Srbiji otima ko šta stigne: Hrvati nam uzeli imovinu vrednosti 1,8 mlrd. EUR

0
420

Beograd – Društveno preduzeće „Utva–Radnik” u stečaju iz Pančeva oglasilo je prodaju imovine javnim prikupljanjem ponuda, a 632 kvadrata pripadaju Republici Hrvatskoj.
To preduzeće, između ostalog, prodaje sporna prava na imovinu – radničko odmaralište u Vodicama, kod Šibenika, Republika Hrvtska, koje ima prizemlje i dva sprata, ukupne površine 632 kvadratna metra, koje se nalazi u Ulici Lasana Anta Kabalera 51.
Stečajni dužnik vlasnik je tog objekta na osnovu zemljišta od 5. decembra 1994. godine, kojim je definisana raspodela preduzeća „Utva” iz Pančeva na pravne sledbenike.

Hrvati duguju Srbima 7.000 ikona

Pančevačka „Utva” je samo jedno od mnogih srpskih preduzeća koja su nekada imala svoja odmarališta u Hrvatskoj, ali do danas njihov status još nije rešen. Naime, samo vrednost zgrada, stanova i odmarališta naših preduzeća i opština u Hrvatskoj, u trenutku raspada SFRJ, bila je 1,8 milijardi evra. To su pokazale tadašnje procene Republičke direkcije za imovinu Srbije. Računa se da je u Hrvatskoj imovinu ostavilo između 300 i 400 srpskih preduzeća.
Najvećom imovinom u trenutku raspada SFRJ raspolagali su Jugobanka, „Geneks”, koji je imao 37 stanova i nekoliko hotela i odmarališta, „Železnice Srbije”, NIS s više od 30 benzinskih pumpi, odmaralištem i udelom u Jadranskom naftovodu, „Tigar”, „Putnik”, „Centrotekstil”, „EI Niš“, „Vino Župa”, „Ineks”, „Utva”, „Sintelon”. Odmarališta su imali i PIK „Bečej”, „Pionir” iz Subotice, „Prvi maj” Pirot, „Kekec” iz Subotice, kragujevačka „Zastava”, „Sartid–Jugometal”, „Žitopromet”, „Mašinoprojekt”… Mnogi srpski gradovi imali su dečja odmarališta u nekim od hrvatskih primorskih gradova.

Nema mesta ni za mrtve Srbe

Mnogi hoteli i odmarališta koji su bili vlasništvo srpskih preduzeća su početkom devedesetih godina prošlog veka, odlukom Hrvatskog fonda za privatizaciju, prodati. Po podacima Hrvatskog fonda za privatizaciju, 158 objekata srpskih preduzeća je prodato, deset dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi, a 91 objekat je slobodan.
Do 2005. godine oko 20 srpskih firmi je za male pare prodalo svoje pravo na imovinu u Hrvatskoj da bi uzelo kakav-takav novac. Tako je i PKB prodao svoje nekretnine u Hrvatskoj, odnosno hotel i restoran u centru Rovinja i zgrade u Poreču. Preduzeće „Partizanski put” prodalo je odmaralište u Biogradu.
Hrvatska je još 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu. Međutim, po aneksu Sporazuma o sukcesiji imovine bivše Jugoslavije, sva imovinska prava morala su biti vraćena na dan 31. decembar 1990. godine, a tada su mnoga srpska preduzeća imala vlasništvo nad odmaralištima, turističkim objektima i poslovnim prostorom. To pak nije sprečilo Hrvatsku da imovinu srpskih preduzeća većim delom rasproda, izda ili ostavi da propada tokom više od dve decenije.

Hrvati nam oteli imovinu vrednu 32 milijarde, a vlastodržce baš briga

Osim imovine srpskih preduzeća u Hrvatskoj, sporna je i imovina Srba koji su tokom rata proterani iz „lepe njihove”. Po informacijama nekadašnjeg Komiteta za raseljena lica iz 1995. godine, Srbi su u Hrvatskoj imali 600.000 hektara zemljišta, oko 18 miliona kvadrata građevinskog prostora, 14 miliona stambenog i četiri miliona poslovnog. Ostali su i bez 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 vozila, 440.000 opremljenih spavaćih i drugih soba, kuhinja i kupatila, 760.000 raznih aparata i tehničkih uređaja, gotovo miliona grla stoke, na miliona čokota vinograda…

Vaseljenska