Evo ko stoji iza pokreta „Ne da(vi)mo Beograd“

1
2057

Opšte je poznato da u zemljama koje se nalaze pod delimičnom ili potpunom okupacijom kao posledicom „obojene revolucije“, a koja se dogodila i u Srbiji 5. oktobra 2000. godine, o gotovo svim poslovno-finansijskim aranžmanima i unutrašnjim političkim prilikama odlučuju inspiratori, tj.pozicionirani instrumenti na terenu od strane američko-britanskih kolonizatora.

U tom kontekstu kao posebno značajan projekat iz više razloga možemo posmatrati i „Beograd na vodi“, koji iako po mišljenju Zavetnika Srbiji donosi premalu dobit u odnosu na sva njena ulaganja, je ipak u fokusu zapadnog uticaja, upravo zato što u njemu nema finansijskog i globalnog učešća američko-britanske imperije, ali ni novca najuticajnijih svetskih porodica i fondacija.

Imajući u vidu te činjenice više nego je jasno da je u ovom trenutku jedan takav projekat osuđen na medijsku satanizaciju svih onih javnih glasila koja su pod kontrolom kreatora novog svetskog poretka. Tako smo za vrlo kratko vreme došli do toga da je projekat „Beograd na vodi“ obeležen nedavnom aferom „Savamala“ postao ključna tema društevno političkih prilika u Srbiji, predvođena brendom „Ne da(vi)mo Beograd!“, iza kojeg zapravo stoji zapadna agentura, počevši od NVO sekotra, javnih ličnosti, do novinara i medija, koji imaju za cilj spinovanje javnosti i stvaranje utiska da je ova tema prioritet i najvažniji problem u Srbiji.

Kao agitatori i podrška protestima javljaju se i politički lideri i stranke iz tzv. novog DOS-a, koji u perspektivi nameravaju da se okupe oko ovog brenda pred predstojeće izbore za skupštinu Grada Beograda.

Za jasno sagledavanje čitavog sistema koji se poslednjih meseci kreira u Srbiji neophodna je analiza svih aspekata.

MEDIJSKA PODRŠKA – spinovanje javnog mnjenja

Jedno od ključnih pitanja koje treba postaviti i čiji odgovor nam najdirektnije daje pravi uvid u pozadinu samih događaja je ko su glavni mediji koji pitanje bespravnog rušenja objekata u Savamali predstavljaju kao ključnu tačku za generisanje nezadovoljstva i stvaraju medijsku iluziju koju koriste za formiranje kritične mase.

Na prvom mestu moram spomenuti britanski „Gardijan“, koji izveštava o okupljanjima u Beogradu, apostrofirajući Borisa Tadića kao jednu od vodećih figura protesta i služeći se istom terminologijom koja je korišćena uoči 5. oktobra 2000. godine.

Jedan od najvećih medijskih pokrovitelja u Srbiji, pored televizije B92 i lista Blic, je televizija N1, tj. CNN za Balkan, koja je poznata po vrlo tendencioznom izveštavanju sa svih kriznih područja sa ciljem dalje destabilizacije celog regiona, ali i kao medijski nosilac procesa rušenja samostalnosti Republike Srpske.

Novinski portal intellinews.com osnovan u SAD, a sa glavnim sedištem za Evropu u Velikoj Britaniji takođe detaljno izveštava o protestima.

Radio „Slobodna Evropa“, jedan od najpoznatijih kreatora petooktobarske atmosfere u Srbiji je sada u službi ponovnog stvaranja iste klime, koja favorizuje svoje oprobane kadrove dajući najveći prostor Zoranu Živkoviću (Nova stranka) i Sandi Rašković Ivić (DSS).

Možemo zaključiti da je ovo već viđena medijska podloga i dobro uhodan sistem koji će u narednom periodu služiti isključivo za mobilizaciju nezadovoljnih građana i skretanje pažnje sa ključnih problema. Dok fokus javnosti u Srbiji bude usmeren na nametnute teme, za to vreme nastaviće se proces dalje dezintegracije države.

NEVLADIN SEKTOR – nosioci logističke i terenske podrške

Jedna od oprobanih taktita je prikrivanje stvarnih organizatora protesta i stvaranje ilizuje o spontanim građanskim okupljanjima. Međutim, prostim sagledavanjem spiska stalnih učesnika protesta koji se nalaze u prvim redovima, kao nosioci ključnih parola, može se doneti zaključak da se iza brenda „Ne da(vi)mo Beograd“ zapravo krije čitav sistem nevladinih organizacija i političkih subjekata.

Zvanični organizatori su Simon Simonović, poznat kao vođa NVO „Evropa nema alternativu“ i Radomir Lazović, arhitekta blisko povezan sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević. Simon Simonović poznat je i po aktivnostima prelepljivanja bilborda na kojima je pisalo „Kosovo je Srbija“ fotografija Džona Kenedija i Baraka Obame.

Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd!“ izdaje časopis istoimenog naziva, u čijoj se redakciji nalaze predstavnici NVO sektora, a urednica lista, Natalija Simović i njen saradnik su istaknuti članovi NVO „Trag“, koju finansiraju: Fond braće Rokfeler, Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu, Institut za održive zajednice SAD, Američka agencija za Međunarodni razvoj, Čarls Stjuart Mot fondacija, Odeljenje za internacionalni razvoj britanske ambasade, Fond za otvoreno društvo, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Češke, Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava, Delegacija EU u Srbiji, GOPA konsultant Nemačka, Ambasada Holandije, Kanadska agencija za međunarodni razvoj, Freedom House, Balkanski fond za demokratiju SAD i Balkanski fond za lokalne inicijative Velika Britanija.

Jedan od članova redakcije lista „Ne da(vi)mo Beograd!“ je i Nemanja Nenadić, programski direktor NVO „Transparentnost Srbija“, na čijem se spisku finansijera nalaze Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije i Severne Irske, Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije, Ambasada Kraljevine Norveške, USAID, Vestminsterska fondacija za demokratiju, Fond za otvoreno društvo Srbija, Fondacija Konrad Adenauer, IFES, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije i Ambasada Finske.

Tacka komunikacije – sponzoriČlanovi redakcije su i Džordžija Đeković, Virdžinija Đeković, kao i Andrija Stojanović, od kojih su Andrija i Virdžinija osnivači organizacije „Tačka komunikacije“, koju finansiraju NVO „Trag“, Grad Beograd, USAID, Telenor fondacija i drugi.

Izvori finansiranja pokazuju da su članovi redakcije uvezani pre svega istim donatorima i međusobnom finansijskom spregom, a ne okupljajući se kao grupa istinskih zastupnika interesa građana.

U ime inicijative „Ne da(vi)mo Beograd!“ oglašava se i Ilir Gaši, izvršni direktor fondacije „Slavko Ćuruvija“, čiji su glavni donatori Fond braće Rokfeler, Balkanski fond za demokratiju projekat nemačkog maršalovog fonda SAD, NED, Ambasada Kraljevine Danske i Ambasada Australije u Beogradu.

Pored pomenutih vidiljivo je učešće Inicijative mladih za ljudska prava, čiji je direktor Anita Mitić. Ova Inicijativa poznata je po aktivnom učešću u performansu „7000“ koji je imao za cilj da Srbe prikaže kao genocidni narod. Svake godine ova NVO u Tuzli obeležava godišnjicu od zločina, koje je navodono počinila Vojska Republike Srpske.

Čelnici ove organizacije imali su sastanke i sa Albinom Kurtijem, vođom ekstremističkog pokreta „Samoopredeljenje“ na KiM. Takođe, učestvuju u organizovanju odlazaka studenata Univerziteta u Beogradu u Prištinu gde se susreću sa predstavnicima samoproglašenih institucija, među kojima je Atifete Jahjaga. U Prištini su se sastajali i sa Bljerimom Šaljom, tadšnjim koordinatorom prištinskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom. Najvažniji finansijeri Incijative mladih za ljudska prava su Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić, Vojvođanski građanski centar i mnogi drugi.

Čitav sistem NVO je mobilisan od strane svojih finansijera, da predstavi srpskoj javnosti da gotovo sve kategorije stanovništva ovu temu vide kao najveći problem, krijući se iza lažne brige o pravima građana.

POLITIČKA PODRŠKA – novi DOS

Uvertira za udruživanje opozicije bez obzira na navodne programske i ideološke razlike bila je saradnja u okviru Komisije o regularnosti izbora, kao i zajednički nastup povodom izborne krađe. Zapravo, po sredi je bilo pripremanje javnosti za sledeći korak, a to je zajednički nastup na izborima za Grad Beograd, a po svemu sudeći i zajednički predsednički kandidat.

Rušenje objekata u Savimali opozcija je iskoristila kao izgovor da predstavi nadideološki koncept i da zajednički krene u svojevrsnu kampanju za gradske izbore. Podsećamo da su proteste podržali Bojan PAJTIĆ (DS), Boris Tadić (SDS), Sanda Rašković Ivić (DSS), Boško Obradović (Dveri), Zoran Živković (Nova stranka), Saša Radulović (Dosta je bilo) i mnogi drugi koji svoje mesto traže u novom DOS-u. Posebno je značajna uloga Saše Jankovića, Zaštitnika građana, koji podršku za svoje izjave ne dobija samo od čelnika opozcije i organizatora protesta, već i od međunarodnog faktora, pre svih Majkla Devenporta, šefa Kancelarije EU u Srbiji. Iza namere Saše Jankovića da u narednom periodu krene u obilazak gradova i opština širom Srbije, navodono promovišući instituciju ombudsmana, krije se zapravo namera celog pomenutog sistema da upravo Saša Janković bude zajednički predsednički kandidat.

KRAJNjI CILj

Iza dobro uigranog sistema, medija i NVO, političkih partija i pojedinaca stoji namera zapadnih centara moći da metodom pritisaka, takozvanim talasanjem, nametanjem tema i nizom drugih tehnika, izvrše uticaj na formiranje nove Vlade Srbije, kao i da u perspektivi stvore uslove za dalju destabilizaciju države i da umesto stare krilatice „Srbe na vrbe“, primene „Srbe na Srbe!“ .

Dok se završava proces zaokruživanja samoproglašene države Kosovo, podstiče dalja dezintegracije države, rastu seperatističke tendecije, fokus javnosti usmereva se na rušenje nekoliko objekata. Posebno je licemerno to što oni koji danas krijući se iza parola o građanskim pravima dižu glas protiv rušenja nekoliko zgrada, a njihova reakcija izostala je kada je potpisivan Briselski sporazum, IPAP sporazum, kada je usvojen Zakon o saradnji sa NATO paktom, kada je privatizovana i u bescenje rasprodavana državna imovina, kada je proterivan naroda sa svojih ognjišta, kada su paljene pravoslavne svetinje i rušeni kulturni spomenici. Da li možemo poverovati da je važnije rušenje zgrade od rušenja države?!

STAV ZAVETNIKA

Nedvosmisleno smo više puta istakli pogubnost projekta „Beograd na vodi“,koji favorizuje stranog partnera na štetu srpske strane i koji je samo još jedan od simbola naše ekonomske okupacije.

Smatramo da je rušenje objekata u Savamali sraman i kriminalan čin, pokazatelj nefunkcionisanja institucija sistema države, oblik bahatosti i samovolje, čiji počinioci i nalogodavci moraju biti procesuirani.

Situacija u kojoj narodnim nezadovoljstvom zbog učinjene nepravde manipulišu čitave zapadne agenture, potvrđuje ono na šta su Zavetnici upozoravali, a to je uticaj nevladnog sektora finansiranog iz inostranstva na političke prilike u Srbiji. Zbog toga je jedina i hitna mera suzbijanja ovakvih subverzivnih delatnosti usvajanje Zakona o NVO, koji bi one koji se finansiraju iz drugih zemalja, a mešaju u unutrašnja politička pitanja, tretirao kao strane agente i krivično gonio.

Uveren sam da građani Srbije neće podleći ovoj vrsti manipulacije, koja nas je već skupo koštala u novijoj političkoj istoriji, a aktuelni događaji iskristalisaće odgovore na pitanje koje danas postavljaju mnogi kritičari aktuelnog režima: ko je suštinska i srpska opozcija, a ko lažna i zapadna marioneta?! Ne dozvolimo da nešto što zovu „Ne da(vi)mo Beograd!“ udavi Srbiju.

Piše: Stefan Stamenkovski,

predsednik Srpskog sabora Zavetnici

zavetnici.rs