Ratko Rodić: Pajtićevi marifetluci i šta će biti sa njim posle izbora?

0
535

Sve ono što je moglo, doduše škrto, da se pronađe u medijima ali i na osnovu javno objavljenih podataka govore da je Vojvodina postala crna rupa Srbije. U “dobra vremena” je budžet Vojvodine bio i 500 miliona evra a pri tome u taj budžet nisu smele da privire ni kontrole a ni mediji. Radilo se šta se htelo, pod zaštitom DS kad je bio na vlasti u Beogradu a kasnije pod protektoratom stranaca. Tu imamo mnoštvo, čitavu šumu korupcije, prevara u službi, zloupotreba službenog položajam pronevera, primanja i davanje mita, trgovine uticajem.

Ono što je javno dostupno a što mediji nisu hteli ili smeli da pokrenu jer činjenica da je korupcija bila glavna delatnost Pajtićeve oligarhije te da on i njegovi ljudi u najmanju ruku naveliko zloupotrebljavali položaje. To što se radilo se može objasniti ili su bili glupi i neodgovorni ili pak da se svesno počinili neviđenu materijalnu i svaku drugu štetu pokrajini i građanima.

Кarakteristika slučajeva korupcije u vrhu pokrajinske vlasti su očiglednost, bezobrazluk, bahatost pa i bizarnost. Oni su ta dela i nedela vršili otvoreno, neznalački i neoprezno računajući da će njihova vlast trajati večno i da će ih njihovi zapadni prijatelji uvek štititi. Кao bizarni, ovi slučajevi su okarakterisani zato što poslovi kakve je vodila Pajtićeva administracija ne postoje i ne praktikuju se nigde.

Zanimljivo je das u vrlo kasni i usamljeni slučajevi iznošenja afera u javnost bili sistematski ignorisani od beogradskih medija kojima je pokrajinska vlast zapušila usta novcem i bliskim vezama. Tako se desilo da skoro da nema primera da je neki novinar od Pajtića i njegovih kompanjona zatražio komentar o ovim aferama. Daleko bilo da su se ovim pitanjima bavili “istraživački novinari” kojima su adrese gazda iste kao i Bojanu Pajtiću. Zanimljivo je i da veliki beogradski mediji ćute o Pajtićevim aferama. Tabloidi poput Кurira, Informera ili Danasa ćute jer očigledno imaju dogovor sa njim da mu ne prave problem. Iako su afere koje su curile bile bizarne i senzacionalne njima se nisu bavili veliki pisani i elektronski mediji.

Očigledno je da je Pajtić bio i pre 2012. zaštićen kao beli medved ali je ta zaštita očigledno i danas prisutna.
Pajtić i njegova elipa su stvorili gomilu institucija, banaka i fondova kako bi novac što brže i lakše iscureo iz budžeta. Novac za sporne investicije iz budžeta obezbeđivan je u pokrajinskim fondovima koji su ugašeni da bi se njihovo poslovanje i “investicije” zaboravile, a umesto njih su ustanovljene nove, slične ustanove, čak sa sličnim imenom i istim razlogom i delatnošću: radi se o Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine i Fondu za razvoj AP Vojvodine. Dakle šibicarski se novac prebacivao iz fonda u fond imena su se menjala i napravljen je takav lavirint da se tu nebi snašla ni poreska i finansijska policija Amerike.

Pokrajinski fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini deluje od 2006. Fond je potrošio više od 35 miliona evra za sufinansiranje 112 tzv. pogona novih tehnologija. Ni u jednom od tih pogona nije instalirana nova tehnologija, nego su stare mašine i oprema predstavljane kao “nova tehnologija”, što je javno priznao čak i novi pokrajinskih sekretar za nauku i tehnološki razvoj (Pavlov) koji je nasledio na položaju prethodnog sekretara (Petrovića) koji je smenjen da bi se amortizovao loš utisak u javnosti.

Osnovna pravila rada Fonda za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, postavljena su ovako: prvo, davalac subvencije (Pokrajina, Fond, odnosno Pajtić) daje novac; drugo, primalac subvencije (privatno preduzeće za dobijeni novac ustanovljuje i osposobljava novi pogon novih tehnologija (nisu razrađeni kriterijumi šta je nova tehnologija), zapošljava 20 novih radnika i postaje konkurentan, ili konkurentniji na stranom tržištu.

Subvencija je kredit i primalac mora da je vrati (ovo pravilo je relativizovano jer su korisnici subvencija kredite vraćali u robi). Primalac subvencije nije bio obavezan da položi efikasna sredstva obezbeđenja za vraćanje duga, a bankarske garancije zahtevane su tek od 2011. godine nadalje i uvek je – što se odnosi na nekoliko poslednjih slučajeva – garant bila Razvojna banka Vojvodine (nijedna druga banka). Već letimičan uvid u ovakva “pravila” pokazuje da je Fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini postavljen kao ambijent koji omogućava veliku korupciju.

Iz krugova oko Pajtića u javnost je lansirana teza da on ne može biti odgovoran za korupciju u Pokrajinskom fondu za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, jer on navodno nije mogao, niti može da zna svaki detalj i sitnicu u poslovanju pokrajinske administracije. Ovaj izgovor je neumestan jer se ne radi o “detaljima” i “sitnicama”, nego o milionima nestalih evra iz pokrajinskog budžeta. A da je Pajtić morao biti upoznat sa detaljima subvencioniranja tzv. novih tehnologija u svih 112 slučajeva, dokaz je njegovo pojavljivanje na svih 112 svečanosti povodom “otvaranja” tih pogona, kada je govorio o iznosima subvencija i njihovim navodnim efektima u konkretnim slučajevima, o čemu postoji mnoštvo zapisa u javnim glasilima, Sva je prilika da je Fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini osnovan samo zbog jedne svrhe: pranja para.

Do sada je podneto oko 15 krivičnih prijava protiv B. Pajtića, Dragoslava Petrovića, njihovih saradnika i saučesnika među vlasnicima privatnih preduzeća koja su dobila pokrajinske subvencije za “nove tehnologije”. Sve krivične prijave koje su podnete odnose se na slučajeve čiste – nesporne štete koja je napravljena budžetu AP Vojvodine jer 15 preduzeća korisnika subvencija koja su obuhvaćena prijavama nisu ispunile nijednu od svojih ugovornih obaveza, a potrošile su novac dobijen za subvencije za neutvrđene svrhe.

Privatna preduzeća, čiji su slučajevi opisani u 15 krivičnih prijava sva su u stečaju, ili likvidaciji. Sumnjivo je naročito to što Pajtić i saradnici nisu vodili sudske sporove protiv vlasnika privatnih preduzeća koja nisu vratila subvencije, niti su protiv njihovih vlasnika podnosili krivične prijave.

Nesavesnost Pajtića i članova njegove nomenklature ogleda se u tome što za date subvencije (kredite) od vlasnika subvencioniranih privatnih preduzeća nisu uzimali realno obezbeđenje, a takođe nisu izdavali naloge budžetskoj inspekciji da izvrši kontrole namenskog trošenja budžetskih sredstava u subvencioniranim preduzećima, što je bila njihova obaveza prema Zakonu o budžetskom sistemu. Oni očigledno nisu ni želeli da vode sudske procese da se ne bi ustanovilo da su Pajtić, saučesnici i vlasnici privatnih subvencioniranih preduzeća osmislili, organizovali i sistematski sproveli krađu novca iz pokrajinskog budžeta.

Milionski iznosi u evrima izgubljeni su jer su subvencionirana preduzeća propala, više ne postoje i nikada neće više biti u stanju da vrate subvencije koje su dobili od Pajtićeve vrhuške. Tako je budžet oštećen za desetine miliona evra, preciznije najmanje 35 miliona evra. Pokrajinska vlada vodi finansijske poslove kakve ne vodi nijedna druga regionalna, ili bilo koja druga vlada na svetu, nijedna banka, nijedan investicioni fond. Ti poslovi su toliko apsurdni, nezabeleženi u domaćoj i svetskoj praksi da sami po sebi, automatski izazivaju sumnju na korupciju.

Mnogi od tih poslova su toliko nedvosmisleno štetočinski, njihova svrha izmiče racionalnom rasuđivanju, a pošto su učinjeni sa nespornom namerom da jedino budu korisni za korupcionaše. Očigledno je da je slučaj Pajtića kao predsednika regionalne vlade i Demokratske stranke i njegovih saradnika iz pokrajinske i stranačke nomenklature – slučaj serijskih štetočina. Postoji relativno lak način da se rasvetli korupcija u poslovanju glavnih fondova za kapitalne i druge investicije u Vojvodini.

Na raspolaganju su dokumenti sa spiskovima investicija i odlukama o pojedinim investicijama, lako i brzo ustanovi kakav je epilog pojedinih investicija o kojima u javnim dokumentima i raportima ili uopšte nema, ili ima nedovoljno tragova. Realna su očekivanja da bi – uz primenu ovakvih postupaka – moglo izroniti desetine afera u kojima su nestali mnogo veći iznosi novca nego što je to slučaj sa subvencijama u Vojvodini.

U prilog ove teze govori sledeća hronika: Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine o čijem prestanku rada je nedavno odlučila Skupština AP Vojvodine i preimenovala ga u Upravu, osnovan je 2006, a počeo je da radi 2007. godine. U isto vreme, paralelno, delovali su (i deluju do danas) i drugi fondovi koji imaju istu, ili sasvim sličnu svrhu kao Fond (sada Uprava) za kapitalna ulaganja, a među tim paralelnim ustanovama ističe se Fond za razvoj AP Vojvodine (osnovan 2002.). Donedavno, ti fondovi radili su u najvećoj diskreciji. Pogotovo o pojedinčanim projektima koji su finansirani iz tih fondova, nije bila moguća rasprava u Skupštini APV jer je ogromna većina poslanika iz stranaka po čijim nalozima su eksploatisana sredstva dva fonda onemogućavala svaku raspravu i čak uvid u detalje finansijskih aranžmana koji su sa podobnim partnerima pravljeni u fondovima.

Stvaranje ambijenta u kome su moguće nezakonite improvizacije, samovolja i isterivanje hirova, a kontrola svedena na najmanju meru, razlog je što je uprkos postajanju i delovanju nekadašnjeg Fonda za razvoj APV, koji je već imao slične ciljeve (od 2002.), osnovan i Fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini (2006.). A uz sve to, delovao je i Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine (od 2007.), sa veoma sličnim ciljevima.

Fond za razvoj APV delovao je od 2002. do 2012. Izveštaj o radu tog Fonda objavljen je na posebnom web sajtu. Sadrži samo šture podatke o tome da je za 5.391 korisnika kredita plasirano nešto više od 253 miliona evra. Nema podataka za šta, za koje konkretne projekte je taj novac trošen i koliko je od tih projekata proizvelo do danas održive poslove. Stepen naplate potraživanja obezbeđenih hipotekom na nepokretnosti, do 2011. iznosio je oko 75 procenata. Nema podataka ko nije vratio kredite, čija ukupna suma nije manja od 25 miliona evra. U 2011, predizbornoj godini stepen naplate je naglo pao, pa je naplaćeno samo 86 posto kredita pokrivenih bankarskim garancijama, a stepen naplate kredita pokrivenih hipotekom na nepokretnosti pao je na 65 posto. Nema objašnjenja zašto se ovo desilo, a nema ni podataka ko je ostao dužan tom Fondu. Verovatno je reč o miljenicima pokrajinskog režima Demokratske stranke i sponzorima izborne kampanje DS. Fond za razvoj APV ugašen je polovinom 2013. Nema podataka o poslovanju tokom 2012. Među transakcijama tog fonda je uplata 1,5 miliona evra zagrebačkoj Tesla banci i 200 miliona “za sticanje vlasništva Fonda za razvoj APV u Razvojnoj banci Vojvodine (26,13 glasačkih prava)”. Fond za razvoj APV prestao je da radi 30. juna 2013, njegove poslove preuzeo je novoformirani Razvojni fond AP Vojvodine.

Dakle umesto Fonda za razvoj APV uspostavljen je Razvojni fond AP Vojvodine. Zašto je bilo potrebno da ista stvar promeni ime? Da bi se zaboravu prepustilo poslovanje Fonda za razvoj AP Vojvodine. U najvećoj meri, zahvaljujući nasilju skupštinske većine nad manjinom u Skupštini AP Vojvodine u tome se uspelo. Više niko ne pominje Fond za razvoj AP Vojvodine, a njegov naslednik Razvojni fond AP Vojvodine uglavnom vegetira jer je u suštini maska za bivši fond, čije poslove i nenaplaćene dugove je pokrio zaborav.

Po najnovijem, slično treba da se desi sa transformacijom Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine u Upravu za kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Pajtić i nomenklatura očekuju da sada – kada je umesto Fonda uspostavljena Uprava za kapitalna ulaganja – niko više neće pitati, ili istraživati šta se dešavalo u Fondu za kapitalna ulaganja. To nikako ne bi trebalo prepustiti zaboravu.

Postoje jasni razlozi za sumnju da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine duboko zatrovan korupcijom i da je potreba da se mnogi kompromitantni poslovi zataškaju pravi razlog za prerušavanje i prešminkavanje Fonda za kapitalna ulaganja APV, pogotovo što su poslovi Fonda u najvećoj meri obavijeni mrakom – u potpunosti su netransparentni. Do sada otkriveni slučajevi korupcije i kriminala u Fondu za kapitalna ulganja AP Vojvodine, očigledno su samo vrh ledenog brega. Primeri koji pokazuju šta se tu zapravo radi su na primer – pritvaranje potpredsednika Skupštine AP Vojvodine, člana Demokratske stranke Milivoja Vrebalova pod sumnjom da je odgovoran za nestanak novca koji je bio namenjen za izgradnju humanitarne ustanove. Druga afera je Afera Кrišan kada je javno tužilaštvo u Pančevu naredilo istragu protiv predsednika opštine Кovačica zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaja.

On je osumnjičen da je bez sprovedenog postupka javnih nabavki, u avgustu 2008, zaključio ugovor sa preduzećem AD „Vojvodinaput“ iz Pančeva o „izvođenju radova na izradi ulica u naseljenim mestima opštine Кovačica, za ukupan iznos od 320 miliona dinara“, a cene su „po svim pozicijama uvećane za 25 odsto u odnosu na formirane cene po tržišnim uslovima“, čime je, prema navodima Tužilaštva, neosnovano uvećana stvarna vrednost ugovorenog posla za 80 miliona dinara.

Tužilaštvo je saopštilo da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina isplatio račun na osnovu čega je jedno privredno društvo pribavilo protivpravnu imovinsku korist od 80 miliona dinara i Fondu pričinio štetu u istom iznosu. Iako je Fond pretrpeo štetu od 80.000 evra, izostala je ne samo istraga nego i bilo kakva rasprava o tome ko je unutar ustanove pomogao da Fond pretrpi štetu u opštini Кovačica.

Ispostavilo se da Fond za kapitalna ulaganja ugovor na osnovu kojeg plaća ono što traže investitor i izvođač, potpisuje samo reda radi. Ispada da Fond veruje u sve što mu se dostavi od strane investitora kao u sveto pismo – da ništa ne proverava i ne kontroliše, iako potpisuje da se pare potroše, o čemu kao dokaz postoji javna izjava odgovornog lica iz Fonda (Uprave) za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Iako policija tvrdi da u Кovačici nije sproveden procedura javne nabavke, u Fondu kažu da jeste. Ni to nije bio razlog za internu kontrolu, ili istragu u Fondu; za skupštinsku raspravu. Fond se ponašao kao da ga nestanak para ne interesuje. Ispostavilo se da Fond samo plaća, da tamo niko ne odgovara. U stvari odgovorne osobe u fondu (predsednik Upravnog odbora je Pajtić) zainteresovane su da se zaboravi da su nestale pare jer su pare otišle preko “političke linije”.

Postavlja se pitanje zašto su korupcijske afere ostajale bez sudskog epiloga i posle odlaska sa vlasti DS na nivou republike. Jasno je da nova vlast nije imala ni znanja ni ljudi koji bi se odmah time bavili, no kako je od tada prošlo četri godine jasno je da je neko štitio Pajtića i ekipu od sudskih procesa za štetu koja se meri desetinama i stotinama miliona dinara. Bilo je nekoliko pokušaja od strane Naprednjaka pre nekoliko godina ali i od toga se odustalo. Socijalisti nisu bili voljni da procesuiraju svoje bivše koalicione partnere jer bi onda verovatno izašla na površinu i uloga koju su oni imali u svemu tome ili bi im barem DS pokrenuo “njihove afere” (po principu “ne diraj me ne diram te”).

Očigledno je da se neko sa strane umešao i da je spasio Pajtića od odlaska sa vlasti ali i od sudskih procesa za korupciju i zloupotrebu položaja. To su stranci kod kojih je Pajtić godinama unazad uživao podršku – pre svega u Briselu i Vašingtonu. Oni su želeli da oslabe Srbiju tako što će jedna partija vladati u Beogradu a druga u AP Vojvodini koja je u međuvremenu postala “država u državi”.

Pored toga nastojali su i da od DS ili njemu bliskih prozapadnih i pronatovskih snaga stvore jaču opoziciju kojom bi za nekoliko godina, kad za to sazre vreme išli na slabljenje i promenu vlasti u Srbiji. Videćemo da li će zaštita stranaca iz SAD i EU važiti i posle izbora kada verovatno u pokrajinskoj vlasti ne bude više Pajtića i ekipe, iako nije isključeno da stranci pokušaju i njih da ubace naprednjacima kao mlađeg “koalicionog partnera”. No to bi bio vrhunac političke farse koji bi ogorčio veliki broj građana. No kako se kod nas ide onom logikom “svakog čuda za tri dana dosta” ni ova bizarna koalicija Pajtićevih žutih lopova i Vučićevih naprednih populista nije nemoguća.

Ratko Rodić

Vaseljenska