Kako su se po Sremu delili novci Sremskoj televiziji i povezanim firmama

0
457

grafikon_cins

Sremska televizija i njen vlasnik Aleksandar Vinčić, sa nekoliko novoosnovanih produkcijskih kuća su na samo nekoliko poslednjih medijskih konkursa po opštinama u Sremu dobili 30 miliona dinara.

Kako piše Centar za istraživačko novinarstvo, u komisijama koje su odlučivale o raspodeli novca bili su i predstavnici preduzeća koje nije imalo prava da predlaže članove – od kojih su neki takođe povezani sa Sremskom TV.

Na konkursima za finansiranje medijskih projekata u Sremskoj Mitrovici, Pećincima, Rumi i Šidu, Sremska televizija je dobijala novac čak i kad po zakonu to nije mogla. Prema navodima CINS-a, na taj način su ova regionalna televizija i njen vlasnik Aleksandar Vinčić u 2015. godini, što neposredno od opština, što preko produkcija koje su dobijeni novac plaćale u najvećem delu Sremskoj TV, došli do oko 30 miliona dinara. To je blizu polovine ukupno dodeljenog novca na tim konkursima.

S obzirom na to da projektno finansiranje medija spada u državnu pomoć, čiji je trogodišnji limit za svako preduzeće 23 miliona dinara, Sremska TV je morala da odustane od dela dobijenih sredstava, nakon što je taj limit dostigla. Razlika u novcu je na narednim konkursima isplaćivana tek osnovanim nezavisnim produkcijama, formalno u vlasništvu direktorke i saradnice Vinčićevih firmi, za programe koji bi bili realizovani resursima Sremske TV.

U većini tih slučajeva, među članovima komisije koja ocenjuje projekte bili su predstavnici Asocijacije elektronskih medija Vojvodine, za koju koalicija medijskih i novinarskih udruženja navodi da na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima nema prava da predlaže članove. Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da je reč o očiglednoj zloupotrebi Zakona i pravilnika koji reguliše dodelu novca „jer se vidi da je jedna ista grupa ljudi interesno povezana i da koristi taj trougao: mediji – produkcija – konkursi“. „Ovde je napravljen začaran krug gde je sve na prvi pogled legalno – imate izabrane članove komisije, imate verovatno i projekte koji ispunjavaju formalne uslove, imate produkcije koje su pravljene ad hoc“.

Aleksandar Vinčić je inače pored Sremske TV vlasnik firme Sirmium fruit, kao i suvlasnik vinarije Molovin iz Šida. Iako su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije u više navrata pokušavali da ga kontaktiraju, nisu uspeli da dođu do njega. Na pitanja upućena mejlom, CINS takođe nije dobio odgovore.

„Ovako kako je opisano, izgleda kao da je reč o nameri da se izbegne primena pravila o kontroli državne pomoći. Pitanje je da li bi takav plan i namera mogli da budu dokazani, ali u najmanju ruku, podudaranje iznosa, projekta i medija ukazuje na njih“, kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić kome su novinari CINS-a pokazali model po kome je konkursni novac dodeljivan produkcijama.

Dodelu državne pomoći male vrednosti ne kontroliše državna komisija već je za to zadužen onaj koji pomoć i dodeljuje – u ovom slučaju rukovodioci lokalnih samouprava. Na pitanje zbog čega su dodelili novac tek osnovanim produkcijama, koje nisu imale tehničke ni ljudske kapaciteta, Ilija Nedić, načelnik Gradske uprave za kulturu, sport i omladinu Sremske Mitrovice, koja je raspisivala konkurs, kaže da je njima bilo bitno da je ispoštovana zakonska procedura.

Projektno finansiranje počelo je 2015. godine, na osnovu novog Zakona o informisanju i medijima, a trebalo je da spreči lokalne samouprave da proizvoljno, preko rođačke ili partijske linije, daju novac za promociju lokalne vlasti. Umesto toga, gradovi i opštine moraju da raspisuju konkurse. Mediji mogu da se prijavljuju na konkurse sa predlozima projekata od javnog interesa, a nezavisne komisijeprojekte ocenjuju i predlažu lokalnim vlastima koji mediji treba da budu finansirani novcem građana.

Lokalna nameštanja na medijskim konkursima

Konkursi u nekim od sremskih opština pokazuju da svi problemi nisu otklonjeni novim zakonom. Sremska Mitrovica raspisala je tri konkursa 2015. godine, na kojima je dala skoro 30 miliona dinara. Na prvom konkursu, u martu, Sremska TV je dobila 15 miliona dinara. Ugovor je u septembru izmenjen i snižen za osam miliona dinara jer su već ispunili limit državne pomoći. Isti iznos kasnije je dodeljen dvema video produkcijama, čiji su vlasnici saradnice Sremske TV ili direktorke u drugim Vinčićevim firmama.

Čelnici Sremske Mitrovice raspisali su u oktobru treći konkurs, u vrednosti od oko 10 miliona dinara. Četiri miliona je pripalo Super produkciji, osnovanoj dva dana nakon što je konkurs raspisan, a istu sumu dobila je Centralna produkcija, osnovana u julu te godine. Kako je u zapisniku Komisije koja je ocenjivala projekte navedeno, ove produkcije su novac dobile i zbog „tradicije poslovanja, tehničke i kadrovske opremljenosti„. Ipak, najveći deo dobijenog novca dale su na iznajmljivanje opreme i emitovanje, a u prijavama su navele da će koristiti resurse Sremske TV preko koje će kasnije i emitovati predloženi program.

Vlasnice ovih produkcija su povezane sa Sremskom TV i njenim vlasnikom Aleksandrom Vinčićem. Super produkciju je osnovala Jovana Bosić, direktorka u nekoliko Vinčićevih firmi dok je Centralnu produkciju osnovala Saveta Kovačević, saradnica Sremske TV. Budžeti koje su dve produkcije dostavile Komisiji se u najvećem delu odnose na plaćanje emitovanja sadržaja na Sremskoj TV, kao i na iznajmljivanje njihove opreme i tehnike. Ključni učesnici projekta navedeni u prijavi su upravo novinari ove televizije. Na isti način propisi o kontroli državne pomoći su zaobilaženi i u drugim sremskim opštinama koje je CINS istraživao.

Na kontakt telefone navedene u prijavama ovih produkcija novinari CINS-a su uglavnom dobijali nepoznate ljude koji su se predstavljali kao kolege od vlasnica. Kada su se Danijela Šuša i Dragana Mladenović konačno javile i čule šta je tema razgovora, prekidale su vezu navodeći da ne mogu da pričaju. Posle se nisu javljale.

Inače, na većini konkursa u kojima su novac dobile produkcije povezane sa Sremskom televizijom i Aleksandrom Vinčićem, među članovima bili su i predstavnici Asocijacije elektronskih medija Vojvodine (AEMV). Više o istraživanju CINS-a, čitajte OVDE.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije