Novi Sad: Tiha pandemija hepatitisa C

0
121

Na regionalnom skupu infektologa u Novom Sadu istaknut je značaj podizanja svesti javnosti o hepatitisu C i rešavanja pitanja dostupnosti savremenih terapija

Novi Sad, 3. novembar 2017. – U Novom Sadu je održan Četvrti stručni skup, pod nazivom Iskustva i izazovi u efikasnom lečenju virusnih i gljivičnih infekcija u Srbiji, sa posebnim osvrtom na hepatitis C i HIV.

Prvi put se u Novom Sadu organizuje ovakav skup regionalnog karaktera, koji je na jednom mestu okupio istaknute stručnjake iz oblasti infektologije, epidemiologije, mikrobiologije i farmakoekonomije, kao i predstavnike vodećih zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao što su Klinika za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, Klinika za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

U razmeni mišljenja i iskustava, vodeći stručnjaci iz Srbije i susednih zemalja istakli su značaj multidisciplinarnog pristupa rešavanju postojećih izazova u lečenju hepatitisa C, naglasivši da podjednaku pažnju treba posvetiti podizanju svesti javnosti o načinima prenošenja ove virusne infekcije i faktorima rizika, afirmaciji testiranja, poboljšanju dijagnostike, kao i uvođenju novih terapijskih opcija uz veću dostupnost lekova obolelima.

U svetlu podataka Svetske zdravstvene organizacije da 130-150 miliona ljudi boluje od hroničnog hepatitisa C, dok oko 500.000 ljudi svake godine umre od posledica nelečene HCV infekcije, kao i podataka da je u Srbiji približno 80 hiljada ljudi inficirano virusom HCV, među kojima hiljade ljudi i ne znaju da su zaraženi, ključna poruka skupa je da se opravdano može govoriti o tihoj pandemiji hepatitisa C.

Teško je proceniti broj obolelih od hroničnog virusnog hepatitisa B i C u Srbiji, a u ovom trenutku postoje samo procene u okviru  pojedinih rizičnih grupa. Na planu lečenja hepatitisa C inovativni lekovi pokazuju znatno efikasnije rezultate, dovode do eliminacije virusa kod većine bolesnika sa minornim pratećim efektima i otvaraju mogućnost potpunog izlečenja, a takođe doprinose prevenciji prenošenja infekcije na neinficirane osobe.

Prof. dr Milotka Fabri, ispred Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine, ovom prilikom je rekla da terapija pegilovanim interferonom, koja se trenutno primenjuje u Srbiji, za 48 nedelja izleči 50 odsto obolelih, dok se preostalih 50 odsto suočava sa prognozom ciroze jetre i pratećim komplikacijama koje mogu dovesti do karcinoma jetre. Mali broj bolesnika dobija šansu za novi život transplantacijom jetre, a i u takvim slučajevima ponovna infekcija hepatitisa C nakon transplantacije je neminovna, ukoliko se ne primeni antivirusna terapija. „Savremena terapija hepatitisa C traje 12 nedelja i dovodi do izlečenja u više od 95 odsto slučajeva. Danas u Srbiji na ovu terapiju čeka više od 1500 bolesnika koji su bezuspešno lečeni pegilovanim interferonom. Lečenje savremenim lekovima doprinosi povećanju kvaliteta života obolelih koji su mahom deo radno sposobne populacije, kao i smanjenju troškova hospitalizacije zbog komplikacija ciroze. Na duže staze, ova terapija donosi smanjenje broja slučajeva karcinoma jetre i najzad troškova transplantacije kao krajnjeg rešenja za najteže oblike bolesti“, dodala je prof. dr Milotka Fabri.

Doc. dr Ivana Milošević, infektolog i hepatolog, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, skrenula je pažnju da se, iako je u našoj zemlji registrovano smanjenje broja novootkrivenih obolelih sa HCV infekcijom, istovremeno menja struktura bolesnika te je broj hospitalizovanih pacijenata sa teškim oblicima oboljenja sve veći, među kojima je i visok udeo teških bolesnika kod kojih postojeća terapija ne daje željene rezultate.  „U prethodnih godinu dana ostvaren je značajan pomak u okviru zdravstvenog sistema i nabavke savremenih lekova nove generacije, pa se nadamo da će lečenje inovativnom terapijom uskoro biti omogućeno i obolelima od hepatitisa C“, dodala je doc. dr Milošević.

Dekan Medicinskog fakulteta  u Novom Sadu, prof. dr Snežana Brkić, skrenula je pažnju na činjenicu da očuvanje javnog zdravlja predstavlja ozbiljan izazov za društvo u celini i nameće potrebu zajedničkog delovanja na širem planu, počevši od podizanja svesti o rizicima i prevenciji među najširom, posebno mladom populacijom, do izbora i obezbeđivanja adekvatne terapije prema preporukama stručnjaka, uz saradnju svih institucija u okviru sistema. „Veoma je važno da mladi lekari budu svesni značaja kontinuirane edukacije i prevencije, pa se u tom kontekstu nadam da će načini podizanja svesti o HIV-u u proteklih deset godina biti dobar primer kako bi trebalo raditi kada je u pitanju hepatitis C”, rekla je prof. dr Snežana Brkić.

Tema drugog dana skupa su najnovije smernice u lečenju HIV infekcije u Srbiji, čije će poruke dobiti dodatni značaj tokom Evropske nedelje testiranja na HIV i hepatitis, koja se obeležava od 17. do 24. novembra.

Organizator skupa je kompanija Medicopharmacia, predstavnik kompanije Gilead Sciences.