Zbog bibliotekarke Dragane, deca u Šangaju vole knjigu!

0
249

Ako pitate mališane iz prigradskog naselja Šangaj šta bi želeli da budu kad porastu, nemojte se iznenaditi ako odgovor mnogih bude „bibliotekar”.

Za to je zaslužna Dragana Dimitrov, bibliotekarka u šangajskom ogranku Gradske biblioteke nazvanom „Trifun Dimić”, poznate i kao prve romske biblioteke kod nas. Osim što mališane uči ljubavi prema knjizi, Dragana, takođe Romkinja, pomaže im u izradi domaćih zadataka, održavanju higijene i lepom ponašanju, ali im, na sopstvenom primeru, pokazuje koliko je bitno kvalitetno obrazovanje.

Doživljavam sebe kao stariju sestru dece koja ovde dolaze“.– objašnjava Dragana:

„Kada uđu u biblioteku, najpre obavezno idemo da peremo ruke i da se umijemo, i ako treba, šaljem ih kući da prvo ručaju. Razvijam kod njih potrebe za učenjem, za kvalitetnim drugarstvom… sve ono što bi ih starija sestra ili majka učila kod kuće. Meni je obrazovanje uvek bilo veoma važno, a pokušavam da to prenesem i na njih, uveravajući ih da će im se napor jednog dana isplatiti jer oni u svojoj okolini nemaju mnogo uzora, odnosno retko ko iz njihove okoline je visokoobrazovan ili radi na nekom radnom mestu koje bi i sebi poželeli.“

Korak dalje, čak do Klise

Kao stepenik više u svom radu s osnovcima, Dragana će uskoro, u ime ogranka „Trifun Dimić”, započeti projekat s OŠ „Veljko Vlahović”, gde će dvaputa nedeljno, posle nastave, pružati individualnu pomoć u učenju deci kojoj to bude trebalo. Osim toga, pošto je direktorka izrazila želju da oživi školsku biblioteku, Dragana će tamo jednom nedeljno predstavljati romske autore, odnositi knjige u školu i deci približavati romsku književnost. Sličan projekat planira da započne i s OŠ „Dušan Radović” na Klisi, te će to biti prvi put za sedam godina postojanja ogranka da će biblioteka „izaći” iz Šangaja.

Kada završe sa školom, već oko 12 sati, dečica dolaze u biblioteku, u kojoj imaju i prilagođen prostor za sedenje, učenje i druženje. Tada u ogranku „Trifun Dimić” postaje veoma živo, te tišina biblioteke biva zamenjena dečjom grajom.

Oni su tada već i umorni od škole, možda bi im najviše prijalo da odu kući i odmore se, ali ipak dolaze i koriste svaki trenutak dok je biblioteka otvorena da dobiju od mene pomoć u izradi domaćih zadataka. Onda se utrkuju ko će bolje da privuče moju pažnju i kome ću više da pomogem, a budu veoma srećni kada im se posvetim“, ponosna je Dragana.

Kada jedno dete dođe u biblioteku, ono, kaže naša sagovornica, obavezno povuče i ostale. Tako je za sedam godina, koliko Dragana radi u biblioteci, i po nekoliko generacija jedne porodice prošlo kroz taj dnevni centar i uživalo Draganinu podršku u učenju. Kako kaže naša sagovornica, taj rad ne bi bio kvalitetan da nema saradnje sa školom „Veljko Vlahović” u Šangaju, te, na primer, zahvaljujući smernicama nastavnice matematike, naša sagovornica zna koja oblast je za neko dete problematična i šta treba da vežbaju. Osim učenja, deca koja dolaze u biblioteku i druže se s Draganom su postala svesnija i svog identiteta i identiteta svojih komšija, mnogo lakše prihvatajući pojam „Rom”.

Nesvakidašnji fond

Fond ogranka „Trifun Dimić” broji više od 6.000 naslova, a to je jedina biblioteka u Srbiji na čijim policama se može naći veći broj knjiga objavljenih na romskom jeziku, čak 349. To biblioteku u Šangaju čini jedistvenom, ali i neobičnom i zanimljivom posetiocima.

Novi članovi su često šokirani kada na policama vide naslove kao što je „Cigani sveta” jer tu reč doživljavaju kao nešto o čemu treba šaputati. Onda me pitaju kakva je to literatura, pa im objasnim i oni to prihvate. Često deca takve knjige nose kući da pokažu roditeljima. Prilično im je atraktivno“, objašnjava bibliotekarka Dragana Dimitrov.

Bez obzira na to što Šangaj važi za naselje s većim brojem Roma, decu odavde je često sramota da kažu da su romske nacionalnosti. To je posebno bilo izraženo kada sam došla. Odmah su me pitali „Šta si ti?” Potencirala sam da sam ja Rokinja i na početku im je bilo teže da to prihvate. Posle toga, kada bi ih neko pitao šta su po nacionalnosti, oni bi rekli „Isto što i Dragana”. To je bio prvi korak u prihvatanju njihovog identiteta. Kad god mogu, volim da naglasim da sam i ja Romkinja, da dolazim iz porodice kao što je i njihova, a da sam ipak uspela da napravim nešto od svog života, na šta sam ponosna, da sam visokoobrazovana, te da i oni mogu isto tako“, poručuje bibliotekarka Dragana.

dnevnik.rs