Diploma medicine – viza za odlazak?

0
242

Prema najnovijim podacima Lekarske komore Srbije, od početka godine do kraja oktobra je izdato 740 sertifikata dobre prakse, što je nezaobilazan dokument koji lekarima omogućava rad u inostranstvu. Iako iz LKS ističu da se po broju sertifikata ne može zaključiti koliko njih odlazi na duži rad izvan zemlje, jer se ovaj dokument izdaje i doktorima koji na primer, rade vikendom u Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori, nesumnjivo je da se nastavlja trend od ranijih godina pošto je, prošle ovaj sertifikat dobilo 856, a pretprošle 826 lekara.

Na prvi pogled, podaci LKS odudaraju od rezultata istraživanja o izboru studija koje je portal Prijemni.infostud.com sproveo među maturantima tokom marta i aprila ove godine, a uoči junskog upisnog roka. Ispostavilo se da je medicina apsolutni broj jedan na listi želja budućih studenata jer je od onih ispitanika koji su znali šta će da upišu, 12,4% imalo “pik” na medicinske nauke. I među onima koji su se dvoumili između dve ili više opcija svega mesec i po pred prijemni, medicina je bila u samom vrhu sa 16,3%, odmah iza psihologije (16,6%).

Beli mantil najpoželjniji

Zašto je poziv lekara toliko popularan među svršenim srednjoškolcima, iako u našoj zemlji nema dovoljno posla u ovoj oblasti, o čemu između ostalog svedoči podatak da su se lane preko portala

Poslovi.infostud.com na jedan oglas za lekara javljala 33 kandidata. Osim toga, čak i oni koji se zaposle imaju plate znatno niže nego u većini evropskih zemalja, a da uslovi lečenja, samim tim i rada u domaćim zdravstvenim ustanovama nisu blizu standarda u razvijenim sredinama, opšte je poznato.

I pored toga, interesovanje je ogromno, pa su ove godine na jedno slobodno mesto konkurisala skoro dva kandidata.

Iako sa diplomom iz oblasti informacionih tehnologija ovdašnji studenti mogu da nađu dobro plaćene poslove čak i u Srbiji, a da ne govorimo koje perspektive takve veštine otvaraju po pitanju odlaska u inostranstvo, čak je i IT sa 12% tek “za leđima” iza medicine. Inženjerske nauke čije diplome potvrđuju visoko-stručna znanja primenjiva bilo gde u svetu su sa 5,9% više nego duplo “zaostajale” za medicinskim, pokazuje istraživanje. Zašto?

I pre indeksa razmišljaju o odlasku

Jedan drugi podatak iz pomenute ankete kaže: više od četvrtine ispitanika, tačnije 26,2% je kao razlog za studiranje navelo mogućnost nastavka školovanja ili pronalaženje posla u inostranstvu. Jedini motiv za koji se opredelilo više maturanata je sticanje znanja iz oblasti koja ih interesuje, što je navelo pola ispitanika. Logično bi bilo da je to osnovni motiv svakoga ko želi da se usavršava.

Polovinom novembra premijerka Ana Brnabić je izjavila da država radi sve kako bi poboljšala položaj zdravstvenih radnika i smanjila odlazak u inostranstvo. Pokušavamo da pospešimo njihovo obrazovanje kroz odobravanje specijalizacija, da zaposlimo nove ljude, da im povećamo plate i omogućimo bolje uslove rada", izjavila je premijerka novinarima. Ona je ocenila da problem odlaska lekara iz Srbije ima višestruke uzroke i tu nisu samo u pitanju bolje zarade u inostranstvu. Premijerka je dodala da nije svejedno u kakvim uslovima rade lekari i da medicinski radnici ne bi ostali u Srbiji ni za platu od 2.000 evra, ako moraju da rade “u bolnicama koje izgledaju kao poljske bolnice”.

Diploma medicinskih nauka stečena u Srbiji za mnoge jeste sigurna karta za odlazak u beli svet. Skupa, preskupa, i za studente koji su morali da završe veoma kompleksne studije, i za državu koja je uložila u njihovo školovanje. Uz duge liste čekanja, čak i za jednostavne intervencije, gužve u domovima zdravlja, struka već godinama ukazuje i na fenomen odlaska medicinskih kadrova. Što se tiče učesnika istraživanja, onih kojima se ispunila želja da upišu medicinu, pred njima je dugačak put do diplome. Ostaje da se vidi da li će, kada dođe njihovo vreme biti još jedna generacija “rasuta po svetu” ili će do tada država koja ih školuje povući konkretne poteze kako bi ostali u svojoj zemlji. Jer već sada, Srbija više nema lekara za „izvoz”.