Boško Đukanović: Vreme je da padne ova vlast

0
981

Kardiohirurg svetskog glasa, prof. dr Boško Đukanović, doskorašnji direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje u Beogradu, dočekao nas je u maloj kancelariji čiji su zidovi prekriveni fotografijama njegovih prijatelja. Vlada Republike Srbije smenila ga je iznenada 31. decembra prošle godine. Bura zbog te odluke obrazložene „smenom generacija“ ni danas se nije stišala. Na stolu profesora, koji je spasao hiljade života, je još neotvorena knjiga „Kako izgubiti prijatelje i razbesneti ljude“ Džonara Nejdera.

Legenda u nemilosti: prof. dr Boško Đukanović

Pitamo ga da li mu se i dalje javljaju prijatelji.

– Javljaju se, naravno. U vlasti imam samo jednog prijatelja, to je predsednik Nikolić. To mi je bio, a da li će i dalje biti, videćemo. Ne javlja se.

Da li čuva vas ili sebe?
– Verovatno mene (smeh).

Velika prašina se podigla u javnosti nakon uvredljivih SMS poruka, koje ste nakon smene uputili ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, a osvanule su u jednom tabloidu.
– Zbog toga sam juče davao izjavu u sudu. Sve što je ministar Lončar naveo potpuno je istinito. On je mislio da tu postoji pretnja ubistvom, što nema veze sa mozgom. Pričao sam i sa policijom i tužilaštvom i svima je jasno da to „ne pije vodu“. Problematično je što je ministar naše privatne poruke prosledio u medije. Nije problem u mojoj smeni, nego u načinu na koji je izvedena. Danas to doživljavam kao uslugu jer sam svojom funkcijom bio u obavezi da držim neku „ravnotežu“. Sada sam slobodan čovek.

Znači li to da ćete se politički angažovati?
– Da, uključiću se, ova vlast ima devastirajući efekat na državu i narod. Pričao sam sa mnogim ljudima iz opozicije da vidim kako da pomognem. Ne tražim ništa, to je moja građanska dužnost. Suština je da se pobedi ova vlast koja je antidržavotvorna i ekstremno korumpirana. Nadam se da će taj četvrti srpski ustanak olovkom da se završi.

Mislite na predstojeće izbore?
– Duga su tri meseca i mislim da će ona biti za SNS jako teška jer je javnost ogorčena. U kontaktu sam sa mnogo ljudi, narod je nezadovoljan demagogijom i lažima koja mu se svakodnevno servira. Podaci o privredi i svemu drugom su katastrofalni. Napravili su sedam milijardi evra veći javni dug. To je i MMF prezentovao. Niko ne može te činjenice da ospori. Srbija, koja je ubedljivo najjača u regionu u nauci, kulturi, poljoprivredi, privredi, sportu… dospela je do najlošijeg standarda, goreg i od Albanije. Šta da očekujemo sa takvim ljudima za četiri godine ako opet budu dobili vlast?

Verujete u snagu srpske opozicije?
– Ne previše, jer ima dosta istrošenih ljudi. Srećom, ima tu i kvalitetnih. Ako se slože, lako mogu da pobede na ovim izborima. Postoji i ona srednja opcija koju čine socijalisti. Oni će biti negde između i tražiće svoje mesto, ko što to rade godinama, vrlo mudro.

Da li ćete možda osnovati stranku?
– Ne, to zahteva veliko angažovanje, a moj način razmišljanja ne može da se spakuje ni u jednu partiju. A i kako bih kada sam ja ravnogorski demokrata, tolerantni građanin Srbije, prorus, a uz to pomalo i Evropejac. Angažovaću se tako što ću mobilisati sve svoje ljude, a znam ih na hiljade, od najpoznatijih i najumnijih Srba do onih običnih, da izađu na ove izbore u što većem broju i da odlučuju o svojoj sudbini.

Gledaju na dijasporu kao na otpadnike

U čemu vidite naš najveći potencijal?
– To nisu ni Evropljani, ni Rusi, ni Arapi, nego srpska dijaspora, u svakom smislu, a odnos prema njoj je katastrofalan. Nijedna vlast nije sa dijasporom uradila stvari kako treba, jednostavno, ne bave se njom. To je potencijal koji nije iskorišćen. Naše ljude iz rasejanja još gledaju kao na otpadnike koji ovde hoće nešto da ućare. Ima mnogo njih koji žele da se vrate ili da otvore firme u Srbiji i ulože kapital. Ja to znam, jer sam proveo nekoliko godina u inostranstvu, družio se i ostao u vezi sa mnogima. Među njima ima sjajnih, bogatih i pametnih ljudi, ali ovoj vlasti nisu interesantni. Kao ni srpski seljak, koga niko ne pominje, iako je naša budućnost u poljoprivredi. Samo jedna Moskva može za pet dana da konzumira ono što Srbija može da proizvede za dve godine.

Šta ako SNS ponovo pobedi na izborima?
– Onda možemo da očekujemo 60 milijardi duga. Rasparčavaju državu na Beogradski pašaluk i dovode nas do potpune zavisnosti. Ova vlast je opasno zlo za Srbiju. Sve otimaju, braća i kumovi sve vode. Ne sumnjam u dobre namere premijera, ali izbor ljudi kojima se okružio, to je Vučićeva pamet. Nisam mu ja kriv. Ambiciozan, inteligentan i nesposoban. Užasna kombinacija.

Kakva je situacija u srpskom zdravstvu?
– Dobro je s obzirom na to koliko država ulaže u njega.

Hoćete li nastaviti angažovanje na projektu Dedinje 2?
– Da, maksimalno, jer je to ključna stvar mog profesionalnog rada. Dedinje 2, odnosno proširenje kompleksa kardiovaskularne klinike je ekstremna potreba srpskog zdravstva, 15 godina radimo na tome i došli smo do kraja. Platili smo sve, spremno je da zaživi. To je najzdraviji projekat koji Srbija ima. Sada je sve na Vladi da ga uvrsti u prioritete. To je ogromna investicija, između 30 i 40 miliona evra, i to je možda jedan od razloga moje smene jer nije dobro da njome rukovodi neko ko ne dozvoljava da se ukrade i jedan dinar.

Angažovani ste na sličnom projektu u Republici Srpskoj.
– Radimo sa privatnicima i predsednikom Dodikom privatnu kliniku za kardiovaskularne bolesti u Laktašima. Vrlo aktivno učestvujem u tome i mislim da ću rukovoditi tom ustanovom. Naravno, iz Beograda ne idem. Biću na dva mesta, pola-pola.

Jeste li se pokajali što ste se vratili u Srbiju iz Amerike?
– Ne, nisam nikad. Ali sada sam prinuđen da uzmem obezbeđenje. BIA me prati. Moram da čuvam glavu.

Svetski stručnjak

* Prof. dr Boško Đukanović rođen je pre 60 godina u Valjevu. Nakon studija medicine u Beogradu, vraća se u svoj rodni grad gde je usavršio opštu hirurgiju. Nakon toga je radio u prvoj ekipi hirurga u Urgentnom centru Srbije.
* Nakon rada na Drugoj hirurškoj klinici odlazi u Hjuston, usavršava se u dve čuvene institucije iz oblasti hirurgije srca i krvnih sudova – kod dr Dentona Kulija, a potom u bolnici Metodist kod dr Majkla Debejkija. Hirurgiju aorte je učio od uglednog dr Stenlija Kraforda. Od 1994. radi na Institut Dedinje, gde je 15 godina obavljao dva posla – hirurga i direktora.
* Obožava rodno Valjevo gde unapređuje šah i košarku.
* Oženjen je koleginicom, radiologom, sa kojom ima kćerku i sina.

Vesti