KAKO JE NASTALA „ISLAMSKA DRŽAVA”: Sastanak koji je promenio svet

0
352

Raskol između Nusre Front i Islamske države bio je jedan od najvažnijih događaja u sirijskom ratu – rezultovao je masivnom podelom unutar Asadovih protivnika i signalizovao da se rađa nova džihadistička snaga, predvođena Abu Bakr al-Bagdadijem, koja je zasenila al Kaidu. Abu Ahmad, sirijski operativac Islamske države je iz prvih redova gledao kako se odvijao najveći svetski džihadistički razvod.

O istoriji i zlodelima Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) mahom pričaju oni koji su na drugoj strani, međutim ovo je sasvim drugačija priča. Iz ugla terorista. Ispričao ju je za Forejn polisi sirijski operativac Islamske države Abu Ahmed, svedok munjevite ekspanzije džihadističke grupe.

Abu Ahmad nije oklevao kada je krenuo ustanak u Siriji. Rođen u severnoj Siriji u konzervativnoj i religioznoj sunitskoj arapskoj porodici, bio je student kada je počela pobuna u martu 2011. godine i od prvog dana bio je na protestima protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada.

„S uzbuđenjem u našim srcima videli smo kako se događa Egipat (tamošnji ustanak), nakon čega je usledila revolucija u Libiji“, kaže Ahmad. „Nadali smo se da vetar promene neće zaobići našu zemlju“.

Kada je ustanak postao građanski rat sredinom 2012. godine, Abu Ahmad je odlučio da uzme oružje i krene u borbu. Pridružio se pobunjeničkoj grupi koja je naginjala džihadizmu čiji su članovi uglavnom bili Sirijci, ali i neki strani borci iz Evrope i centralne Azije.

Ahmadova grupa je svakih par meseci menjala ime ili se ujedinjavala s drugim džihadističkim pobunjenicima. S vremenom je počela da se konsoliduje: U proleće 2013. Abu Ahmad odlučio je da stane na stranu Islamske države Iraka i Levanta kada se ona i službeno proširila u Siriju.

Tenzije između te džihadističke grupe i Nusre Front su eskalirale. Grupa je proglasila svetski kalifat u junu 2014, a ime „Islamska država“, trebalo je da odražava njene globalne ambicije. Do ovog dana, Abu Ahmad je služio u organizaciji i tako stekao insajderski pogled u ponašanje grupe i njenu istoriju.

Tokom više od 15 sastanaka Forejn polisija i Abu Ahmada, intenzivno su ga ispitivali o njegovim saznanjima o IDIL-u. Tokom razdoblja od 10 meseci sa njim su proveli više od 100 sati. Strpljivo je odgovarao na pitanja kako je završio U IDIL-u, kako je grupa organizovana. Abu Ahmad je zbog ovih razgovora mnogo rizikovao. Budući da je još uvek član Islamske države, neki detalji o njegovom životu su namerno skriveni kako bi se zaštitio njegov identitet.

Ahmad je pristao da razgovara sa Forejn polisijem iz, kako je rekao, nekoliko razloga. Iako je još uvek član Islamske države, ne slaže se sa svime što rade. Organizacija ga je privukla kao najjača sunitska grupa u regionu. Međutim, razočaran je „jer su postali suviše ekstremni“, krivi ih što razapinju, spaljuju i utapaju svoje protivnike i one koji krše pravila. Na primer, Abu Ahmad se protivio ISDIL-ovoj kazni u gradu Al-Bab na severu Sirije, gde je postavljen kavez u sredini grada, poznatom kao Trg slobode, kako bi kaznili sirijske civile za manje zločine, poput prodaje cigareta. Abu Ahmad kaže kako su u taj kavez zatvoreni Sirijci na tri dana, a oko vrata im je visio natpis na kojem se navodio zločin koji su počinili.

„Sada je trg poznat kao Trg kazne“, kaže. „Mislim da je ova vrsta kazne loša za nas. Zbog toga se suniti IDIL-a više boje nego što ga vole, što nije dobro za nas“, kaže.

U prošlosti nadao se kako će Islamska država postati „džihadisti ujedinitelji“, sposobna da dovede sve sunitske džihadističke grupe pod jednu zastavu. Divio se stranim borcima koje je poznavao, uglavnom mladim ljudima iz Belgije i Holandije koji su putovali u Siriju kako bi se borili u džihadu. Svi su živeli u bogatim i mirnim zemljama, i dok su desetine hiljada Sirijaca plaćali velike sume novca kako bi ih prokrijumčarili u Evropu kako bi izbegli rat, ovi džihadisti su dobrovoljno krenuli u suprotnom smeru.

„Ovi stranci napustili su svoje porodice, svoje kuće i svoju zemlju i putovali celi ovaj put kako bi nam pomogli“, kaže Abu Ahmad. „Kako bi nas podržali, oni zaista žrtvuju sve što imaju“.

Međutim, Ahmad je ubrzo shvatio kako njegova očekivanja nisu ispunjena. Prvo, Islamska država ne samo da nije ujedinila džihadističke grupe, već su tenzije s drugim grupama porasle, a zabrinut je kako je „uspon IDIL-a doveo do prekida s Nusra Frontom i slabljenjem jedinstvenih džihadističkih snaga u Siriji.“

Drugo, dok su neki od stranih boraca bili muškarci koji su zaista vodili pravi religiozni život u Evropi, Ahmad je otkrio još jednu grupu za koje kaže da su „ludaci“. To su uglavnom mladi belgijski i holandski kriminalci marokanskog porekla, nezaposleni ljudi koji su živeli u predgrađima. Većina tih ludaka nije imala pojma o veri, i gotovo niko od njih nikada nije pročitao Kuran. Za njih, borba u Siriji bila je avantura ili način da se pokaju za svoje „grešne živote“ u evropskim barovima i klubovima.

Jedan džihadista iz Belgije, Abu Sajaf često je govorio o odrubljivanju glave. Jednom je upitao svog emira Abu al-Athera al Absija može li da ubije nekoga. „Ja samo želim da nosim glavu“, rekao je Sajaf. Bio je poznat kao al-thabah ili „krvnik“.

idil-islamiosti-6-

Kako bi proverio istinitost njegovih navoda, Forejn polisi je pred Abu Ahmada stavio fotografije 50-ak džihadista iz raznih zemalja za koje se zna da su otišli u Siriju i tražio da identifikuje te ljude. Njegovi odgovori su potvrdili su da ima veliko znanje o stranim borcima – bez interneta i spoljne pomoći tačno je identifikovao 30-ak boraca, a za većinu njih je dodao i neke anegdote. Za dvadesetak ostalih je rekao da ih nije video i da ne zna kako se zovu. Abu Ahmad pokazao je na svom laptopu novinarima i privatne fotografije i snimke holandskih, belgijskih i srednjoazijskih boraca u Siriji koje nisu objavljene na internetu.

Osim toga, Ahmad je dokazao i kako je imao pristup nekim od najstrašnijih činova nasilja IDIL-a. Nakon što je džihadistička grupa zarobila Palmiru 2015. godine, Abu Ahmad je posetio pustinjski grad kako bi svedočio pripremama za pogubljenja. Jednog dana u junu 2015. godine, dva člana Islamske države iz Austrije i Nemačke pogubila su dvojicu ljudi za koje su tvrdili da su bili vojnici sirijske vojske. Bilo je to jedno od mnogih pogubljenja u Palmiri: 4. jula, IDIL je objavio video koji prikazuje krvavi spektakl tinejdžerskih boraca kako izvode 25 navodnih vojnika sirijske vojske u gradski amfiteatar.

Nedeljama pre nego što je video pogubljenja od strane nemačkog i austrijskog borca pušten on-lajn, Abu Ahmad je Forejn polisiju pokazao fotografije egzekucije. Te fotografije nisu uključivale samo stravične trenutke ubistva, nego su na njima bila i dva člana IDIL-ovih medija koji su snimali groznu scenu. Grupa nikada nije objavila takve kadrove „iza scene“ – Abu Ahmadova fotografija je jedinstvena, tajno snimljena od strane insajdera, piše FP.

Abu Ahmad nije samo gledao kako kreće rat među džihadistima u Siriji izdaleka – on je svedočio o tome od početaka iz blizine. Raskol između Nusre Front i Islamske države bio je jedan od najvažnijih epohalnih događaja u sirijskom ratu – rezultovao je masivnom podelom unutar Asadovih protivnika i signalizovao da se rađa nova džihadistička snaga, predvođena Abu Bakr al-Bagdadijem, koja je zasenila al Kaidu. Abu Ahmad je iz prvih redova gledao kako se odvijao najveći svetski džihadistički razvod.

Sredinom aprila 2013. godine, Abu Ahmad je primetio tamno crveno-smeđi auto ispred sedišta Majlis Shura al-Mudžahedina (MSM), sirijske džihadističke grupe, koju vodi Abu al-Ater u sirijskom gradu Kafr na severu Hamra. Jedan od Abu Ahmadovih prijatelja, džihadistički komandant došao je do njega i šapnuo mu na uho: „Pažljivo gledaj u to vozilo“. Auto ni po čemu nije bio poseban: nije bio dovoljno nov da privuče pažnju, ali ni posebno star. Nije bilo oklopno i nije imalo registarske tablice.

U vozilu su sedela četiri čoveka, a Abu Ahmad nije prepoznao nikoga od njih. Čovek koji je sedeo iza vozača nosio je crnu kapuljaču koja je delovala poput kape. Na vrhu toga, bio je crni šal koji mu je padao preko ramena. Imao je dugu bradu. Osim vozača, svi su putnici imali male mitraljeze u krilu. Abu Ahmad nije vidi pojačanu bezbednost na ulazu u sedište. Kao i obično, samo dva naoružana borca bila su na straži ispred ulaza. Internet veza u sedištu je radila normalno. Za Ahmada, ništa nije ukazivalo da je dan bio drugačiji od bilo kog drugog.

No, nakon što su četvorica izašla iz auta i nestala u sedištu, isti džihadistički komandant ponovno je došao do njega i šapnuo mu: „Upravo si video Abu Bakr al-Bagdadija“. Od 2010. godine Bagdadi je bio vođa Islamske države Irak (IDI), al Kaidine ispostave u toj razorenoj zemlji. Bagdadi je poslao Abu Muhamada al-Jolanija kao svog predstavnika u Siriju 2011. godine, i dao mu instrukcije da povede Nusru Front u džihad.

IDIL-svete-ratnice-islama-00

Do početka 2013. godine, IDI i Nusra su radili zajedno. No, Bagdadi nije bio zadovoljan. Želeo je da kombinuje al Kaidine iračke i sirijske ispostave kako bi stvorio jednu koja bi se protezala preko obe zemlje. Naravno, s njim kao vođom.

Svako jutro, pet dana za redom, crveno-smeđi auto dovodio je Bagdadija i njegovog zamenika Hajija Bakra, u sedište MSM-a u Kafr Hamri. Pre zalaska sunca, isti auto s istim vozačem pokupio bi ih iz sedišta i odveo Baghdadija do tajne lokacije na kojoj je boravio tokom noći. Sledećeg jutra, auto bi vraćao Bagdadija i Bakra.

Tokom tih pet dana, u sedištu MSM-a, Bagdadi je vodio intenzivne razgovare s grupom važnih džihadističkih lidera u Siriji. Neki od njih bili su najtraženiji ljudi u svetu. Svi su se oni okupili u jednoj sobi, sedeći na dušecima i jastucima. Poslužen im je doručak i ručak: pečena piletina ili na žaru i pomfrit, čaj i bezalkoholna pića. Bagdadi, najtraženiji čovek na svetu, pio je Pepsi ili Mirindu.

Osim njega, na sastanku su bili Abu al-Ater, emir MSM-a, Abu Mesab al-Masri, egipatski džihadistički komandant, Omar al Šišani, vodeći čečenski džihadista koji je došao u Siriju iz Gruzije, Abu al-Valed al-Libi, emir libijske Katibat al-Batar grupe, dva obaveštajna šefa Nusre i Haji Bakr, Bagdadijev zamenik.

Abu Ahmad bio je fasciniran s toliko visokih komandanata na jednom mestu. Tokom pauze u razgovorima, hodao je po sedištu, pričajući s ljudima koji su prisustvovali na sastanku. Bio je pun pitanja: Zašto je Bagdadi došao iz Iraka u Siriju? Zašto su se svi ovi komandanti i emiri sastali s njim? I šta je bilo toliko važno da je Bagdadi lično o tome raspravljao do kraja dana?

Odgovori na ova Abu Ahmadova pitanja mogu se naći u Bagdadijevom govoru, ubrzo nakon sastanka u Kafr Hamri. 8. aprila 2013. Bagdadi je objavio da se njegova organizacija proširila u Siriju. Sve tamošnje džihadističke frakcije, uključujući Nusru, morale su da se podvrgnu njegovoj kontroli.

„Tako smo proglasali oslanjajući se na Alaha. Promena imena Islamske države Iraka i imena Jabhat al-Nusra i okupljanje po jednim imenom, Islamske države Iraka i al-Shama“, rekao je.

„Šeik je ovde kako bi uverio sve da napuste Jabhat al-Nusru i al-Jolani“, reako je jedan od učesnika Abu Ahmadu. „Umesto toga, svi bi trebalo da se pridruže i ujedine pod zastavom IDIL-a, koji će uskoro postati država“.

abu-bakr-al-bagdadi-foto-ap-1415486989-588225-700x473

Bagdadi se, međutim, suočio se s jednim velikim problemom u ostvarivanju svog cilja. Okupljeni emiri objasnili su šefu IDI-a da se većina od njih zaklela na vernost Ajman Al-Zavahiriju, vođi Al Kaide i izabranom nasledniku Osame bin Ladena. Kako bi iznenada mogli da napuste Zavahirija i prebace se na Bagdadija. Bagdadi im je rekao kako je i on zakleo na vernost, ali na Zavahirijev zahtev to nije objavio javno. No, uverio je okupljene da deluje pod zapovedništvom vođe al Kaide.

Džihadističke vođe nisu imali načina da provere da je li ova tvrdnja istinita. Zavahiri je verovatno osoba koju je najteže kontaktirati na svetu – u javnosti nije viđen godinama i još uvek se skriva, najverovatnije negde u Pakistanu ili Avganistanu. Kako nisu mogli da stupe s njim u kontakt, džihadistički lideri morali su da srede misli. Ako Bagdadi deluje u ime Zavahirija, onda nema sumnje da moraju da ga slede i pridruže se IDIL-u. No, ako deluje samostalno, njegov plan da preuzme Nusru i druge grupe bio je čin pobune. Podelio bi Al Kaidu i stvorio razdor između džihadističkih vojski.

Zapovednici su Bagdadiju obećali uslovnu vernost. „Rekli su mu: Ako je istina to što kažeš, podržaćemo te“, kaže Abu Ahmad. Bagdadi je takođe govorio o stvaranju Islamske države u Siriji. To je bilo važno, kazao je, jer muslimani treba da imaju davlu ili državu. Bagdadi je želio da muslimani imaju svoju teritoriju s koje bi mogli da krenu u osvajanje sveta.

Ostali su imali različita mišljenja o takvoj ideji. MSM-ov emir Abu al-Ather, već je rekao svojim borcima pre sastanka s Bagdadijem, da je protiv proglašenja države.

„Neki ljudi govore o ovoj ideji koja nije mudra“, Ather je rekao svojim ljudima. „Kakav ludak proglašava državu za vreme rata“. Lider čečenskih džihadista bio je podjednako neodlučan. Proglašavanje države bio je otvoren poziv neprijatelju da ih napadne.

No, Bagdadi nije želeo da odustane.

„Ako bi takva Islamska država mogla da preživi početnu fazu, bila bi tu da ostane zauvek“, sažeo je Ahmad Bagdadijev stav.

Bagdadi je imao još jedan uverljiv argument. Država će ponuditi dom muslimanima iz celog sveta. Budući da je al Kaida uvek delovala u senci, običnim muslimanima je bilo teško da se pridruže. No, islamska bi država mogla da privuče hiljade, čak i milione istomišljenika.

„Bagdadi i druge džihadističke vođe“, kaže Abu Ahmad, „uporedili bi to s migracijom proroka Muhameda iz Meke u Medinu kako bi izbegao progon“.

Okupljene džihadističke vođe opširno su razgovarale o tome kako će država funkcionisati, kako bi se odnosila prema svojem stanovništvu i koji bi bio njen stav prema verskim manjinama. Nakon dana razgovora svi su se, uključujući i skeptike s početka, složili s Bagdadijevim planom pod jednim uslovom: novostvorena država mora biti objavljena u punoj saradnji s Nusrom i Ahrar al-Shamom, još jednog džihadističkom grupom. Bagdadi je pristao. Sledeći korak bio je zalog vernosti.

Jedan po jedan lideri su stali ispred Bagdadija ponavljajući zakletvu na vernost. Nakon toga Bagdadi je pitao svakog borca da dovede neke od svojih boraca. Zapovednik MSM-a Abu al-Ather pozvao je belgijske, holandske i francuske borce koji su bili pod njegovim komandom. Kasnije tog dana, Evropljani koji su donedavno bili sitni kriminalci u Amsterdamu, Briselu i Parizu, oduševljeno su svima govorili kako su zakleli na vernost Bagdadiju. Mnogi drugi su ih sledili. Na vernost Bagdadiju dva dana nakon Abu al-Athera zagkleo se i Abu Ahmad.

Promena od IDI-a do IDIL-a značila je da će sve grupe ili frakcije koje će se pridružiti IDIL-u prestati da postoje prema do sad poznatom imenu. Za Nusra Front i njenog lidera Abu Muhamada al-Jolanija, taj razvoj događaj bio je potencijalna katastrofa – moglo bi to značiti kraj njihovog uticaja na najvažnijim džihadističkom bojištu. Jolani je naredio Nusrinim borcima da se ne pridruže IDIL-u nego da pričekaju dok al-Zakahiri ne objavio odluku o tome ko treba da vodi džihad u Siriji.

Velika većina Nusrinih komandanata i boraca u Siriji nije slušala. Kad je Abu Ahmad posetio Alepo samo nekoliko nedelja kasnije, oko 90 odsto Nusrinih boraca u tom gradu već se pridružilo IDIL-u. Bagdadijevi novi vojnici naredili su preostalim Nusrinim lojalistima iz al-Ojoun bolnice, koja je do tada bila glavna Nusrina baza u gradu. „Morate otići, mi smo al-davla (država) i mi činimo jasno većinu među borcima“, rekli su, prema Abu Ahmadu. „Sedište sada pripada nama“

IDIL je preuzeo gotovo sva sedišta, zalihe municije i posao trgovine oružijem koji je vodila Nusra. Al-Kaidina ispostava počela je svoju borbu za opstanak, i nastupilo je vreme islamske države.

Izvor: nedeljnik.rs