„EPS povećao plate, a duguje milijardu evra“

0
488

Fiskalni savet je danas upozorio da se reforma Elektroprivrede Srbije ne sprovodi, te da su najveći problemi EPS-a prevelik broj zaposlenih i velike plate, koje su, umesto da budu smanjene, po svemu sudeći u 2015. još i povećane.

Pri tom, istakao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, to preduzeće ima dug od oko milijardu evra, te da bi bilo neodrživo ako se to prevali na budžet.

„Vlada je EPS-u garantovala kredite, a ako on stvara gubtke, vlada to mora da pokrije“, objasnio je Petrović na konferenciji za novinare.

On je naveo da je od prethodnog povećanja struje za sedam odsto, tek tri odsto pripalo EPS-u, ali da se i to, po svemu sudeći, prelilo na povećanje plata zaposlenima.

„Ako se to zaista dogodilo, neodgovorno je da se rast plata u EPS-u na kraju preliva na leđa građana“, rekao je on.

Petrović je ukazao da EPS planira da ove godine smanji broj zaposlenih za 1. 000 iako je višak 5.000 do 10.000 ljudi, a tih 1.000 kako je rekao, mahom su zaposleni koji odlaze u penziju.

„Dakle, ogromni su troškovi za zaposlene u EPS-u, a to nije dotaknuto. Plan za ovu godinu je skroman, oko 1.000 otkaza, a to je broj onih koji odlaze u penziju. Taj problem se ne adresirati, a još postoji i problem sa otpremninama jer oni traže 800, 900 i 1.200 evra“, rekao je Petrović.

On je istakao da to nisu „pare koje EPS ima pa će da im da“, nego će se i to na kraju svaliti na građane Srbije.

Petrović je podsetio da pojedina preduzeća, poput RTB Bora ili Železare, ne plaćaju EPS-u struju.

Kada kažemo da ne možemo da zatvorimo RTB Bor, Železaru. . . nema troškova, to nije istina jer troškova ima. tu struju neko mora da plati“, naveo je Petrović.

On se osvrnuo i na cenu struje za građane, i ukazao da je i dalje u Srbiji najjeftinija u regionu.

„Niska cena dovodi do neracionalnog trošenja struje koja je skup resurs, a povećanje cene je potrebno i za održivo poslovanje EPS-a. Naravno, ne da taj novac ode na plate“, kazao je Petrović i zaključio da je loše poslovanje EPS-a trenutno najveći rizik po javne finansije Srbije.

„Nisu ostvareni ciljevi za ozdravljenje javnih finansija“

Fiskalni savet ocenio je da se fiskalna konsolidacija i reforme u Srbiji zaustavljaju, a da nisu ostvareni neophodni ciljevi za ozdravljenje javnih finansija.

Pavle Petrović podsetio je da je Vlada Srbije u 2015. godini imala tri glavna zadatka – smanjenje deficita, reformu javnih preduzeća i završetak privatizacije.

„Od ovog plana u 2015. godini ostvaren je polovičan napredak, iako je fisklani deficit smanjen i više nego što je bilo planirano“, rekao je Petrović.

On je istakao da je deficit smanjen sa 6,6 na 3,7 odsto BDP-a, ali da konsolidacija nije završena.

Dodao je da deficit od 3,7 odsto BDP ne zaustavlja rast javnog duga, kao i da plan Vlade ne donosi čvrste i kredibilne mere za njegovo umanjenje ispod tri odsto BDP-a što je neophodno da bi se rast javnog duga zaustavio.

Petrović je naveo da je u Fiskalnoj strategiji planirano obaranje deficita na 1,8 odsto u 2018. što je, prema njegovoj oceni dobar cilj, ali postoji opasnost da on ostane na oko 3,5 odsto BDP-a.

On je istakao i da reforme javnih preduzeća u 2015. godini jedva da su počele, kao i da rešavanje statusa preduzeća u privatizaciji ne ide po planu.

„Postoji dobar plan za Železnice, ali se javljaju problemi kod prvih bolnijih mera, a u EPS-u i Srbijagasu nema suštinskih pomaka“, navodi Fiskalni savet.

„Samo jaka Poreska uprava može da smanji sivu zonu“

Fiskalni savet Srbije negativno je ocenio Nacionalnu strategiju za borbu protiv sive ekonomije, ističući da su na njoj radile nenadležne i nekompetentne istitucije – Republički sekretarijat za javne politike i NALED, i naveo da se borba protiv sive zone mora voditi samo institucionalnim jačanjem Poreske uprave.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov primetio je da je napredak u borbi protiv sive ekonomije izostao u prethodnoj deceniji, istovremeno ukazujući da procene sugerišu da bi, ukoliko bi borba bila adekvatna, to značilo i dodatne prihode od jedan odsto.

On je kritikovao Nacionalni plan, ukazujući da on može imati i negativne efekte, te podvukao da NALED zastupa privatne firme, dakle njihove, a ne interese države.

„I ne treba da čudi to što predložena rešenja nisu u skladu sa međunarodnom praksom. Iskustva drugih zemalja nalažu da je ključna izgradnja snažne Poreske uprave, a u našoj strategiji se predlaže zajednička odgovornost većeg broja državnih ustanova. Ako je više njih nadležno za jednu oblast nije odgovoran niko“, navodi Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, jedna od najkontraverznijih mera je insistiranje na onlajn fiskalizaciji, budući da je, kako je naveo, jasno da bi taj poduhvat koštao građane i privredu više desetina miliona evra.

„Favorizuje se onlajn fiskalizacija, a nije urađena prethodna stručna analiza“, rekao je on.

Kako je naveo, i NALED i RSJP potcenjuju troškove uvođenja takvog sistema, a konkretno cena nabavke kompjutera je nerealno niska.

Zatim , dodaje, predviđa trošak za Poresku upravu za izradu softvera od 50 miliona dinara, a nema troška za hardver, iako je jasno da takva baza podataka zahteva i skup hardver.

„Tu je trošak opravke fiskalnih kasa u trenutnom sistemu, ali ne i troškovi kompjutera, kao da se oni ne kvare. Međutim, najveći problem je što se predviđa da će onlajn fiskalizacija povećati naplatu PDV-a za preko 20 milijardi dinara, što je više od 0,5 odsto BDP-a, koliko smo uštedeli od smanjenja penzija. To je preambiciozno, i ne vidi se na osnovu čega je napravljena ta računica“, rekao je Altiparmakov.

Altiparmakov poručuje da je strategija neadekvatna i bez jasnih argumenata, te Fiskalni savet, kako je rekao, smatra da je neopravdano opretećivati građane tim troškovima.

„Pogledali smo efekte naplate poreza u Hrvatskoj, koja je to uvela, i nismo mogli da vidimo revolucionarne efekte. Ovakvo velika tema zaslužuje adekvatnu profesionalnu debatu“, ističe Altiparmakov.

Prema njegovim rečima, borba protiv sive ekonomije u narednim godinama zavisiće od sistemskih rešenja i izgradnji adekvatnih institucionalnih sistema, pre svega Poreske uprave.

To je, kazao je, jedna od retkih institucija, koja u poređenju sa institucijama u drugim zemljama, ima manjak zaposlenih, a i zarade su nekonkunkurentne u odnosu na privatni sektor.

„Plata direktora je uporediva sa platom mlađeg savetnika u kućama koje se bave poreskim konsaltingom. To onemogućava da Poreska uprava zadržava kvalitetan kadar da ne odlazi u privatan sektor“, rekao je on.

Ključ borbe protiv sive ekonomije je, navodi, institucionalna izgradnja PU.

Tanjug, Beta, RTV