OTKRIVAMO: Da li će EVRO zameniti DINAR u Srbiji?

0
467

I u Srbiji postoji mogućnost da se dinar zameni evrom nakon ulaska naše zemlje u Evropsku uniju, ali da bi to i učinila nije dovoljno samo članstvo već i ispunjavanje određenih kriterijuma koji se odnose na javni dug, budžetski deficit, inflaciju, kamatne stope…
Da bi Srbija dinar poslala u istoriju i prešla na evro, osim što je neophodno da postane članica Evropske unije, neophodno je i nakon evrointegracija da ispuni pet rigoroznih kritrerijuma. S obzirom na sve to, kako objašnjavaju za Telegraf u Narodnoj banci Srbije, i pored brojnih prednosti prelaska na evropsku valutu, ova opcija, koja bi pogodovala privredi naše zemlje, nije moguća u skorijoj budućnosti.
– Mogućnost da evro zameni dinar kao valutu u Srbiji u skorije vreme nije realna opcija. Srbija je posvećena očuvanju i jačanju dinara kao nacionalne valute, odnosno smanjenju upotrebe stranih valuta u domaćem finansijskom sistemu u šta ulaže značajne napore. Podsećamo da su Vlada i Narodna banka Srbije još 2012. godine potpisale zajednički Memorandum o strategiji dinarizacije finansijskog sistema Srbije, prepoznajući potrebu da se većim korišćenjem i upotrebom dinara podigne nivo finansijske stabilnosti zemlje, umanji rizik koji promene deviznog kursa mogu imati na privredni sektor, poveća efikasnost monetarne politike i stvore preduslovi za održivi i snažniji privredni razvoj – objašnjavaju u Narodnoj banci za naš portal.

U njoj dodaju da mogućnost da se dinar zameni evrom postoji kao opcija nakon evrointegracija, što je faza u kojoj se od zemlje članice EU očekuje da nakon određenog perioda postane i deo evrozone.

– Da bi Srbija mogla da uvede evro kao svoju valutu neophodno je da, najpre, postane punopravna članica EU, a zatim da prođe kroz višegodišnju proceduru prilagođavanja kroz takozvani mehanizam deviznog kursa (ERM) i ispuni relativno stroge kriterijume – kažu u NBS-u.
Uslovi koje, naime, zemlja članica koja želi da uvede evro treba da ispuni i postane deo jedinstvenog monetarnog sistema nazivaju se Mastrihtski kriterijumi i odnose se na javni dug, budžetski deficit, inflaciju i kamatne stope. Oni se od zemlje članice EU traže, da bi se obezbedili preduslovi za makroekonomsku i finansijsku stabilnost evrozone, kao i održiv i ujednačen ekonomski razvoj unutar evrozone.

– Prvi kriterijum je cenovna stabilnost, odnosno održivo nizak rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Drugi kriterijum je dugoročna kamatna stopa, koja ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice – navode u Narodnoj banci.

Treći kriterijum se odnosi na visinu budžetskog deficita. Naime, stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog deficita ne prelazi tri odsto bruto društvenog proizvoda. Sa druge strane, kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60 procenata bruto društvenog proizvoda.

– Peti kriterijum se odnosi na stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj kriterijum odnosi se na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute. Važno je istaći da potencijalna zemlja članica u navedenom periodu, u kome je njena valuta uključena u Mehanizam deviznih kurseva, nema mogućnost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje članice a sve sa ciljem da ni poboljšala konkurentnost svoje ekonomije – napominju u centralnoj banci.

Uvođenje evra ima i svoje prednosti ali može imati i mane ukoliko se požuri sa prelaskom sa domaće na evropsku valutu.

Telegraf