Izbori i bitka za stabilnu Srbiju u nestabilnom regionu!

0
336

Predstojeći predsednički izbori sasvim se približavaju, a njihov ishod je paradoksalno i izvesan i neizvesan u isto vreme. Izvesan je u onoj meri u kojoj je pobeda Aleksandra Vučića, već u prvom krugu, sasvim očekivana. Na taj zaključak nas navodi nekolicina razloga. Krenimo od matematičkih. Vučić uz sasvim malo manipulativnih radnji ima stabilnih 2 miliona glasača. Efektivno (dakle ne formalno) biračko telo Srbije broji oko 5 700 000 ljudi, a kako se na predstojećim izborima ne očekuje izlaznost veća od 60%, to znači da će ukupno na birališta izaći oko 3 420 000 građana Srbije.

Sve to znači da će Vučić u prvom krugu bez po muke osvojiti oko 57-58% glasova. Vučić dominira i u političkom smislu. Njegova opozicija uglavnom je svoju kampanju fokusirala na emocije nezadovoljstva teškim finansijskim prilikama prosečnog stanovnika ili na iracionalno dramatizovane optužbe na račun režima povodom navodne ,,diktature, međutim nije uspela da Vučiću preotme nijedno značajno nacionalno ili državno pitanje. Ako je predizborna kampanja išta pokazala, to je da u političko-konceptualnom smislu u Srbiji trenutno ne postoji alternativa vladajućoj politici SNS-a i njenog kandidata. Vučićeva politika inicirala je pregovore sa Evropskom Unijom pri čemu je otvoren veliki broj pregovaračkih poglavlja, privukla strane investicije, podigla vojsku na noge i prekinula višedecenijski trend njenog zapostavljanja, Srbiju po prvi put u njenoj istoriji dovela u dragocenu geopolitičku poziciju istovremenog uživanja podrške Nemačke, Rusije i Kine, uz paralelno ostvarivanje uspešne tehničke saradnje sa NATO Alijansom kojom je Srbija nažalost okružena. Opozicija se nije dotakla nijedne od ovih tema, pa čak ni onih u kojima Vučićeva politika još uvek nije postigla neke primetne rezultate kao što su natalitet ili opasnost od najezde bliskoistočnih migranata. Nije bilo kritika ni povodom spornih delova Vučićeve politike kao što su ekonomske mere po diktatu MMF-a. Opozicija je jednostavno zanemela u najvažnijem segmentu svog delovanja – pružanju političkih alternativa. Vučić dakle dominira i u pogledu ,,političke robe koju nudi biračima. Sve ovo zasluženo će ga krunisati apsolutnom pobedom na predstojećim izborima.

aleksandar-vucic_620x0

Međutim, kao što u uvodu rekosmo, izbori su istovremeno i neizvesni, ili preciznije – neizvesno je ono šta sledi u satima i danima nakon zatvaranja biračkih mesta. Opozicioni kandidati unapred opravdavaju svoje zagarantovano poražavajuće rezultate koji slede napamet izmišljenom ,,izbornom krađom, pa čak i ničim dokazanim pretnjama po fizički integritet čemu je pribegao Saša Janković. Naravno, na izbornu krađu se reaguje protestima i građanskom neposlušnošću, pa opozicioni kandidati već oštre svoja demagoška sečiva da teren pripreme za proteste kojim se nadaju da bi mogli da ostvare ono što na izborima nikada ne bi mogli. To je ono što se ovih dana u Srbiji popularno naziva ,,makedonskim scenarijem, a koji bi bio poguban za teritorijalnu celovitost Srbije i njenu sposobnost da zaštiti interese Srba u regionu. Da razloga za zabrinutost ima svedoče i izjave iz inostranstva koje su gotovo istovremeno stigle i sa Zapada i sa Istoka. Najpre je Vladimir Putin na samom početku susreta sa Aleksandrom Vučićem u Moskvi svom gostu pred kamerama saopštio: ,,Želimo da sa vama razgovaramo i o situaciji u regionu zato što različiti spoljni signali pokazuju da je izvesna eskalacija u toku. Potom je dodao i ovo: ,,Naravno, mi znamo da će se u Srbiji uskoro održati predsednički izbori. Sigurni smo da će u današnjoj Srbiji, u današnjim uslovima, ovi izbori biti održani po najvišim standardima, i želimo puno sreće sadašnjim vlastima. Da li je Putin ovime hteo da predupredi eventualno dovođenje validnosti izbornih procedura u pitanje? Ton saopštenja i iskazivanje zabrinutosti povodom ,,eskalacije koja je u toku navodi upravo na takav zaključak. Da situacija nije nimalo naivna može se zaključiti i iz istovremene izjave glavnokomandujućeg EUFOR-a u BiH, austrijskog general-majora Antona Valdnera. ,,I dalje postoji izvršni mandat koji dozvoljava obimna pojačanja u kratkom vremenskom roku za EUFOR. Neću oklevati da pozovem ova pojačanja ukoliko to bude potrebno izjavio je Valdner osvrćući se na dezintegrativne procese u BiH, političku nestabilnost u Crnoj Gori i tenzije na relaciji Beograda i Prištine. Još eksplicitniju pretnju izneo je pre nekoliko dana (Srbima dobro poznati) bivši švedski premijer Karl Bildt koji je zbog ,,zabrinutosti povodom ruskog uticaja na Balkanu predložio da EU pošalje ,,borbene grupe da izvode vežbe u regionu kako bi demonstrirale silu, pri čemu je posebno istakao da postoji mogućnost izbijanja rata u Makedoniji. Sve ovo svedoči da se Srbija nalazi u izuzetno turbulentnom okruženju i da je stoga od egzistencijalne važnosti za srpski narod da sačuva stabilnost u matičnoj državi. Istina je da je Zapad bio zadovoljan mnogim Vučićevim potezima, kao što je nekima od njih i sada. Međutim u poslednje vreme, paralelno sa jačanjem Vučićeve političke popularnosti, nižu se i postupci na koje oni nimalo blagonaklono ne gledaju. Održavanje ključnih vojnih vežbi sa ruskom vojskom, otvaranje Srbije za kineski kapital, nabavka ozbiljnih količina savremenog naoružanja od Ruske Federacije, odbijanje uvođenja sankcija Rusiji, prkosno pozivanje Putina na vojnu paradu u Beogradu u vreme kada su ovom političaru vrata zatvorena svuda u Evropi, kao i odbijanje da se popusti povodom formiranja Zajednice srpskih opština i eventualnog sklapanja Drugog briselskog sporazuma kojim bi Kosovo bilo primljeno u UN, UNESKO i ostale međunarodne organizacije, pa i potpuno neočekivana saopštenja srpskog državnog vrha o spremnosti upotrebe vojske radi zaštite života Srba na Kosovu, pokazali su da je kičma suverenizma u Srbiji čvršća nego što se prvobitno na Zapadu računalo. Zato sklonost Zapada da pokuša da Vučića zameni nekim lojalnijim igračem postaje sve izvesnija, a jedino što taj momenat odlaže jesu preči problemi koji se Zapadu gomilaju u drugim delovima sveta, kao i činjenica da se u srpskoj opozicionoj paleti i dalje nije iskristalisao jedan dovoljno harizmatičan lider koji bi parirao Vučiću. Predstojeći izbori poslužiće da se upravo ovaj drugi problem reši.

19421_janke_f

Saša Janković, kao trenutno najistaknutije lice građanske (čitaj drugosrbijanske) opozicije, osim što nosi terete afere (samo)ubistva najboljeg prijatelja u svom stanu i sramnih optužbi protiv sopstvene zemlje za navodni genocid u Srebrenici, od početka predizborne kampanje nastupa kao kandidat tesno povezan sa miljeom soroševskih nevladinih organizacija. Njegova kandidatura formalno je otpočela apelom 100 javnih ličnosti Saši Jankoviću da se kandiduje za predsednika Srbije. Problem je u tome što je dotični apel i stotinu javnih ličnosti okupila novoformirana nevladina organizacija ,,Građanski stav“ sa sedištem u Kneza Miloša 4 gde su registrovane prostorije ,,Kuće ljudskih prava i demokratije koju su osnovale čuvene subverzivne anti-srpske NVO poput Beogradskog centra za ljudska prava, Komiteta pravnika za ljudska prava, Helsinškog odbora za ljudska prava i Centra za praktičnu politiku. Sve njih finansiraju fondacija Džora Soroša, američke vladine fondacije NED i USAID, kao i brojni drugi inostrani fondovi i vlade zapadnih zemalja. Sve ovo ne bi trebalo previše da iznenađuje. Saša Janković je čuven po izjavama o odgovornosti Srbije za genocid u Srebrenici, podršci LGBT paradama i zalaganju za napuštanje politike očuvanja srpskog suvereniteta na Kosovu i Metohiji u vezi sa čime je jednom prilikom izjavio da je ,,Rezolucija 1244 iluzija, a da je ,,Kosovo nezavisno. Drugosrbijanski milje koji ga podržava u kome su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Vesna Pešić, Biljana Srbljanović i Sonja Liht dovoljno govori o tome za kakvu politiku se dotični zalaže.

jeremic-tjub

Stvari nisu bitno drugačije ni u slučaju Vuka Jeremića, čoveka poznatog po svojim vezama u inostranstvu za kog određeni deo domaće javnosti veruje da predstavlja ,,pritajenog patriotu. To međutim opovrgavaju javno dostupne depeše Vikiliksa u kojim se vidi da je Jeremić u razgovorima sa američkim ambasadorom obećavao postepeno razlabavljivanje srpskog stava prema Kosovu, kao i postepeno integrisanje Srbije u NATO. Konačno, izjava njegovog šefa pravnog tima u predizbornoj kampanji, Vladimira Todorića, o tome da se u Srebrenici dogodio genocid i da je Srbija za to odgovorna, morao bi da zabrine svakog građanina ove zemlje kome je nacionalni interes na umu. To što je Todorić rekao da je izjavu dao u ličnom svojstvu ništa ne menja, jer se Jeremić do sada nije ogradio od dotične izjave, pa se nameće zaključak da je poturio svog pravnog savetnika da izjavi ono što on lično ne bi smeo, a što je potrebno za sticanje podrške pojedinih inostranih lobija. Čini se da mu srpska javnost ipak neće oprostiti ovakav propust.

Izbori su praktično tu i brzo će pokazati kako srpski narod vrednuje čiji angažman. Oni koji misle da se poigravaju sa nedvosmisleno iznetom narodnom voljom i sudbinom Srbije u ovim turbulentnim vremenima, morali bi da znaju da je vreme obojenih revolucija i prevrata u stilu onog petooktobarskog odavno prošlo, te da danas ima mnogo više onih spremnih da ni po koju cenu ne dozvole reprizu nacionalne subverzije kakava se odigrala 2000. godine.

Milutin Mirković