Tribina: „Veliki dvoboj – ruska i srpska književnost naspram Napolenona“

0
263

Istoričar Milovan Balaban održaće tribinu: „Veliki dvoboj – ruska i srpska književnost naspram Napolenona“ u utorak 19. septembra sa početkom u 19 časova na „Tribini mladih“ u Кulturnom centru u Novom Sadu.

Gost tribine biće Jelena Marićević, doktor filoloških nauka-srbista, asistent na Filozofkom fakultetu u Novom Sadu i Fata Eganović, diplomirani filolog.

Složenost Napoleona kao ličnosti i vremena u kom je živeo naglašena je i samim tim što je na ovu temu napisano više desetina hiljada knjiga. Кonjanik silni, kako bi rekao Puškin, iznikao je iz ideja revolucionarne Francuske, koja je ustavši protiv staleških društvenih modela srušila stari državni poredak, proklamovala slobodu, jednakost i bratstvo, ali se na svom vrhuncu pretvorila u svoju suprotnost – diktaturu i vladavinu terora. Inspirisani francuskom i evropskom građanskom mišlju, čini se značajno i Anglosaksonskim modelom poimanja države, društva i pojedinca, francuski revolucionari su propagirali slobode koje su oslobađale feudalnih stega, pre svih buržoaziju, ali su na svom vrhuncu došli do realizacije totalitarne ideološke države, ugrozivši temelje sopstvenog modela uređenja društva za koji su se zalagali.

U trenutku kada su revolucionarne tekovine dovedene u pitanje, pre svega urušene institucije i izneverena sloboda, pojavio se Napoleon. Preuzeo je vlast u Francuskoj, zaveo red, uspostavio jaku državu i kanalisao ogromnu energiju koju je proizvela revolucionarna Francuska. Rušeći i slabeći stare evropske monarhije Napoleon je donosio novi model uređenja države i društva, što je bio signal za buđenje velikog dela evropske buržoazije. Otud se Napoleon doživljavao (a i danas se doživljava) ne samo kao osvajač, već i kao onaj koji ruši retrogradne društvene sisteme i oslobađa od okova staleškog sistema ogromne kreativne energije građanstva, što je bio uslov za prosperitet Evrope i njenih država.

Кada je u pitanju Rusija mnogo je teže primeniti ovakav dvojni doživljaj na Napoleona. Ovo će biti naročito naglašeno na tribini. Francuski car je pokušao da disciplinuje i pokori Rusiju, ali različit mentalitetki obrazac ruskog naroda kao i drugačiji duhovno-istorijski temelji istočno-pravoslavne civilizacijske hemisfere, kojoj pripadaju Rusi, proizveli su ogroman animozitet prema Napoleonovoj kampanji u Rusiji, a Rusi (pre svega ruski narod) su modernog Cezara jednostavno proglasili za antihrista. Ovo se desilo delimično i zbog toga što se Napoeonov karakter vlasti promenio i u samoj Evropi dobijajući (pre svega usled sukoba i nemoći francuskog cara naspram Britanije) sve više totalitarni karakter oličen u brutalnom pokoravanju država i sve manje skrivenoj ambiciji ka neograničenoj vlasti.

Posle Napoleonove invazije Na Rusiju sa vojskom kakvu svet do tada nije video, posle paljenja zemlje, ogromnog stradanja naroda i natčovečanskog naprezanja čitave nacije izgledalo je da ideje moderne Evrope i Rusije nikada nisu bile udaljenije. Međutim tokom čitavog veka ideje koje je Napoleon širio imaće jak upliv na rusku elitu proizvodeći njeno već postojeće, ali sada sve izraženije udaljavanje od naroda i približavanje zapadno-evropskim ideološkim matricama. Sa druge strane, Rusija će isto tako tokom XIX veka pokušavati, napregnuvši sve duhovne i intelektualne potencijale nacije da se definiše i odredi, kako prema zapadu tako i prema sopstvenoj istorijskoj misiji. Zapadnjaci i Slovenofili neće biti jedine definicije Rusije. Iako su bili verovatno najbrojniji ipak može da se kaže da su oni samo dva najekstremnija pola među ponuđenim rešenjima koje će proizvesti ruska intelektualna i duhovna misao. Na tribini će se posebno apostrofirati oni koji nisu potpuno pripadali ovim pokretima, a koji su izgradili veliku rusku književnost i ponudili anlernativu zapadno-evropskom modelu čoveka i društva, kakvo bi trebalo da se ponudi sa istoka – iz ruske ideje koja je neodvojivo vezana za hrišćansko poimanje sveta. Pre svih na tribini će biti reči o Aleksandru Puškinu, Fjodoru Dostojevskom i Lavu Tolstoju (ali i drugima), sa kojima je ruska književnost pokušala da odgovori na “veliku reč”, koju su svetu ponudili evropski narodi, katoličko-protestantskog civilizacijskog kruga.

Na tribini će takođe biti obrađen i srpski književni doprinos ovim ruskim naporima. Iako su u Ilirskim provincijama, koje je stvorio Napoleon, Srbi osetili bolja vremena od onih pod Bečkim Ćesarem, može se konstatovati da duhovna matrica Napoleonovog sveta nije kompatibilna sa srpskom duhovno-istorijskom vertikalom. Doživljaji Napoleona i njegovog doba od strane srpskog naroda, njegova opredeljivanja u tim vremenima kao i doživljaj konfrontacije francuskog cara i Rusije, na tribini će se prikazati kroz romane Ive Andrića, Miloša Crnjanskog i Milorada Pavića.