Šešelj oslobođen za zločine protiv čovečnosti

0
275
Hag – Haški tribunal izriče prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Prenos izricanja presude iz Haga na Drugom programu RTS-a.
10.50 – U Hrtkovcima nije bilo rasprostranjenog i masovnog napada na civile, a Šešeljeva odgovornost nije direktna, rekao je sudija Antoaneti.
10.40 – Sud je našao da su Šešeljevi dobrovoljci bili „moralno potčinjeni“ lideru SRS, ali ne i pod njegovom vojnom komandom kada su učestvovali u borbenim dejstvima.
10.20 – „Spavao sam kao beba, jer mi je savest potpuno mirna. Svež sam kao rosa, što će se videti danas na konferenciji“, napisao je Šešelj na Tviteru.
10.15 – Izricanje presude Šešelju je udarna vest svih medija u regionu.
10.00 – Počelo izricanje presude Vojislavu Šešelju. Presudu čita predsednik pretresnog veća sudija Žan Klon Antoaneti.
09.55 – Proces Vojislavu Šešelju trajao je 175 efektivnih sudskih dana. Tužilaštvo je izvelo 89 svedoka. Sudsko veće je pozvalo 10 svedoka. Šešelj je odbio da pozove svoje svedoke.
Presuda Šešelju izriče se u odsustvu okrivljenog koji u Beogradu čeka odluku suda. Presudu čita predsednik pretresnog veća sudija Žan Klon Antoaneti.
Antoaneti je naveo da čita sažetak presude i istakao da je tokom suđenja koje je počelo 7. novembra 2007. godine prikupljeno 1400 dokaznih predmeta, saslušano je 99 svedoka, a da presuda ima više od 100 strana.
Sudija je podsetio da haško tužilaštvo tvrdi da je ŠŠešelj učestvovao u udružženom zločinačkom poduhvatu sa Slobodanom Miloševićem, vojnim i paravojnim snagama, „četnicima“ i „šešeljevcima“.
„Glavna uloga Vojislava ŠŠešelja bila je rasparivanja mržžnje i regrutovanje dobrovoljaca koji su slati na teren, pa integrisani u srpske snage, koje su delovale u BiH i Hrvatskoj“, naveo je sudija i podsetio da se po svim tačkama optužnice Šešlj izjasnio da nije kriv branio se sam bez pomoći branioca.
Takođe je naveo da je Šešelj odlučio da neće pozivati svedoke ali je u prvom delu postupka aktivno učestvovao – osporavao je legalnost međunardong suda i kredibilitet svedoka.
Tužilaštvo je u završnoj reči predložilo sudu da Vojislava Šešelja osudi na kaznu zatvora od 28 godina, dok je Šešelj tražio oslobađajuću presudu.
Lider radikala je u pritvoru Haškog tribunala proveo gotovo 12 godina, od februara 2003, kada se predao i dobrovoljno otišao u Hag, do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog lošeg zdravstvenog stanja.
U tri tačke optužnice Šešelja terete za zločine protiv čovečnosti – progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje.
U šest tačaka, vođa radikala optužen je za kršenje zakona i običaja rata – ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Ti zločini, po optužnici, bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, Brčkom, Bosanskom Šamcu, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Njegov slučaj je neuobičajen i s obzirom na vreme koje je proveo u pritvoru – jer mu ni nakon 13 godina suđenja, i zatim puštanja na privremenu slobodu, nije bila doneta ni prvostepena presuda.
Vaseljenska