Nenad Popović: Zašto je Srbiji potreban zid s Makedonijom? (FOTO)

0
488
Lider Srpske narodne partije u intervjuu za naš portal o politici Aleksandra Vučića, srpskoj ekonomiji koja je u nikad goroj situaciji, optužbama da je ruski čovek…

 

U poslednje vreme na srpskoj političkoj sceni pojavio se veliki broj novih partija, a videli smo i formiranje nekih novih političkih saveza, doduše, sastavljenih od ne tako novih lica u politici, Jedan deo javnosti te nove stranke i saveze percipira kao lažnu opoziciju Vučiću. Da li je SNP jedna od takvih partija? 

– Mi smo jedina partija u parlamentu koja žestoko kritikuje vladu na pet najvažniji tačaka za našu državu. Pod jedan, sve vladajuće partije i čitava opozicija zalažu se za ulazak Srbije u EU, mi smo evroskeptici, želimo najbolju saradnju sa EU, ali se protivimo članstvu u EU; pod dva, sve partije u parlamentu zalažu se za primenu Briselskog sporazuma, SNP je najveći kritičar Briselskog sporazuma, jer smatramo da se njime krši Ustav i prava Srba na KiM; pod tri, sve partije se zalažu za ulazak u NATO, odnosno nijedna nije pokazala otvoreno protivljenje ulasku Srbije u NATO, dok mi smatramo da Srbija nikada ne treba da postane član pakta koji nas je bombardovao, i koji šalje svoje trupe na granice Rusije; pod četiri, sve partije u parlamentu zalažu se za vođenje „mekane“ migrantske politike, dok se mi zalažemo za čvrstu migrantsku politiku i podizanje zida na granici sa Makedonijom; i na kraju, pod pet, kada je u pitanju ekonomija, jedino naša partija redovno piše i stavlja na uvid javnosti svoje stručne analize u kojima žestoko kritikuje ekonomsku politiku vlade.

Foto: Promo/SNP

Da li u nečemu podržavate Vladinu politiku?

– Podržavamo Vladu u njenom odupiranju pritiscima zapada da uvede sankcije Rusiji. SNP je opozicija sadašnjoj vlasti, ali ne i sopstvenoj državi!

Mnogi su vas napadali zbog ideje o podizanju zida na srpsko-makedonskoj granici. Imali ste i ozbiljne polemike po medijima na tu temu. Kako gledate na argumentaciju suprotne strane u ovoj priči?

– Srpska narodna partija (SNP) zahteva od Vlade Srbije da vodi odgovornu državnu i nacionalnu politiku u ovoj migrantskoj krizi. Onakvu kakvu vode Mađarska, Nemačka, Slovačka, Poljska, Velika Britanija, Austrija, odnedavno i Francuska… Pojedini članovi vlade i nevladinih oragnizacija optuživali su nas da je „ksenofobičan“ i „diskriminatorski“ naš stav o zidu na granici sa Makedonijom. Pitam te iste ljude, zašto ksenofobima ne nazovu i Amerikance koji su izgradili preko 1000 kilometara dug zid prema Meksiku, Izraelce koji takve zidove grade prema svojim susedima, Saudijsku Arabiju koja diže 950 kilometara dug zid da bi se zaštitila od sebi bliskih islamskih naroda… Na proleće se očekuje novi talas od milion i po migranata koji treba da pristignu u Srbiju. Moramo da se zaštitimo, da u Srbiju ne bi opet ušli teroristi, poput onih koji su izvršili teroristički napad u Parizu.

Dosta često u javnosti istupate na razne ekonomske teme i vrlo stručno obrazlažete šta su srpski problemi. Ipak, stiče se utisak da vlast malo obraća pažnju na to, posebno kada je u pitanju njen odnos prema EU?

– Najčešće kritikujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je potpisan 2008. godine. SSP nanosi ogromnu štetu srpskoj privredi, a posebno poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Zbog SSP svi poljopriredni i prehrambeni prozivodi ulaze u Srbiju bez carina. Taj sporazum nanosi i ogromnu štetu našem budžetu jer Srbija ima ogroman pad prihoda od carina zbog SSP.

Na koji način?

– Kada je potpisan SSP, 2008. godine, imali smo prihode od carina preko 800 miliona evra. Već sledeće godine, prihodi od carina su pali na 200 miliona evra. U proseku smo svake godine od 2008. do danas gubili 500 miliona evra samo po osnovu pada prihda od carina na uvoz robe iz EU. Mi smo do danas,primenom SSP, poklonili EU više od tri milijarde evra. To je suludo. Sve zemlje EU su ukidale carine na dan kada su ulazile u EU, jedino je Srbija to uradila još 2008. godine, a nećemo u EU ući ni sledećih 30 godina. Oni koji su potpisali taj sporazum, zarad lične političke promocije, pucali su u obe noge privredi Srbije. To je najgori potpisani sporazum u savremenoj istoriji Srbije. Isti je slučaj i sa prodajom zemljišta strancima. Sve države EU su maksimalno odložile, neke čak i trajno zabranile prodaju zemljišta strancima, a Srbija će početi sa prodajom zemljišta strancima već od 2017. godine, iako nije ni blizu članstva u EU. SNP obećava da će se boriti najsnažnije za zabranu prodaje zemljišta strancima.

Da li Srbija može to da uradi?

– Naravno da može. To su uradile Poljska, Češka, Hrvatska koje su odložile prodaju zemljišta strancima i pored toga što su članice EU. Mađarski premijer Orban je čak sproveo referendum u Mađarskoj i ustavnim promenama zabranio prodaju zemljišta strancima. SNP neće dozvoliti prodaju zemljišta strancima. Ako dozvolimo prodaju naših oranica strancima, garantujem vam da će prvo šiptari pohrliti da kupuju zemlju u Srbiji, parama od droge i kriminala.

Foto: Promo/SNP

Kako pomoći konkretno privredi da se razvija i da bude više posla za naše ljude?

– Naša ideja je da Srbija primeni evropski i američki model i da subvencioniše bankarske kamate za privrednike, posebno za mala i porodična preduzeća i preduzetnike. Tu vidimo šansu za nove poslove. Na primer, da kredite sa kamatom od 6 odsto u evrima, država subvencioniše 4 odsto, što znaci da bi privrednik plaćao kamatu od samo 2 odsto. To je ogromno olakšanje za privredu! U budžetu za 2016. za investitore, uglavnom strane, predviđeno je osam milijardi dinara. Podržavam sunbvencije za investitore, ali smatram da svaku subvenciju treba opredeliti tako da da najviše novih radnih mesta. Kada bi se tim novcem subvencionale kamate na kredite domaćim malim preduzećima, sa tih osam milijardi dinara mogli bi da se subvencionišu krediti od čak 200 milijardi dinara ili 1,6 milijardi evra po jeftinim kamatama od 2 odsto! Sa tolikim dodatnim sredstvima domaća preduzeća sigurno bi zaposlila pet-šest puta više radnika od stranih kompanija, koje su za svako novo radno mesto od države dobijale od 4.000 do 10.000 evra.

U kom resoru biste najbolje ostvarili svoj potencijal? Privreda, poljoprivreda? 

– Spremni smo na sve izazove, imamo inicijativu, iskustvo, znanje, i što je najvažnije, ljude, da uspešno vodimo politiku države u svim ovim resorima. U našem radu najviše smo fokusirani na poljoprivredu, jer smatramo da je to grana koja može da ima najveći rast u roku od jedne do dve godine. U njoj vidimo i najveću šansu za rast izvoza i novo zapošljavanje. Seljacima trebaju jeftini i dugoročni krediti, na period od 10 do 15 godina, sa kamatom od jedan do dva odsto. Takođe, potrebno je da ti krediti imaju „grejs“ period, odnosno da se seljacima odloži početak otplate kredita za godinu ili dve dana, jer događa se često da poljoprivrednici naruče neke mašine, opremu ili tehnologije od proizvođača iz inostranstva, koja može da im bude isporučena tek za godinu dana, a oni to moraju da plate odmah. Na zapadu banke izlaze u susret ovakvim klijentima, i spremne su da ih
sačekaju da tu mašinu stave u funkciju i počnu da ostvaruju profit, kako bi mogli da isplaćuju te kredite. Nažalost, država je i ove godine smanjila subvencije za poljoprivredu, dok su u svim ostalim sektorima, subvencije porasle. Kao da neko namerno podmeće klipove u točkove srpskom seljaku.

Da li nam je možda potreban resor za odnose sa Rusijom?

– Dobro pitanje. Rusija je zemlja koja svojom veličinom, ekonomskim potencijalima, i globalnim značajem, svakako zalužuje da u srpskoj vladi postoji jedno ministarstvo koje bi se bavilo odnosima sa Rusijom. Ako imamo ministra za EU, zašto ne bismo imali jednog i za Rusiju?

Ako zaista tako veliki ekonomski potencijal leži u Rusiji, zašto je naš izvoz u EU veći skoro šest puta od izvoza u Rusiju?

– Zato što je u poslednjih 15 godina Srbija izgradila desetine institucija za razvoj ekonomske saradnje sa EU: od ministra za saradnju sa EU, preko Kancelarije za saradnju sa EU, skupštinskog odbora za evropske integracije, desetine agencija za saradnju sa Evropskom unijom, a zamislite, nemamo niti jednu državnu instituciju za razvoj saradnje sa Rusijom. Podržavam način na koji naša zemlja razvija saradnju sa EU, treba da izvozimo što više u EU, ali smatram da je logično da Srbija na isti takav način razvija i saradnju sa Rusijom. Rusko tržište je trenutno najveće i jedno od najbogatijih tržišta na svetu. Svi evropski prizvođači hrle u Rusiju, a niko u Evropi nema olakšice za izvoz u Rusiju kao što ima Srbija. Moramo to više da koristimo…

Insistirali ste da Srbija iskoristi sankcije uvedene Briselu i Ankari za zauzimanje pozicija na ruskom tržištu. Da li u vladi ima ko to da čuje?

– Sankcije koje je Rusija uvela Turskoj i Evropskoj uniji su velika šansa za rast izvoza naše privrede u Rusiju. Ali i šansa za nove investitcije, jer Srbija u ovom trenutku predstavlja jedini most preko kojeg evropska roba može da stigne na rusko tržište. Ja vam garantujem, privrednici iz EU bi bili najsrećniji kada bi Srbija odustala od puta u EU i sačuvala olakšice za izvoz u Rusiju. Jer oni žele da izvoze preko Srbije u Rusiju bez carina. Žele da ostvaruju profit, ne interesuje ih politika. Isto tako treba da razmišlja i Srbija. Zato insistiram da vlada što pre osnuje Kancelariju za ekonomsku saradnju sa Rusijom koja će pomagati našim privrednicima, poljoprivrednicima i građevinarima, da lakše i kvalitetnije nastupe na na ruskom tržištu. Tu su i nova radna mesta…

Šta kažete na uglavnom maliciozne optužbe da ste ispostava Kremlja u Srbiji?

– Ja sam Srbin i mogu da budem samo „ispostava“ Srbije u Rusiji. Za poslednjih 24 godine, koliko poslujem u Rusiji, sve svoje veze i prijateljstva u Rusiji uvek sam stavljao na raspolaganje Srbiji, bez obzira koja je partija vodila našu državu. Kada je država u pitanju, onda ne postoji stranački interes, već samo interes Srbije i srpskog naroda. Iako imam puno prijatelja i poslovnih partnera u Americi i Evropskoj uniji, nemam problem da kažem da je Rusija vekovima najbliži i najiskreniji prijatelj Srbije u svetu.

Mnogi se ne bi sa vama složili, jer misle da Rusija pomaže Srbiji samo iz interesa?

– A šta je mogao da bude interes Rusije da stavi veto u Savetu bezbednosti UN na britanski predlog rezolucije o Srebrenici? Uradili su to da bi nas zaštitili kao stariji brat. To je istorijsko delo Rusije i Putina. Da je ta rezolucija usvojena u Ujedinjenim nacijama, Srbi bi zauvek bili žigosani kao genocidan narod. Deca širom sveta bi u čitankama učila da su Srbi genocidan narod, a svakome ko u Gugl pretraživač ukuca reč „genocid“, kao prvi rezultat bi izašli Srbija i srpski narod. Vladimir Putin nas je spasao večne sramote u režiji naših takozvanih zapadnih prijatelja, a da nije ništa tražio zauzvrat. Kada je lažna država Kosovo trebala da uđe u Unesko, izdali su nas i najbliži susedi. Naravno, i glavne članice EU su glasale protiv Srbije. Ali je Rusija opet bila ta koja je sprečila prijem Kosova u Unesko. Rusija je sprečila da Pećka partijaršija i Visoki Dečani padnu u šake teroriste i ratnog zločinca Hašima Tačija.

Postoji li, makar, teoretska mogućnost da s Dverima i onim što je ostalo od DSS uđete u predizbornu koaliciju?

– O eventualnim koalicijama ćemo se dogovarati kada izbori budu raspisani. Mi i sada održavamo redovne susrete sa svim nacionalnim partijama i razmenjujemo mišljenja o tome koja su rešenja najbolja za naše društvo i državu. Nismo sujetni, svesni smo toga da sledeća godina donosi teške izazove za Srbiju, i spremni smo da sve razlike ostavimo po strani kako bi se ujedinili u zaštiti najvažnijih nacionalnih interesa, kao što su očuvanje Kosova, Republike Srpske, zaštita našeg naroda u Hrvatskoj i Crnoj Gori, vođenje državotvorne i suverene politike prema EU i NATO.

Kako odgovarate onima koji u vama vide tvrdog desničara i još tvrđeg nacionalistu?

– Kratko: ja volim svoju zemlju kao što jedan Amerikanac, Francuz, Nemac ili Rus voli svoju državu i narod kome pripada. A nikoga ne mrzim. Svake nedelje sam u Evropskoj uniji, često i u Americi, radim sa velikim nemačkim, austrijskim, francuskim i američkim kompanijama na tržištu Rusije i Evropske unije, i mogu za sebe da kažem da mnogo više poštujem evropske vrednosti od nekih koji se u Srbiji samoproglašavaju za najveće evropejce. Nije evropejstvo odreći se Kosova. Nije evropejstvo stideti se svoje istorije. Naprotiv! Evropejstvo je kada se boriš za svaki pedalj svoje teritorije, kao Slovenci za Piranski zaliv, kao Englezi za Folklande, evropejstvo je kada ne dopustis prodaju zemljišta strancima, kao mađarski premijer Orban. Evropejstvo je kada Oland kaže da mu je važnija bezbednost Francuske od opstanka šengena i Evropske Unije. Evropejstvo je da voliš svoju zemlju i naciju iznad svega.

Foto: Promo/SNP

Da li mislite da Srbija treba da odustane od puta u EU?

– Potrebno je što pre održati referendum na kojem bi se građani izjasnili da li su za ili protiv ulaska Srbije u EU, po cenu odricanja od Kosova. To je jedino pošteno. U EU, a pogotovo u Švajcarskoj, referendumi se održavaju skoro svakog meseca, i na njima narod odlučuje o najvažnijim državnim i lokalnim temama. Referendumi se sprovode čak i na nivou mesnih zajednica. Ne vidim zašto bi neko bio protiv toga u Srbiji. Pojedinci kažu: referendum će ionako biti održan pred sam ulazak u EU, kao što je bio slučaj sa drugim državama članicama EU. A ja im poručujem: ne možete da poredite Srbiju i druge članice EU, iz prostog razloga jer ni od jedne članice EU nije traženo da se odrekne 15 odsto dela svoje teritorije, kao što danas zahtevaju od Srbije. Ja želim da srpsko društvo bude uređeno kao društvo u EU, da ima slobodne medije, nezavisne institucije, najviši stepen demokratije, i verujem da to možemo da ostvarimo bez članstva u EU.

Da li je Srbija sposobna da to ostvari sama?

– Političari u EU su prema Srbiji dvolični, govore jedno, a rade drugo. Oni nam kažu – odreknite se Kosova, a sami ne daju ni centimetar svoje teritorije; oni nam kažu prodajte zemljište strancima, a sami zabranjuju prodaju zemljišta strancima; oni od nas traže da budemo humani i primimo migrante, a sami podižu zidove prema migrantima. Zato mi ne treba da ih slušamo, već treba da radimo ono što oni rade. Treba da gledamo kako oni štite interes svojih naroda, da bismo na isti način i mi zaštitili interes Srbije.

Reč-dve o odnosu vlasti prema medijima?

– Potrebno je više prostora za opoziciju u medijima. Nema TV duela, nema kritike vlasti na televizijama, u štampi se ta kritika provlači vrlo stidljivo. Rekao bih da argumentovana i stručna razmena stavova i mišljenja gotovo da ne postoji u našem javnom prostoru, a to je najveća evropska vrednost. Ali za to nije kriva samo vlast. Nažalost, pojedini intelektualci i političari koji sebe proglašavaju za najveće evropejce u Srbiji, često su najveći diskriminatori prema onima koji zastupaju drugačije stavove. Čak i pojedini novinari. Nedavno sam bio u jednoj TV emisiji, pet puta sam spomenuo Rusiju, a novinar me je pitao: zašto vi stalno spominjete Rusiju? A moj sagovornik je 21 put spomenuo Evropsku uniju, i niko ga nije pitao zašto stalno spominje EU. Valjda se smatra normalnim da svi pričamo samo o EU, a pominjanje Rusije je neka jeres. Eto, to je Srbija danas. Nažalost, previše ima ostrašćenosti, a premalo trezvenosti u javnom životu Srbije.

Kako sprečiti sistemsku pljačku budžeta i korupciju?

– SNP delima pokazuje kako se treba boriti protiv korupcije. Predsednik opštine Čajetina i potpredsednik naše partije Milan Stamatović, sprečio je pljačku državne zemlje na Zlatiboru, vredne 4 milijarde evra. Trpeli smo ogromne pritiske iz vlasti, ali smo istrajali na tom putu. Takođe, bili smo najžešći kritičari novog zakona o legalizaciji. Poštujući institucije sistema, uputili smo zvanično pismo predsedniku Nikoliću i stručno obrazložili da je taj zakon protivustavan, diskriminatorski i da otvara vrata za korupciju i kriminal. Smatramo da je za borbu protiv korupcije neophodna izgradnja jakih i nezavisnih institucija. Država mora da funkcioniše kao sistem, bez obzira ko je na vlasti, a ne da zavisi od volje pojedinaca.

Šta očekujete od sledeće 2016. godine?

– Očekujem da će se u 2016. godini pojačavati pritisci na Srbiju da raskine i ono malo preostalih veza sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji, ali i nove i glasnije zahteve da naša zemlja uvede sankcije Rusiji. Ključ je u razvoju ekonomije, a ekonomiju, to je istorija pokazala, možemo uspešno da razvijamo samo ako energično štitimo naše najvažnije nacionalne i državne interese. Primeri Istočne i Zapadne Nemačke, primer Putina u Rusiji, uče nas da samo one zemlje koje dosledno štite svoje nacionalne interese, težeći očuvanju svog integriteta i suvereniteta, mogu da imaju uspešne i razvijene ekonomije. Zato, moramo da čuvamo naše Kosovo i Metohiju, našu Republiku Srpsku, naš srpski narod u Crnoj Gori i Hrvatskoj, moramo da stavimo interes naše države i naroda ispred interesa Evropske unije. Ako tako budemo vodili državu, uveren sam, srpski narod veoma brzo može ekonomski da se oporavi i uzdigne. A to je osnovni preduslov da imamo nezavisne i stabilne institucije, da građani konačno dobiju socijalnu pravdu, i da se svako oseća bezbedno i zaštićeno u Srbiji.

Foto: Promo/SNP

Mnogi u Srbiji ne znaju da je predsednik Putin posetio vaše fabrike u Rusiji?

– Predsedniku Putinu sam prezentovao najsavremenija rešenja i proizvode koje isporučujemo za rusku industriju. Putin je poznat kao čovek koji visoko ceni nauku i tehnologiju. Zbog toga se i Rusija za vreme njegovog mandata ubrzano tehnološki razvija.

Espreso