Đorđe Jelovac: Kako Srbija trajno da odloži prodaju oranica strancima!

0
667

Srbija je dužna da do 1. septembra ove godine reši pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, a najava ministra poljoprivrede da država neće prodavati zemlju strancima i da neće biti potpune liberalizacije otvorila je pitanje primene potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Sporazum je, inače potpisan 2008. godine, za vreme predhodne vlasti, a na snagu je stupio 2013 godine, čime se Srbija obavezala da će u naredne četiri godine postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa evropskim, kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Crbije pri kupovini zemljišta.

Ukazujemo na činjenice da su neke zemlje to uradile pre pristupanja, poput Slovenije, Slovačke i Mađarske, a da su neke druge zemlje imale tu obavezu tek nakon ulaska u EU.

Zemlje kao što su Bugarska, Slovačka, Mađarska pokušale su da se protekcionističkom politikom odbrane od prodaje zemlje velikim stranim investitorima.

Ali Evropska unija je protiv njih pokrenula krivične postupke – zbog ograničavanja slobode tržišta.

Ne smatraju svi to ispravnom politikom. Evropska unija mora kod poljoprivrednog zemljišta da bude nešto velikodušnija, kada se radi o pravima unutrašnjeg tržišta i konkurencije. Naime, kada je reč o tom zemljištu, ne možemo da primenjujemo ista merila kao i kod druge robe.

„Onaj ko profit izvlači iz regiona u kome ga ostvaruje, taj nanosi štetu poljoprivredi u čitavoj Srbiji“, zaključuje Srpska liga.

Koncentracija poljoprivrednog zemljišta u rukama investitora koji zemlju vide samo kao mogući izvor profita, veliki je problem u današnjoj Evropi. To je krajem marta konstatovao i Odbor za agrar Evropskog parlamenta, piše Deutsche Welle.

„S obzirom na međunarodnu finansijsku krizu od 2008, obradiva zemlja uočena je kao povoljna mogućnost ulaganja“.

Tako je ubrazana koncentracija poljoprivrednog zemljišta u zemljama srednje i istočne Evrope. Tome u prilog išle eu i niske cene poljoprivrednog zeljišta u zemljama u kojima je nekada vladao komunizam, ali i sistem subvencionisanja poljoprivede u Evropskoj uniji. Jedinstveni način plaćanja podsticaja po površini, ide u prilog većim posednicima, koji su orjentisani na masovnost i industrijsku poljoprivredu. Te direktne subvencije iznose između 150 i 200 evra po hektaru. Zbog tog sistema, mali poljoprivrednici su u lošem položaju.

U Srbiji nastaju agrarne kompanije najveće u Evropi, koje se na domaćem tržištu takmiče sa sitnim paorima, pobeđuju ih, i polako „guše“ gazdinstva pretvaraju sela u salaše. Nestanak sela je, istina, krajnju ali nužni epilog ovakve politike.

No, aktuelna vlast, kao i sve dosadašnje, nije našla za shodno da reformiše zemljišnu politiku, glavni stub agrarne strategije. Rutinski je nastavila sa prodajom kombinata u celini, pri čemu novog vlasnika ničim ne obavezuje na razvoj naslanjajućih prerađivačkih kapaciteta.

Dvojni karakter ide u prilog takozvanim tajkunima, spremnim ljudima koji su se u pravo vreme ubek nalazili na pravom mestu, blizu vlasti, i jeftino pokupovali ponuđenu društvenu imovinu. Tako su oranice sticali za 300-400 evra po hektaru, u vreme kada je cena u međuseljačkom prometu bila deset, dvadeset puta viša.

Koje mere će država preduzeti da bi zaštitila poljoprivrednike, još se zvanično ne zna.

Poljoprivrednici su saglasni da bi najbolje bilo, da kao Mađarska, izmenom ustava, strancima trajno zabranimo kupovinu naših oranica.

„To nije dobro, to je propast za Srbiju, što će nama stranci, imamo mi potencijal da radimo, mi sami. Ti veliki tajkuni, guše nas sitne. Ne možemo mi kupiti dvesta hektara od jednom, možemo dva, pet, tako da je to promašaj“, ogorčeni su vojvođanski poljoprivrednici.

Prodaja zemlje stranim državljanima po istim uslovima kao građanima Srbije, ugrozila je male poljoprivrednike kojih ima najviše, tvrde stručnjaci.

„kod pravog srpskog domaćina zadnje šta se prodaje je zemlja. Zemlja se ko nas prodaje samo u slučaju ne daj bože. Ukoliko dođe doprodaje, naš poljoprivrednik neće biti konkurentan, zato što znamo da je mnogo bogatiji evropski, tu smo nelojalnoj konkurenciji, i to je gotova stvar“.

„Mi ćemo to promeniti. Oformićemo najveću zadrugu da možemo biti konkurentni evropsko poljoprivredniku“, navodi Srpska liga.