MIRA BANJAC: Od Nušićevog doba do danas mi „živimo“ politiku!

0
1045

Velika glumica Mira Banjac, dobitnica nagrade „Branislav Nušić“ za životno delo: Znala sam da ne bih ni umela ni znala da igram Živku, ta uloga pripada drugima. Od Nušićevog doba do danas mi „živimo“ politiku

Nagrada za životno delo „Branislav Nušić“ ove godine pripala je velikoj srpskoj glumici Miri Banjac. Iza naše umetnice tokom šezdesetogodišnje karijere ostale su antologijske pozorišne, filmske i TV uloge, brojna priznanja (među koja bi se mogla svrstati i „Vikipedijina“ odrednica „najveća živa legenda jugoslovenskog filma“), pa je jedino iznenađenje – što ovo ugledno priznanje (ustanovljeno 1990) već nije dobila.

– Nušića sam igrala dosta, iako mislim da nisam „nušićevska“ glumica. Prvi put, ubrzo posle diplomiranja, bila sam Rina u „Pokojniku“ u Sremskoj Mitrovici. Imala sam dvadeset jednu godinu, i iz ove perspektive znam da to nije bilo dobro – kao i uvek iskrena je naša poznata glumica. – Potom sam u Srpskom narodnom pozorištu igrala u „Svetu“. E ta moja Nada bila je „crevo“ uloga. Ali reditelj Dejan Mijač genijalno ju je napravio. Pričala je kad ne treba, malo u hodu zanosila nadesno, sve u svemu – za Nadu sam dobila i festivalsku nagradu.

Zanimljiv iskorak i (rediteljsko) iskustvo usledilo je opet s Nušićem, ali mnogo godina kasnije:

– U Malmeu (Švedska) onih ratnih godina uspešno sam režirala „Vlast“. Predstava je izvođena četiri godine i to s glumcima iz cele bivše Jugoslavije. Potom sam tu „Vlast“ ponovila u Šapcu, s dopisanim činom kojeg kod Nušića nema. Likovi su ostali isti, samo sam ih razvila u skladu sa savremenim dobom, dobili su u punoći. „Vlast“ je nezavršena Nušićeva komedija. Proučavala sam je i napipavala, shvatila da je ta priča večna… Prijatelj kritičar tada mi je rekao da sam bolji reditelj nego glumac – kaže uz osmeh Mira Banjac. – Inače, sećam se i rada s Čkaljom na televiziji, kod Soje Jovanović u „Silom otac“.

Iako je Nušić veliki pisac kojeg, kako kaže, svaka glumica može samo da poželi, dobitnica nagrade s piščevim imenom dodaje:

– Mnogi su me pitali kako to da nikad nisam igrala Živku ministarku. Mislim da po celom mom habitusu ne bih ni umela ni znala. Jednostavno, ova uloga pripada nekim drugim glumicama. Mnoge su i propale misleći da su joj dorasle. U svakom slučaju, procenila sam da ne treba da je igram… Više sam mogla da dam u Steriji, Sremcu, Dušanu Kovačeviću, Simoviću, Romčeviću. Verujem da je žiri imao sve to u vidu kad mi je dodelio ovu nagradu.
Na pitanje koji je od Nušićevih darova najveći, zaslužan što je piščevo delo „neuništivo“ u različitim vremenima i interpretacijama, naša sagovornica odgovara:

– Poznavanje mentaliteta. Jer, sve možemo da menjamo, osim mentaliteta. Od Nušićevog doba do danas, mi „živimo“ politiku. I to na isti način. Iste su ministarke, lažne diplome, borbe za vlast i interes. Ostajete u čudu pred činjenicom dokle dopire njegova dalekovidost… Iako je u piščevom opusu posebno isplivala „Gospođa ministarka“, ja izdvajam „Narodnog poslanika“. Volim i njegove jednočinke. Male numerice velikog pisca. Pisao je neverovatno temeljno. Dubina i složenost odlike su genijalnog duha, onog koji je tokom celog života stvarao s mudrošću i dalekom vizijom.

Novosti