Katolička crkva i njeni vernici večeras proslavljau Badnje veče

0
1948

SUBOTICA, NOVI SAD – Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju danas Badnje veče, uoči Božića, a beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar predvodiće misu u Katedrali Blažene device Marije u Beogradu.
Kako je najavljeno, Hočevar će u ponoć predvoditi misu u župi Uzvišenja svetog Križa u Nišu.

Hočevar je rekao novinarima da je povodom Božića dobio čestitku patrijarha srpskog Irineja u kojoj se navodi da je „Božić svetli dan u kojem se raduje i nebo i zemlja, jer ovaploćenjem Sina svoga jedinorodnog Boga priziva sve ljude da budu deca njegova“.

„Koliko je divljenja dostojno sjedinjavanje Boga sa čovekom! – oduševljeno svedoči sveti Grigorije Bogoslov o Tajni Očovečenja. Zaista od toga dana, do kraja veka i u večnosti, Bog je sa nama i mi smo Božji. Ta istina je nepresušni izvor naše utehe, naše vere, našeg nadahnuća, naše nade i nadasve – ljubavi prema drugima“, stoji u čestitki patrijarha.

Povodom nastupajućih praznika i Hočevar je, takođe, uputio čestitku patrijarhu uz želju da Godina milosrđa – 2016. omogući plodno iskustvo novih i svetih susretanja i da blagoslovi njegovoj arhiepiskopskoj misiji.

Navodeći da će 2015. godina u istoriju nesumnjivo ući i kao godina „izbegličke krize“, Hočevar je poželeo patrijarhu najsrdačnije čestitke i dobre želje.

Pokret tolikih ljudi u ovim našim danima nužno pokreće i naše zanimanje jednih za druge i za našu zajedničku budućnost, navodi Hočevar i dodaje da su upravo zato naše hrišćanske Crkve u ovim danima tako povezane, pa jedna drugoj tim radosnije kličemo – Mir Božji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“.

„Želeći vam sve blagoslove neba i zemlje, veselim se našoj daljoj saradnji i suživotu i to utoliko više jer naša Crkva slavi Godinu Milosrđa, a sve vi Pravoslavne autokefalne Crkve pripremate seza sveti i veliki svepravoslavni sabor“, navodi se u čestitki beogradskog nadbiskupa upućenoj patrijarhu Irineju.

Božić, po Gregorijanskom kalendaru, proslavljaju Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena.

Tokom prepodnevnih sati Mlečna pijaca u Subotici je bila puna kupaca. Najduži red je bio ispred ribarnica i kilogram šarana košta 400 dinara, a domaćice su kupovale i pasulj, orahe, med, mak i jabuke, kako bi se ispoštovali običaji. Na posnoj trpezi u oči Badnje večere nalaze se tradicionalna jela, poput posne supe od pasulja, testo sa makom, riba….

Danas se kiti jelka, a nekada se kitila „grana“ koja se odseče na Svetu Barbaru 4.decembra. Ova tradicija je i danas opstala kod Bunjevaca.

„Uglavnom se od neke voćke odsecala grana, stavljala u vodu i u većini slučajeva je procvetala do Badnjeg dana. Nekada su granu umotavali u krep papir i kitili. Ukrasi su bili salon šećeri, orasi, a pod granu se stavljao Božićnjak, orasi, jabuke, beli luk“, objašnjava Kata Kuntić.

Na Badnji dan, domaćica pravi Božićnjak koji se stavlja ispod jelke. Pravljenje Božićnjaka je jedinstveno kod Bunjevaca. Badnja večera se uvek završi sa veseljem i uz molitvu.

Za vernike, misa Ponoćnica je veoma značajna. U subotičkim katoličkim crkvama mise će biti održane na hrvatskom i mađarskom jeziku i to od 22,30 i u ponoć 24.decembra, a na sam dan Božića u tokom prepodneva.

Rtv.rs