Evo kako se nekad slavio Uskrs u Novom Sadu

0
825

Tradicija proslavljanja Uskrsa je veoma duga, pa da se prisetimo kako se on nekada proslavljao na ovim prostorima. Za Uskrs se veruje da je najvažniji hrišćanski praznik i obeležava pobedu dobra nad zlom. Veliki petak se smatrao za veoma tužan dan, da su čak deci zabranjivali da se igraju i da nije smela da svira muzika u kafanama toga dana. Na Veliki petak su se farbala jaja, a običaj je takođe bio da se na Veliku subotu mesi pogača i da se jaje stavlja u pogaču, i to se jelo na Uskrs.

Na sam dan Uskrsa naš stari bi ujutru išli u crkvu, tri puta bi obilazi oko crkve i ulazili u nju na jutrenje, pa potom na liturgiju i nakon toga se išlo kući na doručak. To je ustvari bio prvi mrsni obrok posle velikog uskršnjeg posta i na trpezi bi uglavnom bili barena jaja i barena šunka. Interesantan običaj u prošlosti bio je u Rusiji gde su svi morali na Uskrs, ujutru da idu u crkvu i da se polivaju, a ko nije hteo išli bi po njega i bacali ga u vodu. Pošto je dosta ljudi od toga dobijalo upalu pluća i umiralo taj običaj je zabranio sinod Ruske pravoslavne crkve. Običaj farbanja jaja za uskrs potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Marija Magdalena išla da širi Hrišćanstvo. Kada je došla u Rim do cara Tiberija, poklonila mu crveno jaje i rekla mu „Hristos Voskrese“. Od tada imamo taj običaj darivanja crvenog jajeta za Uskrs i čestitanja Uskrsa. Kako se u Novom Sadu nekad verovalo valjalo je za Uskrs poraniti, a kasno otići na spavanje i provesti ga veselo. Ujutru se umiti vodom u kojoj je potopljen bosiljak radi zdravlja i decu dotaći crvenim jajetom.

U našem gradu Uskrs se slavio kako je situcija to zahtevala, a slobodno možemo reći i po socijalnim kategorijama. Interesanto je istaći da se u tim vremenima gotovo redovno jagnjetina morala nalaziti na trpezama Novosađana, pa onda pored već spomenutih jaja i barene šunke, supa, prasetina, kolači i ostale đakonije u zavisnosti od materijalnog stanja slavljenika. Posle ručka su uglavnom naši preci izlazili u prirodu i u okolna izletišta, Kamenički park, Rajinu i Futošku šumu i ostale bašte i vrtove. Drugi dan Uskrsa je Vodeni ponedeljak i običaj je bio da u Novom Sadu momci na konjima, a pogotovo oni sa Salajke i Podbare u astraganskim šubarama i čizmama, idu da polivaju devojke. Kapije od kuća su bile širom otvorene i to onih kuća koje su imali devojke. U prvo vreme polivalo se vodom, a u kasnijim vremenima sa parfemima i kolonjskom vodom. Trećeg dana Uskrsa bilo je obratno, devojke su išle i polivale momke, ali peške i uglavnom po komšiluku. Devojke su darivale momke sa jajetom, kolačima, vinom i rakijom. Takođe običaj u Novom Sadu i okolini je bio da se drugog ili trećag dana ide na groblje i da se pokojnicima nosi jaje, vino i hrana i da se ostavlja za duše pokojnih.

(ZoranKnezev)