„ALTERNATIVNI PUTEVI VODE PRAVO U AMBIS“ LICEMERNI, KONVERTITSKI, AUTORITARNI, NEDEMOKRATSKI, NEDIĆEVSKI REŽIM ALEKSANDRA VUČIĆA

0
459

Na otvaranju dvodnevnog skupa pod nazivom “Više od civilnog: zajedničkim dijalogom na evropskom putu“, u Narodnoj skupštini Srbije, 25.februara 2016. godine, aktuelni premijer je iskoristio svoje obraćanje da potpuno razotkrije svoju jadnu političku kreaturu sluge evroatlanskog geopolitičkog koncepta, marionete globalizma i kerbera multinacionalnog korporativnog kapitala, a na štetu građana naše zemlje.

Kada misli da je dovoljno, melodramatski snishodljivo, posipajući se pepelom po glavi, reći : Moj stav se promenio i stoga se ne stidim, već ponosim; objavljujući da je od najžešćeg kritičara i jednog od glavnih huškača protiv nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, postao njihov slepi obožavatelj, onda je u velikoj zabludi.

Ne da nema mesta ponosu, ako je iskren, nego je jedino normalno da oseća duboko kajanje i da se izvini nevladinim organizacijama. I kao svaki zabludeli sin, koji se vraća na pravi put, treba da stane na kraj kolone , a ne na čelo kolone. Po hrišćanskim merilima licemerje je dobro razjašnjeno , a premijer bi trebalo da porazmisli o sledećoj poruci: Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.

Njegovo brižno upozorenje da ponovo postoje oni koji bi da pokazuju mišiće i neodgovorno pozivaju da idemo alternativnim putem i reči : Ti alternativni putevi vode pravo u ambis, a mišiće smo isprobavali toliko puta da smo bili svetski šampioni u 20. veku, a da svom narodu ništa nismo doneli; najbolje govore o njegovom demokratskom kapacitetu.

Naime, kada neko kaže da nema alternative, recimo putu u Evropsku uniju, onda, svako zna da se radi o autoritarnoj , isključivoj osobi, koja ne poseduje ni minimum tolerancije za suprotno mišljenje. Znači, ne radi se o demokrati.

U izmišljenoj priči o pokazivanju mišića , od strane onih koji se zalažu za alternativnu politiku, prepoznajemo šibicarski duh osobe koja se ne libi da pripisuje drugom sopstvana trabunjanja bolesnih neistina.

Istočna alternativa nikada nije tvrdila da smo danas neka sila, već suprotno da smo narod i država bačeni na kolena od strane zapadnih zavojevača i domaćih kolaboracionista i izdajnika, pa stoga smatramo da to jadno stanje treba prekinuti traženjem boljih altenativa.

No da zaključimo, satrapi na vlasti od 2012. godine doneli su narodu, znamo dobro: najniže lične dohotke i penzije u regionu (pod žutima su bile veće), enorman porast nameta u vidu poreza i akciza (pod žutima su bili niži), stalni rast javnog duga i spoljne zaduženosti (pod žutima su bili niži), enormumno razboljevanje i prekomerno umiranjs stanovništva, produbljivanje siromaštva i dovođenje većine građana na ivicu bede, potpunu blokadu medija za mišljenja suprotna režimsko-okupatorskom, nesmanjenu korupciju, kreiranje na javnim frekvencijama lažne virtuelne stvarnosti i nametanje dekadentnih sadržaja po tipu rialitija….