјe jedne nacije

0
64

Da smo pre jednu deceniju ili dve decenije pitali mlade šta žele da rade, odgovori bi bili: učiteljica, lekar, pilot, glumica. I danas se novim generacijama postavlja isto pitanje, ali su se odgovori drastično promenili. I to je normalno, jer vremena se menjaju, a svaka nova generacija nosi drugačiji duh i pogled na svet.
Nova vremena sa sobom donose i nove uzore, a uzori su ti koji utiču na formiranje ličnosti mladih. Nekako smo tokom čitavog života osuđeni da tražimo modele na osnovu kojih gradimo svoju ličnost, stičemo navike, znanja, usvajamo moralne norme, biramo svoje profesije.

Kao osnovna ćelija društva, porodica bi trebalo da bude prvi uzor mladom čoveku. Tu, pre svega mislim, na roditelje, a veliki uticaj na mlade imaju i značajne osobe iz neposrednog socijalnog okruženja i škole. Tako su se pre nekog vremena mladi ugledali na svoje učitelje, profesore, najbolje đake iz odeljenja. Mladi su maštali o tome da postanu pisci, pesnici, doktori, piloti, naučnici, sve ono što bi jedna zemlja koja hoće da ide napred morala da ima.
A onda se nešto promenilo. Porodica i škola gube uticaj na vaspitanje mladih, a njihovu ulogu preuzimaju ličnosti sa malih ekrana koje su stekle instant-popularnost, baveći se svakojakim, normalnom čoveku, sumnjivim poslovima. Okruženi ratom, sankcijama, bedom, i kulturom koja je nametala ,,sve sad(a) i odma(h)”, prave vrednosti sklonjene su u stranu, a Srbija i omladina su sve više tonuli u bezdan.

Da bismo shvatili koliko je društveni problem kada mladi nemaju za uzore uspešne ljude, koji su znanjem i trudom stekli slavu i ime, moramo uporediti ko se nekada bavio politikom, a ko danas. Naime, ako krenemo kroz našu istoriju, možemo videti da su se nekada na posredan ili neposredan način politikom bavili ili političare i vladare savetovali: Ivo Andrić, Laza Kostić, Slobodan Jovanović, Branislav Nušić, Vuk Karadžić, ali I mnogi drugi koji su radom, učenjem i znanjem sticali svoje ime i time na najbolji način reprezentovali svoju zemlju i otadžbinu. To su ljudi koji nisu živeli od politike i od države, nego za politiku i za državu.

Nažalost, poslednjih decenija svedoci smo da se politikom bave ljudi koji nisu dovoljno obrazovani i društveno svesni koju odgovornost imaju, već im je bitnija lična korist i napredak od razvitka sopstvene države i društva. U toj njihovoj borbi da po svaku cenu napreduju svesno ili nesvesno, stvaraju se uslove da se omladini promene uzori. Važno je biti viđen, popularan i bogat. Umesto inteligencije i obrazovanja, pažnja je usmerena na slavu, moć, novac, atraktivan izgled, jer šta može jedan Ivo Andrić naspram prosečnog učesnika rijaliti-programa. Ivo Adrić je svojim radom, učenjem i zalaganjem postao to što je postao, a prosečan učesnik rijaliti-programa to postane za nekoliko meseci. Nažalost, došli smo u situaciju da ćemo danas radije izabrati rijaliti-program ili nekog budibog kakvog političara od Ive Andrića. Omladina nije raspoložena za težak rad, za otkriće radi samih otkrića, za samopožtrvovanost.

Uspehom se smatra lagodan i raskošan život do koga se dolazi lako, gotovo preko noći, bez učenja, truda i rada. Nijedna država koja ozbiljno misli da napreduje i da se razvija ne može to činiti, a da ne priprema svoju omladinu za buduće poslove koje ih očekuju. Umesto raznih rijaliti-programa i talent-šou programa koji nude popularnost i slavu preko noći, mladima treba ponuditi znanje, znanje i samo znanje. Sve više sam pristalica da je umesto rada, rada i samo rada, potrebno znanje, znanje i samo znanje, jer da biste radili i imali rezultate potrebno je da ima znanja i iskustva za to što se obavlja, a rad bez znanja je veoma štetan i kontraproduktivan.

Najveći problem danas predstavlja nepostojanje alternative. Već decenijama unazad nijedna osoba iz sveta nauke, umetnosti i kulture nije pomenuta kao idol mladima… A postojale su… I danas postoje − ljudi koji svojim radom, inteligencijom i trudom postižu izvanredne rezultate i svojim delom zadužuju Srbiju. Samo, na našu veliku žalost, o njima se ne piše, o njima se ne priča u novinama i na portalima. Zato je zadatak svih nas da o njima progovorimo, da pokažemo mladima da se i danas mogu stvoriti neki novi ugledni pisci, istoričari, pravnici, naučnici, da ti ljudi i danas postoje i da će uvek postojati. Pričom, sećanjem na ljude koji su istinski bili velikani, trudom da se znanje ponovo vrati kao merilo svega, uspećemo da izgradimo nove uzore generacijama koje dolaze. A te generacije će, nadam se, stvoriti neko novo vreme. Vreme koje će biti drugačije i bolje od ovog danas.
Zato će Gradski odbor Srpske lige u Nišu u narednom periodu organizovati niz predavanja i tribina kako bi dao na značaju ovom važnom pitanju, i poručio ljudima i omladini da se moraju probuditi i uključiti u društvene procese i kreiranju novog boljeg vremena.

Stefan Bojičić sekretar Gradskog odbora Srpske Lige

srpskaliga.rs