Protest za spas hipodroma

0
571

Građani i konjari zahtevaju da se produži ugovor o korišćenju zemljišta između JP „Hipodrom Beograd” i grada na još minimum 30 godina, da se održi najmanje 30 trkačkih dana po sezoni

Plato ispred Starog dvora zaposešće konji u minut do 12 u subotu. U društvu ovih plemenitih životinja biće članovi udruženja građana „Hipodrom u Beogradu” i Konjičkog kluba „Careva ćuprija” koji će protestom pokušati da spasu najstariji sportski objekat u Srbiji – hipodrom. Zato će na skupu čiji je slogan „Apel za hipodrom – hipodrom u srcu Beograda” Gradskoj upravi da ispostave nekoliko zahteva: da se posle 18 godina rekonstruiše tribina, obnove staze i prateća infrastruktura, uvede odgovorno i organizovano klađenje, produži ugovor o korišćenju zemljišta između JP „Hipodrom Beograd” i grada na još minimum 30 godina, da se održi najmanje 30 trkačkih dana po sezoni, smeni postojeće i postavi stručno i odgovorno rukovodstvo…

Na protest smo se odlučili zbog neizvesne sudbine zelene oaze grada, kao i prošlogodišnjih najava gradskih čelnika o potencijalnom gašenju ili izmeštanju hipodroma – navodi se u saopštenju udruženja „Hipodrom u Beogradu” koje se zalaže da kompleks ostane gde jeste i da bude trkalište i centar konjičkog sporta Srbije, odnosno nacionalni hipodrom.

Podseća da u hipodrom u poslednjih deset godina nije uloženo ni dinara i tvrdi da gradske vlasti tom udruženju nisu odgovorile na zahtev da se grad izjasni kakvi su mu planovi za taj objekat.

Pomoćne tribine prodate su u staro gvožđe, bez osnova, pod izgovorom nabavke novih, što se nije desilo. Nije produžen ugovor o korišćenju zemljišta koji je potpisan 1988. godine i koji ističe na proleće ove godine, niti to postoji u planu, a bez toga je nemoguća organizacija trka za sezonu 2018 – navodi se u saopštenju.

Na Carevoj ćupriji od 1912.
Na Carevu ćupriji hipodrom se preselio 1912. zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, osnivaču „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, i članu Dunavskog kola jahača.Hipodrom je otvoren na Vidovdan 1914. u osvit Prvog svetskog rata. Ukazom kralja Aleksandra iz 1920. Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Godinu kasnije održani su prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Premijerna kasačka nadmetanja revijalnog karaktera bila su 1930.Dunavskom kolu jahača upravljanje hipodromom oduzeto je nacionalizacijom 1949. Trkalište potom menja naziv u „Hipodrom Beograd”, a odlukom Skupštine grada iz februara 2008. postaje javno preduzeće.  

Ni prošle godine prvi put u istoriji sportskog centra nije održana 103. trkačka sezona, ne računajući grupu entuzijasta koji su organizovali tri trkačka dana uz tehničku pomoć JP „Hipodrom Beograd”.

Neodržavanje 103. sezone za konjičke saveze i udruženja nije bilo ništa drugo nego dovođenje u pitanje opstanka centra konjičkog sporta u Srbiji. To je bio fitilj koji je zapalio strahovanje javnosti da će kompleks podno košutnjačke šume i preko puta Čukaričkog rukavca biti izmešten, staze i zelenilo na 24 hektara zameniti stanovi i poslovni prostor, a javno preduzeće koje kuburi sa gubicima biti ugašeno.

Hipodrom u Beogradu (Foto N. Negovanović)

Takve navode lani je demantovalo rukovodstvo „Hipodroma Beograd”, a nijedan važeći planski dokument grada ne predviđa izmeštanje sportske oaze sa Careve ćuprije niti ima rezervnu lokaciju na koju bi hipodrom preselio. To naravno ne znači da je njegova sadašnja adresa večno zacementirana u Paštrovićevoj ulici, ali zasad ostaje na istom mestu. To je uostalom potvrđeno prošlogodišnjim urbanističko-arhitektonskim konkursom za uređenje šireg područja hipodroma koje obuhvata i Staru šećeranu i lokaciju bivšeg „Jugopetrola” u Radničkoj ulici.

Reč je o 55 hektara prostorne kulturno-istorijske celine od izuzetnog značaja – Topčidera. Pobedničko rešenje predviđa da hipodrom ostane na 27,4 hektara i njemu se ništa neće oduzeti – sport će da caruje u sređenim i proširenim objektima: zgradama za upravu i administraciju, smeštaj i negu konja, edukativno-trenažnom centru. Počasna tribina zadržava se u izvornom izgledu i gabaritima, velika se obnavlja, a gledalište istočno od velike tribine trostruko povećava broj sedišta.

(politika.rs)