Evo ‘di su naši novci: Afere Pokrajinske Vlade Bojana Pajtića!( Drugi deo)

0
647

 

Pokrajinski fond za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini ukupno je  potrošio 35 miliona evra za sufinansiranje 112 navodnih pogona novih tehnologija. Ni jedan od tih pogona nije instalirao nove tehnologije, nego su stare mašine i oprema predstavljane kao nova tehnologija.

Primalac subvencije nije bio obavezan da položi efikasna sredstva obezbeđenja za vraćanje duga, a bankarske garancije zahtevane su tek od 2011. godine nadalje. Indikativno je da je  garant uvek bila Razvojna banka Vojvodine.

Bojan Pajtić i saradnici nisu vodili sudske sporove protiv vlasnika privatnih preduzeća koja nisu vratila subvencije, niti su protiv njihovih vlasnika podnosili krivične prijave. Milionski iznosi u evrima izgubljeni su pošto su subvencionirana preduzeća propala i nikada vise neće biti u stanju da vrate subvencije koje su dobili od Pajtićeve vrhuške.

Slučaj Antifriz

Privatno preduzeće Brokerska Kuća Aleksandar iz Subotice, dobijene subvencije za uvođenje nove tehnologije (nije objašnjeno koje i kakve) preduzeće je “vraćalo” u nekoliko navrata, kroz tzv. donacije: najpre je “utopilo” 7.150 litara antifriza u 19 poljoprivrednih, mašinskih i tehničkih škola u Vojvodini za 12.654,79 evra, zato što te škole imaju “vozni park”, kako je zaključilo Pajtićevo veće. Na istih 19 adresa uskoro je ponovo isporučeno 2.400 litara antifriza (za 4.247 evra), još 10.000 litara sredstva za poliranje i zaštitu guma (za 32.804 evra) i još 5.000 litara tečnosti za pranje stakla (za 3.764 evra). Čije gume su đaci polirali sa 10.000 litara, ne piše u zaključku IV APV. Nije objašnjeno ni zašto škole troše više antifriza od gradskih saobraćajnih preduzeća u Vojvodini. Onda su na red došla pozorišta, muzeji i galerije u Novom Sadu i Vojvodini, gde se antifriz izgleda troši čak i više nego u motorizovanim školama i gradskim saobraćajnim preduzećima.

U razmaku od samo pet meseci za samo 8 ustanova isporučeno je 2.640 litara antifriza (za 4.672 evra) i 3.000 litara tečnosti za pranje stakla (za 2.256 evra); pa još 2.500 litara antifriza (4.425 evra) i još 6.250 litara tečnosti za pranje stakla (4.700 evra). U poslednjoj isporuci za kulturu obuhvaćeno je 10 pozorišta, muzeja i galerija u Vojvodini, kojima je navodno dato još 6.640 litara antifriza (za 11.949,34 evra) i još 12.445 litara tečnosti za pranje stakla (9.527,89 evra). Iz zaključaka Izvršnog veća, vidi se da je, u isto vreme, Brokerska kuća “vraćala” subvencije i kroz isporuke još 6.250 litara tečnosti za pranje stakla (za 4.700 evra) za 124 srednje škole u Vojvodini. Računica pokazuje da je Pokrajina trampila 91.000 evra za 21,3 tone antifriza, 10 tona sredstva za zaštitu i poliranje guma i 33 tone tečnosti za pranje stakla. Deset ustanova kulture u Vojvodini, za samo pet meseci, snabdeveno je sa 11,8 tona antifriza i 21,7 tona tečnosti za pranje stakla.

Kupus

Firme Grow-Rasad iz Novog Sada, Bojoni iz Beograda i Planten iz Iriga, subvencionirane su sa ne manje od 651.293 evra od Petrovićevog i Pajtićevog Fonda. Tri privatne firme subvencije su subvencije vratile u naturi: Peduzeće Grow-Rasad “vratilo” je Pokrajini 306.946 evra tako što je isporučilo 1.166.217 rasada kupusa, salate, paprike, paradajza i raznog povrća. Preduzeće Bojoni “razdužilo” se sa Petrović-Pajtićevim Fondom sa 247.228 sadnica vinove loze. A firma Planten za svoj dug od 77.017 u evrima dala je 222.658 komada rasada cveća dan i noć i još 31.386 rasada zelene salate. Grow-Rasad i Planten zapošljavale su manje manje od deset radnika, a Bojoni u Samošu, gde je prijavio ispostavu za subvencije – nijednog.

Posebnu senku na poslovanje Fonda, bacaju isporuke rasada povrća Kancelariji za inkluziju Roma AP Vojvodine. Petrović i Pajtić prvi put su im dali 10.000 rasada kupusa i 24.200 rasada zelene salate; zatim su Romima poslali 5.100 komada rasada paradajza i 3.800 paprike; u sledećoj turi isporučeno im je 35.200 rasada kupusa, 8.500 paradajza, 7.000 salate, 4.800 karfiola, 4.610 paprike i 4.000 celera; zatim su opet dobili 25.000 rasada paprike i još toliko rasada paradajza; i na kraju 130.000 rasada paprike i 10.152 komada rasada salate “speedy”.

“Paranoja u svemiru”

Novosadskom preduzeću A.D. AMB Grafika dodeljeno je za subvencije 379.806 evra, navodno za uvođenje nove linije u pogonu za štampanje ambalaže.

Iako pravila Pokrajinskog fonda nalažu da se sufinansiraju “novi proizvodi koji bitno povećavaju konkurentnost  privrede AP Vojvodine na inostranom tržištu”, AMB Grafika svoj dug nije platila novcem zarađenim u slobodnoj konkureciji na inostranom, čak ni na domaćem tržištu, jer je dug “isplatila” u naturi: u knjigama koje je štampala za korisnike pokrajinskog budžeta. Državne ustanove su dobile knjige koje su za njih naručili Dragoslav Petrović i Bojan Pajtić za 379.806 evra. Među knjigama koje su “budžetskim korisnicima na teritoriji APV” isporučene iz AMB Grafike, naročito se ističe “Priručnik za praktičnu primenu zakona o javnim nabavkama”, čijih je prvih 1.576 primeraka isporučeno u oktobru 2009, po ukupnoj ceni od 72.957,61 evra; pa ponovo u aprilu 2010, po ceni od 60.177,00 evra za 1.300 komada navodno drugog, dopunjenog izdanja; pa onda još jednom, u junu 2011, za 1.000 komada plaćeno je 65.248,07 evra (65,2 evra po komadu).

Preostali dug, do iznosa od 379.806 evra, “isplaćen” je isporukom 31 knjige sa nevelikim tiražima, među kojima su i naslovi kao što su “Zašto nismo razumeli Zorana Đinđića”, ili “Paranoja u svemiru”. Uprkos gomili isporučenih “Priručnika za praktičnu primenu zakona o javnim nabavkama” – Izvršno veće inače ima svoju štampariju, nijedna od osam isporuka, od oktobra 2009. do jula 2011, nije prošla proceduru javnih nabavki. Nijedan od isporučenih naslova nije ocenjivan od stručne, literarne, ili intelektualne javnosti.

Sifon

Firmi Tehnoexport iz Inđije, iz Pokrajinskog fonda za razvoj novih tehnologija, isplaćeno je 661.303,65 evra. Umesto da vrati 661.303,65 evra subvencija u novcu, preduzeće Tehnoeksport isporučilo je gomilu jednodelnih i dvodelnih sifona za sudopere i kilometre plastičnih creva za zalivanje Direkciji robnih rezervi Vojvodine, odakle je navodno podeljena ustanovama u Vojvodini. U prvoj turi, sifoni su podeljeni školama u Vojvodini.

Prema zaključku Izvršnog veća Vojvodine, školama je isporučeno 21.280 jednodelnih sifona po ukupnoj ceni od 38.418,91 evra i još 21.280 dvodelnih sifona za koje je zaključeno da koštaju 70.436,80 evra. U toj isporuci, svim školama za učenike sa smetnjama u razvoju isporučeno je po 5.370 komada sifona. Još čudnije zvuči donacija kojom je Tehnoexport “vratio” preostalu ratu duga Pokrajini tešku 477.806,64 evra.

Prema zaključku Izvršnog veća Vojvodine, Savezu penzionera Vojvodine poklonjeno je 29.921 “sanitarnih paketa” i u svaki od tih paketa stavljena su po dva elastična sifona (jednodelni i dvodelni) i još po 22,32 metara creva za polivanje (ukupno 667,8 kilometara). Tehnoeksport je sem toga Studentskom centru u Novom Sadu isporučio još 60 sifona za sudopere i 25 kompleta creva za zalivanje, a 4.300 sifona utrapljeno je JKP “Senta” i Opštini Bela Crkva.

Gel

Za dobijenu subvenciju u naturi se razdužila i firma Aromaplast iz Jermenovaca. Vlasniku te firme dodeljeno je najmanje 200 hiljada evra pokrajinskih subvencija. Taj dug preduzeće je “vratilo” tako što je vojvođanskim ustanovama i školama navodno podelilo najpre 60 hiljada pakovanja gela za ruke (400 ml) za 62.705,21 evra; a zatim još 30 hiljada pakovanja po ceni od 31.353 evra. Odgovora na pitanja da li je i kako isplaćena razlika do 200 hiljada evra – nema. Preduzeće Aromaplast, prema podacima Agencije za privredne registre, imalo je četiri zaposlena. Preduzeće kome je poklonjeno 200.000 evra osnovano je u decembru 2006, dakle nepunu godinu dana pre dobijanja velike subvencije, a osnivački kapital subvencioniranog preduzeća iznosio je mizernih 39.525 dinara (476,20 evra).

Lopte

Sa najmanje 115.919,15 evra subvencionirano je novosadsko preduzeće za recikliranje sekundarnih sirovina Eco-Recycling. Preduzeću je subvencija data za osposobljavanje pogona nove tehnologije, 2008. godine, a pošto je i taj posao obavijen velom misterije – kao što je to slučaj sa poslovanjem svih pokrajinskih fondova – ne zna se tačno kakav je pogon subvencioniran.

Međutim, poznato je da je finansirano novosadsko preduzeće za recikliranje sekundarnih sirovina, tri godine kasnije, “vratilo” Pokrajini subvenciju od najmanje115.919,15 evra tako što je Pokrajinskoj direkciji za robne rezerve isporučilo 6.198 košarkaških, 2.002 fudbalske, 4.468 odbojkaških i 2.000 rukomentnih lopti. Tih ukupno 14.668 lopti posle je Pokrajinska direkcija za robne rezerve razaslala po vojvođanskim opštinama gde su podeljene nepoznatim krajnjim korisnicima. Samo istraga može da odgovori na pitanje zašto su u ovakve apsurdne poslove Pajtić i nomenklatura uvlačili privatne preduzetnike i državne ustanove u AP Vojvodini. Da li sredstva za subvencije služe za kupovinu 14.668 lopti, a državni i lokalni organi uprave za distribuciju izlišne robe?

Slučaj Sperma

Firma Lučar Holstein Farms iz Deronja subvencionirana je sa najmanje 288.939,88 evra. Pod pogonom novih tehnologija u ovom slučaju podrazumevano je šest bikova koji su proizvodili spermu za osemenjivanje rasnih krava. Firma je isporučila Pokrajini 31.689 dozu sperme, što se može utvrditi iz dokumenta Izvršnog veća Vojvodine, ali gde su te doze završile nije objašnjeno čak ni u odgovoru na pitanje koje je postavljeno na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. Slučaj Sperma pokazuje da su Pajtić i lica odgovorna za zakonitost poslovanja Fonda za subvencioniranje pogona novih tehnologija u AP Vojvodini, koristili svaku priliku i izgovor da pribave privid legalnosti za svoje transakcije. Isporuka sperme bikova Pokrajini ne uklapa se ni u jedno pravilo po kome bi trebalo da posluje Fond, a isporuke u robi umesto vraćanja dugova u novcu po pravilima Fonda predviđene su jedino za “humanitarne” svrhe i ustanove.

Jedan u dva

Privatna firma Fenix u Beočinu dobila je pokrajinske subvencije dva puta, oba puta po 300.000 evra, dakle 600.000 evra ukupno, a inače ima istu delatnost kao firma Garant, koja je subvencionirana sa takođe 600.000 evra iz čega je ispala prevara sa metalostrugarskim pogonom u Odžacima. Postoje osnovi za sumnju da je vlasnik Fenica isto lice kao i vlasnik Garanta koji je napravio opsenu sa pogonom za proizvodnju radilica i cilindara za motore u Odžacima, koja je Pokrajinu koštala 600.000 evra. Fenix u Beočinu nije ustanovio nikakav pogon nove tehnologije, kao što to nije učinio Garant u Odžacima. Za ta dva “poduhvata” ista osoba nagrađena je sa 1,2 miliona evra iz pokrajinskog budžeta.

Slučaj nagrada umesto kazne

Iz izveštaja o završnom računu pokrajinskog budžeta, vidi se da je Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u 2012. godini raspolagao sa preko tri milijarde i 360 miliona dinara. Od tih para je, prema izveštaju, na sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija i otvaranje novih 20 radnih mesta dodelio oko 182 miliona dinara. Novac je uzelo 14 preduzeća, među njima i firme koje po drugi put dobijaju sredstva iz tog fonda, a da pritom ne ispunjavaju uslove konkursa. Tako je, primera radi, Sirmatex iz Bašaida dobio novac dva puta. Prvi put 2011. godine u iznosu od četiri miliona dinara, bez obzira na to što firma nema 20, nego samo osam zaposlenih. Ipak, nije sankcionisana, nego je novac dobila ponovo i to 450.000 dinara, bez obzira na to što je u međuvremenu otpustila sedam radnika, a trebalo je da zaposli 40, pošto je novac dobila dvaput zaredom. Ima više preduzeća koja su dobila novac dvaput uzastopno iako ni prvi kredit nisu opravdala. Tako je firma SOS Jermenovci u 2011. godini dobila devet miliona dinara. Umesto 20, zapošljava samo tri radnika. Uprkos tome, 2012. godine firma je ponovo dobila novac – šest miliona za deset novih ljudi.

Mrtvački sanduci

Preduzeće Maranta Sombor, 2011. godine dobilo je 24 miliona dinara, a zaposlilo je samo tri radnika, dok mu je u 2012. dodeljeno čak 29,5 miliona, na 15 radnika. Preduzeće Maranta proizvodi mrtvačke sanduke i deli veb-sajt s firmom Midex K2, koja je od Sekretarijata za nauku 2008. godine dobila 125.000 evra za nove tehnologije za proizvodnju peleta. Interesantna veza je da na adresi www.maranta.rs u kodu vebsajta postoji trag preduzeća Ekolovita d.o.o, registrovanog u Novom Sadu, na adresi Ruđera Boškovića 2c, gde je lociran i kontakt telefon firme Midex K2.

Ekolovita se bavi proizvodnjom ulja i masti, a novac je dobila i 2010. godine za otvaranje pogona novih tehnologija. Sedište Midexa K2 nalazi su u Ulici zlatne grede u Somboru, gde je jedno vreme bila i firma Ekolovita. Pogoni Midexa K2 i Marante nalaze se u Bukovcu. Postoje dokumenti Pajtićeve vlade u kojima piše da je firma Midex K2 novosadskom preduzeću Lisje navodno isporučila ploče i lajsne za proizvodnju mrtvačkih kovčega u vrednosti od svih 250.327,03 evra.

Bio-ekološki centar

Među privatnim preduzećima koja su uživala posebnu naklonost Fonda za subvencioniranje je i jedna strana firma. Bio-ekološki centar za istraživanje u industrijskoj proizvodnji i zaštitu životne sredine iz Zrenjanina u 2006. godini subvencionirana je sa 28.083.829 dinara (338.359,38 evra).

Ugovor je potpisan 23. oktobra u Izvršnom veću Vojvodine i u njemu je navedeno da se 90 odsto sredstava prebacuje osam dana nakon potpisivanja ugovora, a ostalih deset odsto nakon završetka projekta, tj. nakon dostavljanja dokumentacije o pravdanju utrošenih sredstava. Međutim, Centru se već 14. decembra prebacuje i preostali iznos od 3.120.425 dinara. Kredit je dodeljen za nabavku pogona nove generacije, a izvršena je nabavka repromaterijala atraktant (larhex-baint) za suzbijanje larvi komaraca. U izveštaju stoji čak i carinska deklaracija.

No, i pored toga, ova firma po istom principu dobija novac i godinu dana kasnije, ali u mnogo većem iznosu: 30. aprila 2008. godine – 39.469.500 (512.590,90 evra), a 25. septembra još 4.385.500 dinara (56.954,54 evra). U svakom ugovoru obavezan uslov bilo je zapošljavanje 20 ljudi, što znači da je u te dve godine trebalo da bude zaposleno 40 novih radnika. To se nije desilo nego ta firma, koja je 100 odsto u vlasništvu firme Bio insect tehnologies sa sedištem na Britanskim Devičanskim ostrvima, ima manje zaposlenih nego što je imala pre dobijanja subvencija.

Vlada Vojvodine nastavila je da pomaže Bio-ekološki centar, te mu je, po zaključku od 2. februara 2011. koji se odnosi na realizaciju plana raspodele sredstava za suzbijanje larvi komaraca na teritoriji APV, prebačeno 173.395.440 dinara (1.716.785,53 Evra).

Weba

Preduzeće Weba iz Novog Sada, s pogonom za proizvodnju bicikala, dobilo je 2008. godine subvenciju od 3.000.000 dinara (38.961,03 evra). Već sledeće godine, prema podacima iz APR, imali su neto gubitak od 20.938.000 dinara. A 1. avgusta 2011. nakon postupka likvidacije obrisani su iz registra preduzeća.

Vermons

Preduzeće Vermons iz Novog Sada za navodni pogon sa navodno novom tehnologijom za reciklažu motornih ulja, 2008. godine subvencionirano je sa 17.400.000 dinara (225.974 evra), u trenutku kada nije imalo nijednog zaposlenog. Sledeće godine preduzeće je imao tri zaposlena i neto gubitak od 20.938.000 dinara (225.139,78 evra). Ovaj slučaj rečito govori koliko su pokrajinske subvencije za nove tehnologije bile neefikasne iz prostog razloga što je njihova jedina svrha bila da se stvori pogodnost za prevare i pronevere pokrajinskog budžeta.

Slučaj Pekara

Subvencija data Pekari Simić iz Sremske Mitrovice takođe efektno potvrđuje gornju konstataciju. Za navodnu novu tehnologiju u pogonu za proizvodnju peciva i hleba, Pekara je u decembru mesecu 2007, kada je u stvari otvorena, dobila subvenciju od 9.892.732 dinara (123.659,15 evra). Uprkos ugovornoj obavezi preduzeće nije sledeće godine povećalo broj zaposlenih, što znači da je i dalje zapošljavalo jednog radnika, što je bio slučaj i pre nego što je dobilo novac i ugovorom preuzelo obaveze.

Do sada otkriveni slučajevi korupcije i kriminala u Fondu za kapitalna ulganja AP Vojvodine, očigledno su samo vrh ledenog brega. Najmanje tri teške afere pokazuju da je Fond za kapitalna ulaganja bio i jeste kontaminiran teškom korupcijom:

Afera Krišan

Javno tužilaštvo u Pančevu naredilo je prošle godine istragu protiv predsednika opštine Kovačica zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaja. On je osumnjičen da je bez sprovedenog postupka javnih nabavki, u avgustu 2008, zaključio ugovor sa preduzećem AD „Vojvodinaput“ iz Pančeva o „izvođenju radova na izradi ulica u naseljenim mestima opštine Kovačica, za ukupan iznos od 320 miliona dinara“, a cene su „po svim pozicijama uvećane za 25 odsto u odnosu na formirane cene po tržišnim uslovima“, čime je, prema navodima Tužilaštva, neosnovano uvećana stvarna vrednost ugovorenog posla za 80 miliona dinara. Tužilaštvo je saopštilo da je Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina isplatio račun na osnovu čega je jedno privredno društvo pribavilo protivpravnu imovinsku korist od 80 miliona dinara i Fondu pričinio štetu u istom iznosu.

Iako je Fond pretrpeo štetu od 80.000 evra, izostala je ne samo istraga nego i bilo kakva rasprava o tome ko je unutar ustanove pomogao da Fond pretrpi štetu u opštini Kovačica. Ispostavilo se da Fond za kapitalna ulaganja ugovor na osnovu kojeg plaća ono što traže investitor i izvođač, potpisuje samo reda radi. Ispada da Fond veruje u sve što mu se dostavi od strane investitora kao u sveto pismo – da ništa ne proverava i ne kontroliše, iako potpisuje da se pare potroše, o čemu kao dokaz postoji javna izjava odgovornog lica iz Fonda (Uprave) za kapitalna ulaganja Vojvodine. Iako policija tvrdi da u Kovačici nije sprovedena procedura javne nabavke, u Fondu kažu da jeste. Ni to nije bio razlog za internu kontrolu, ili istragu u Fondu; za skupštinsku raspravu. Fond se ponašao kao da ga nestanak para ne interesuje. Ispostavilo se da Fond samo plaća, da tamo niko ne odgovara nizašta. U stvari odgovorne osobe u fondu (predsednik Upravnog odbora je Pajtić) zainteresovane su da se zaboravi da su nestale pare.

Kamenica 2

Kada je 2008. položen kamen temeljac, Pajtić je javno izjavio da će nova bolnica Kamenica 2 u Sremskoj Kamenici koštati 20 miliona, i da će biti završena 2009. Onda se o Kamenici 2 nije pričalo par godina pa je rečeno da će biti završena do kraja 2013, pa do aprila 2014. Bolnica još ne radi, cena kvadrata bez opreme u prostorijama u kojima još nisu završene sve instalacije i nije montirana oprema popela se na više od 3.500 evra. Ukupna vrednost investicije u međuvremenu se sa 22 miliona evra popela na 31 milion evra, a po svemu sudeći, kad se završi nabavka i instalacija opreme, nova bolnica neće biti jeftinija od 35 miliona evra.