Naučni savetnik u beogradskom Institutu za evropske studije Miša Đurković smatra da srpsko pitanje na Balkanu treba rešavati postepeno, sa dugoročnim ciljem objedinjavanja Srbije, Republike Srpske i oslobođene Crne Gore u jedinstvenu srpsku zajednicu.
On u intervjuu Srni ističe da ne postoji posljednji trenutak za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja i da taj zadatak treba rešavati polako i dugoročno, u zavisnosti od toga kakvi su odnosi velikih sila u svetu.
„I dalje na ovim prostorima imamo dominaciju sila koje nama nisu naklonjene i koje rade na tome da se Srbi suzbiju na teritoriju centralne Srbije“, upozorava Đurković.
On naglašava da je „najvažnije izbeći nove multinacionalne eksperimente i konstituisati jedinstvo srpskog naroda oko ideja, simbola i zajedničkog interesa“.
Đurković ocenjuje da Srbi u rešavanju svog nacionalnog pitanja, pre svega, treba da se oslone na sebe, te da se dobro preispitaju i naprave strategiju duhovne, demografske, tehnološke, prosvetne i svake druge obnove.
„Ima puno prostora koji ne koristimo da se obnovimo, ojačamo i da u povoljnim trenucima, jasno, sa utemeljenom snagom, istaknemo svoje zahteve, planove i rešenja kako za sebe, tako i za odnose sa našim susedima“, smatra on.
Đurković navodi da je dugoročni cilj „objedinjavanje Srbije, Republike Srpske i oslobođene Crne Gore u jedinstvenu srpsku zajednicu“.
„Još važnije od toga, u ovom trenutku, jeste jačanje identitetskog jedinstva srpskog naroda. `Bože pravde` i zastava Srbije danas su simboli uz koje ustaju i ponosno stoje svi Srbi na svetu isto kao što se zajedno raduju Đokovićevim uspesima“, napominje on.
On veruje da se mora pojačati i kulturološka razmena, a, naročito, prosvetna saradnja.
„Vreme je da se štampaju jedinstveni udžbenici iz istorije, književnosti i drugih identitetskih predmeta koje bi srpska deca mogla da koriste na sve ove tri teritorije“, ističe Đurković za Srnu.
Tu su i projekti poput „Srpskog rečnika“ ili „Srpske enciklopedije“, u čijoj bi izradi morali da učestvuju Srbi sa cijelog Balkana.
Đurković smatra da je region apsolutni prioritet kada je reč o srpskoj politici kako zbog brige o srpskom narodu na ovim prostorima, tako i zbog pokušaja da se koliko-toliko pacifikuje uticaj velikih sila kod srpskih suseda, „koji su, takođe, velike žrtve njihovih prohteva i planova“.
„Makedonija je priznala /samoproglašeno/ Kosovo da bi se umilila strancima, ali im to ništa nije značilo, jer je red, kad-tad, morao da dođe i na njih, kao pravoslavne“, ocenjuje Đurković.
On ističe da je Rusija, kao i uvek u istoriji, jedini stvarni veliki prijatelj Srba u međunarodnoj areni, ali da postoje brojne države srednjeg nivoa uticaja u svetu sa kojima Srbi ne rade dovoljno.
„Od zapadnih sila, nažalost, kontinuirano dobijamo samo problem, ali u određenim konstelacijama odnosa i po konkretnim pitanjima možemo da nađemo zajednički interes i sa ponekom od njih“, smatra Đurković.
Kada je reč o ostalim narodima na Balkanu i rešavanju njihovog nacionalnog pitanja, Đurković navodi da je tačno da oni imaju veliku podršku u poslovima koji su u vezi sa suzbijanjem Srba, ali da ne vidi da je, osim Albanaca, bilo ko mnogo zadovoljan i srećan onim što zapadne sile rade u regionu.
„Hrvati sada debelo plaćaju usluge koje su im činjene za vreme otcepljenja. Bošnjaci se, takođe, i dalje masovno iseljavaju…“, napominje on.
Srbi se sada, nakon čitavog vijeka, oslobađaju od takozvane jugoslovenske greške i vraćaju na izvorne pozicije srpske nacionalne ideje kakva je razvijana od osamnaestog veka do 1900. godine, kaže Đurković za Srnu.
