Srpska liga- Dvanaest godina od pogroma nad srpskim narodom, srpskom istorijom, kulturnom i verskom baštinom

0
330

Tokom nasilja 17. i 18.marta 2004. godine, ubijeno je osam Srba, dok je 170 povređeno. Šest gradova i deset sela je etnički očišćeno. Proterano je više od 4000 Srba, od kojih se većina nikada nije vratila u svoje domove.

Porušeno je oko 800 srpskih kuća, uništeno je oko 100 crkvenih objekata, uključujući 18 spomenika kulture. Nestalo , oštećeno ili uništeno je 10000 freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija. Spaljene su knjige krštenih, venčanih i umrlih koje su svedoci o vekovnom postojanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oskrnavljena su pravoslavna groblja.

Medijska kampanja albanskih medija bila je usmerena i utemeljena na neosnovanoj konstrukciji događaja, što je utvrdila istraga UNMIK policije.

Sve se odigralo pred očima i prisustvu onih koji su trebali obezbediti mir, red i poredak.

Ovakav zločin nije zabelezen ni u vreme Osmanlijskog osvajanja Kosova i Metohije. Bol, tuga i patnja srpskog naroda, prisutni su i danas posle 12 godina , a malo je učinjeno da se zaleče rane našeg naroda.

Niko od nalogodavaca nije osuđen, povratak raseljenih nemoguć i obesmišljen, napadi na povratnike se svakodnevno ponavljaju. Srpske svetinje ne samo što nisu obnovljene već su i dalje na meti stalnih napada vandala. Preko činjenica i istina se lako prelazi jer se radi o srpskom narodu. U doba mira u savremenoj evropskoj istoriji, martovski pogrom predstavlja najveći zločin. Za ubistva, zločine, otimanje imovine i proterivanje sa vekovnih ognjišta niko nije odgovarao.

Teror nad Srbima traje i danas. Nezaštićeni su ljudsko dostojanstvo, pravda i pravo. Nekažnjeni zločin rađa drugi, jedno nasilje rađa drugo.

Srpska liga podseća da je naša obaveza da nikada ne zaboravimo stradale i porušene svetinje. Da budemo jedinstveni i učinimo sve da se nikada i nigde ne ponovi 17. mart 2004. godine.

Tražimo od predstavnika međunarodne zajednice, UNMIKA i KFOR-a da se otkriju i kazne odgovorni za stradanje našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da se srpskom narodu omogući da samostalno odlučuje o svojim životima, bezbednosti, organima vlasti, pravosuđu, školstvu i zdravstvu. Tražimo da se proteranim Srbima omogući povratak na svoja ognjišta, da se crkve, manastiri i groblja koji su oskrnavljeni i porušeni obnove ponovo.

Tražimo da se srpski koreni ne ugase a svetinje zaštite, jer mir se ne može graditi skrivanjem i ignorisanjem zločina i etničkog čišćenja.