Zvonko Bogdan: Unuci su najveća radost

0
518

NE može se uhvatiti senka, ali se Zvonko Bogdan, ponekad i može. Više voli da peva, nego da divani. Da „progovori“ ima dobar razlog. Na Sretenje je dobio Zlatnu medalju za rezultate u muzičkoj umetnosti.

* Da li vas je iznenadilo ovo visoko priznanje i šta vam ono znači?

– Nisam se nadao da ću biti dobitnik. Nagrada koja stiže od predsednika Republike, u svakom slučaju, znači mnogo u životu.

* Čest ste gost u Beogradu, a nekada ste u hotelu „Union“ bili domaćin. Može li se to vratiti?

– Promenili su se ljudi, vremena i običaji. Nema šanse da se više vratim na staro.

* Da li je ostalo nešto od nekadašnjeg boemskog života?

– Nije lako danas biti boem. Da bi to postao moraš i dobro zarađivati. Danas to teško ide i ljudi se vrlo teško „opredeljuju“ da budu pravi boemi.

* Ima li još dobrih tamburaša?

– Naravno da ima. Najbolji tamburaški orkestar, ne samo kod nas, je orkestar Radio-televizije Vojvodine. Sa tih 20-ak tamburaša ja i dan danas radim. Trudimo se da sačuvamo taj prepoznatljiv zvuk, nastao pre sto i više godina.

* Koja vam je vaša pesma najdraža?

– Sve su mi pesme najdraže. A koje ću na koncertu pevati ili u nekoj drugoj atmosferi, zavisi od raspoloženja.

* Imate li nekog naslednika?

– O tome ne razmišljam. Naći će se neko ko će to zavoleti i ko će to produžiti.

* Vozite li i dalje sulke na hipodromu?

– Sulke više ne vozim. To sam prepustio mlađima. Sada se vozim samo fijakerom.

* Višestran ste umetnik. U čemu još vidite radost života?

– Što se tiče mojih radosti, u to ne treba sumnjati. A svakako, najveća su moje troje unuka. Dvoje žive u Americi, a jedno u Brazilu. I jedva čekam da ih vidim i čujem.

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

– Ništa ne propuštam što je lepo.

Novosti