Svetozar Čiplić: Narodni patriotizam

0
259

Država – Res Publica je narodna stvar, od naroda stvorena, od predaka na potomke u amanet data i predata. Država na polzu narodnu stvorena. Država je javna stvar, koja se tiče svakog i zahteva opštu pažnju, poštovanje i rad na toj tekovini.

Narodu je država mila. Od pamtiveka, oni koji su je stvarali trudili su se da tvorevina bude jaka i stabilna te da je narodu na korist. Naš narod nije dozvoljavao da se autokrata nametne. Totalitarnu  i autokratsku državu Srbi nisu nikad pravili, mada su se u svojoj istoriji suočavali sa vlašću i vladarima koji su želeli da autoritarno vladaju. Takvi su završvali na smetlištu istorije. Neretko su i živote okončavali na tragičan i sraman način.

Častan odnos prema narodnoj polzi – Res Public-i imali su vladari čije se ime sa čašću pominje i neretko i sa ikonom slavi.

Zakonopravilo Svetog Save iz 1219, prvi srpski dokument kojim se država utemeljuje, izražava ideju da se država ne temelji na volji, zlovolji ili bolesnom umu jednog čoveka, nego na normi koja u sebi mora sadržavati duh, čast i obavezu onoga koji je po božijem liku nastao – po meri čoveka.

I Dušan, car Srpski, 1349. i 1354., na čvrstim temeljima Zakonopravila Svetog Save, donosi Zakonik koji garantuje nezavisnost sudovanja, sudija i sudova (članovi 171 i 172). Uređuje se tada Carevim Zakonikom i ono što se danas uređuje modernim konstitucijama i zakonima – krivicu i postupak pred sudovima, bračno i porodično pravo.

Imao je tada srpski narod vladare koji su se Boga bojali, a narodu služili. Imao je tada i državu kojom se ponosio. Koju je mukotrpno izgrađivao i poštovao. Moderna istorija našeg naroda dokumentovana je pravnim dokumentima koji svedoče da se stvaranju i trajanju države pristupalo ozbiljno. Od 1834. do danas 11 ustava je doneto. Takva ustavna praksa i tradicija ustavotvornosti govorila bi da smo se tokom vremena usavršavali, a da je naša politička zajednica išla uzlaznom putanjom.

Tako međutim nije bilo. Postoji jedna pojava, institucija, koja je često deformisala ili brisala sav trud koji je narod i pameću i krvlju ulagao u svoju narodnu polzu. Vlast je ta sa kojom se narod često suočavao kao nešto što je državu opteretilo. Vlast i oni koji vrše vlast. Vlast ide uz državu, ona iz naroda proizlazi. No pitanje je kako će se vlast ponašati, kako će je obavljati oni koji je vrše.

Poluintelektualac – diplomirani primitivac“, koji se dokopao vlasti – tako je opisao Slobodan Jovanović spodobu ljudskog obličija, urođene nesposobnosti, koja i pored formalnog obrazovanja nije bila sposobna da stekne bilo kakvo moralno vaspitanje.

Takvi ljudi ne cene civilizaciju u okviru koje obitavaju, niti narodnu tradiciju u okviru koje su iznikli. U našoj narodnoj bašti iznikao je ovakav rod, ovakav soj-nesoj, izrastao je zapravo korov, koji se našom nepažnjom dokopao vlasti. Svaka vlast se trudi da uzme ono što joj ne pripada, a ovdašnja vlast je posegla za onim što pripada narodu: naša prava i našu državu.

Narodni patriotizam značio bi da od otimača povratimo oteto: državu i budućnost!

(narodna.org.rs)