SSO – NOVA GLOBALNA PESNICA Rusije i Putina spremna i na intervenciju zbog Srbije!

0
454

Prošlog vikenda, po drugi put, oslobođena je Palmira. Snage lojalne sirijskom predsedniku Bašaru Asadu još jednom su preotele grad iz ruku terorista. U decembru 2016, dok je glavnina vladinih trupa bila koncentrisana na oslobađanje najvećeg terorističkog uporišta, Alepa, ratnici Islamske države (ID) ušli su u Palmiru i držali je tri meseca. Zauzimanje Alepa, simbola borbe protiv Asada, bilo je ipak mnogo važnije i označilo je konačni preokret u sirijskom sukobu, na sličan način kako je Staljingrad imao psihološko dejstvo na Nemce. U Moskvi dobro znaju da pretnje moraju da suzbijaju na samom izvorištu, kako se ne bi ponovila situacija iz 1990-ih godina, kada se Rusija povukla i spoljnopolitičku inicijativu prepustila drugima. Zato u odbrani nacionalnih interesa za Moskvu više ne postoje nikakve granice.

ARMIJA UNUTAR ARMIJE

Pripreme za ponovno oslobađanje Palmire trajale su mesec dana, ali je bitka prelomljena za svega osam sati. Čitava operacija je završena za 24 časa. Još jednom svoju moć pokazale su novoformirane ruske Snage za specijalne operacije (SSO), koje su odigrale glavnu ulogu i prilikom prvog oslobađanja grada. Ruske i sirijske snage primenile su jednostavnu taktiku. Znajući da su se teroristi učvrstili na severnoj strani grada, ruska avijacija izvodila je udare baš po ovim mestima, navodeći protivnika na misao da će kopnena ofanziva krenuti iz tog pravca. Međutim, udar je stigao s juga, iz pustinje, odakle su dejstvovali ruski specijalci u prepoznatljivim uniformama boje peska.

Pred naletom pripadnika SSO, koji su bukvalno doleteli s neba, bojovnici nisu imali šanse. Asadovim trupama preostalo je da dovrše posao i ponovo preuzmu grad u svoje ruke. Elitne ruske snage ostale su izvan svetlosti reflektora, ali Moskva ne krije njihovo prisustvo u Siriji, gde borave još od 2015. godine. SSO su odradile operativno izviđanje i korekciju vatre avijacije, nanoseći precizne udare po teroristima. „Operaciju su isplanirali i vodili ruski vojni savetnici. Odlučujući doprinos razbijanju grupacije ID u regionu Palmire dali su ruska avijacija i SSO“, podvukao je načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga RF Sergej Rudskoj.

Ali šta su zapravo Snage za specijalne operacije ruskog Generalštaba, čije je formiranje započelo pre tačno četiri godine, 6. marta 2013? Zašto je Rusiji, odavno poznatoj po komandosima „Specnaz“, bilo neophodno da formira praktično armiju unutar armije, koja objedinjuje najbolje iz svih specijalnih službi? Da li je slučajnost što su SSO formirane početkom 2013, da bi kroz godinu dana odigrale ključnu ulogu u vraćanju Krima u sastav Rusije? Predsednik Vladimir Putin je umešanost SSO u krimsku operaciju i spasavanje bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča obelodanio tek 2015. godine, kada je sve već odavno bilo završeno…

O ovim jedinicama veoma se malo znalo i govorilo u javnosti sve do 27. februara ove godine, kada im je Putin čestitao praznik – Dan SSO. Reč je o grupaciji nepoznate brojnosti i strukture. Tajna je i ko im je komandant. Poznato je tek da se potčinjavaju načelniku Generalštaba Valeriju Gerasimovu. SSO su spoj ogromnog borbenog iskustva, visokotehnološkog naoružanja i opreme, a specijalnost su im diverzantsko-izviđačke i obaveštajne operacije. Zna se, takođe, da Kremlj ulaže ogroman novac za opremanje i obuku ovih snaga. Neprijatelje zastrašuje njihova sposobnost za neprimetan desant sa ogromnih visina, kada koriste maske sa kiseonikom i nose arsenal sofisticiranog naoružanja i borbene tehnike koja se proizvodi samo za njih.

Kako ističu eksperti, SSO mogu da izvrše desant u bilo kom trenutku, u bilo kojoj tački planete. Iznenada se pojavljuju tamo gde ih protivnik najmanje očekuje, a kada ih uoče – već je kasno. One su savršena udarna pesnica Rusije, stvorene po uzoru na američke specijalne snage, ali koristeći znanja i tehnologije po kojima su Rusi prepoznatljivi. Moskva ne krije da je njen cilj stvaranje najboljih specijalnih jedinica u svetu koje bi samostalno rešavale zadatke u neprijateljskoj pozadini, za šta bi obično bile potrebne čitave divizije. Broj pripadnika niko nikada nije naveo, ali na kraju procesa formiranja treba da bude ukupno devet brigada SSO.

HEROJI RUSIJE IZ REDOVA SSO

Čestitajući praznik SSO-u, Putin je konstatovao da je s njihovom pojavom Rusija dobila „još jedan moćan i efikasan instrument zaštite nacionalnih interesa“. „Vi ste tamo gde je najteže i u najsloženijim, nestandardnim situacijama dokazali ste da ste sposobni da delujete neustrašivo, odlučno i profesionalno. Jačaćemo i dalje potencijal Snaga za specijalne operacije. One moraju da budu spremne da trenutno izvrše zadatak u bilo kom regionu, osiguraju bezbednost Rusije i naših saveznika i pruže otpor međunarodnom terorizmu i drugim pretnjama“, rekao je Putin.

Planovi za formiranje ovakvih snaga postojali su još u doba SSSR-a, ali ih je Mihail Gorbačov odbacio, ne želeći da ljuti „zapadne prijatelje“. Posle je došao raspad zemlje i Rusija je imala kudikamo važnije probleme da rešava, oslanjajući se na već postojeće specijalne jedinice. S dolaskom Putina ideja je ponovo oživela i konačna odluka doneta je 2009. posle rata na Kavkazu. Naredne četiri godine protekle su u stvaranju sveobuhvatnih uslova za formiranje i rad SSO. Tek od 2013, kada su sve pripreme okončane, pristupilo se popunjavanju jedinica. Pripreme su bile temeljne i dugotrajne, ništa se nije prepuštalo slučaju.

Prema definiciji ruskog Ministarstva odbrane, SSO su zadužene za „izviđačko-diverzantske, subverzivne, kontraterorističke, kontradiverzantske, partizanske, antipartizanske i druge aktivnosti“. Pre godinu dana, prilikom prvog zauzimanja Palmire, poginuo je pripadnik SSO Aleksandar Prohorenko, koji se nedelju dana skrivao u neprijateljskom okruženju i navodio avionsku vatru na ciljeve. Kada su ga otkrili, naveo je vatru na sebe, kako ne bi živ pao teroristima u ruke. Putin ga je posthumno odlikovao najvišim državnim ordenom – Heroja Ruske Federacije.

Ali nije Prohorenko jedini Heroj Rusije u redovima SSO. Iako to zvanično nije potvrđeno, ali ni demantovano, ovim snagama je 2014, tokom krimskih dešavanja, komandovao Aleksej Djumin, koga pojedini analitičari vide i kao mogućeg Putinovog naslednika na izborima 2024. godine. O njemu kruže neverovatne priče, za koje Djumin kaže da su „samo mitovi“. Između ostalog, da je komandovao u noći između 27. i 28. februara, prilikom zauzimanja ključnih administrativnih zgrada i objekata infrastrukture u krimskom glavnom gradu Simferopolju, kada je vlast prešla u ruke proruskih snaga, a ukrajinska vlast je zbačena. U martu iste godine ukrajinski vojnici i oficiri sa aerodroma Belbek predali su se Djuminu i njegovim ljudima, koji su se u ovu bazu spustili crnim helikopterom čije sletanje je pratilo potpuno otkazivanje rada svih radio-uređaja i telefona.

Pre toga, 23. februara, navodi se da je Djumin spasao ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Bežeći pred majdanskim egzekutorima, Janukovič je uspeo da se domogne morske obale, gde su u poslednji čas pristigli borbeni helikopteri SSO i evakuisali ga. Osvetljen farovima džipova progonitelja, Janukovič se verovatno već oprostio od života, ali pred Djuminom i njegovim ljudima u uniformama boje peska – ipak su morali da pognu glave. Bilo da je reč o mitovima ili ne, posle ovih događaja Djumin je nagrađen ordenom Heroja RF, činom general-potpukovnika i postavljen na mesto zamenika ministra odbrane, odnosno komandanta Kopnene vojske RF. Od februara 2016. Putin ga je imenovao za v. d. gubernatora Tulske oblasti, nedaleko od Moskve, da bi na septembarskim lokalnim izborima postao gubernator sa osvojenih skoro 85 odsto glasova.

PODRŠKA SAVEZNICIMA NA BALKANU

Sve navedeno samo je mali deo priče o SSO, koje od samog početka okružuje oreol mističnosti, superiornosti i nepobedivosti. Na snimcima se vidi da koriste najsavremeniju kompjutersku i satelitsku tehnologiju. Na raspolaganju su im i sve vrste transportnih i ratnih vozila, uključujući i borbene robote. Koriste specijalne uniforme i zaštitna sredstva koja ih brane od metaka i gelera, ali i ekstremnih klimatskih uslova.

Reči Putina i načelnika GŠ Gerasimova pokazuju da su SSO spremne da brane ne samo Rusiju već i njene saveznike. To se potvrdilo u Siriji, gde su preuzeli najteži deo posla i potpuno slomili međunarodnu terorističku koaliciju. Iz poslednjih izjava ruskih zvaničnika o Makedoniji, Kosovu i BiH može se zaključiti da bi pod određenim uslovima SSO mogle da budu upotrebljene za podršku saveznicima na Balkanu. Ako neko misli da Rusija nema saveznike, ili da će žmuriti pred njihovom teškom sudbinom kao 90-ih godina, neka samo pogleda poslednje primere Sirije i Krima. Brzo i gotovo neprimetno jačanje SSO do neslućenih visina dokazuje da je Rusija spremna za globalnu igru na najvišem nivou.

(Bojan Bilbija, Pečat)