Srbija ima okupatorsku vojnu bazu — gde su tu Rusi

0
157

Bazu je formirao NATO na teritoriji Kosova i Metohije, koje je, defakto, okupirano. Istovremeno, imamo neverovatnu poziciju — Srpsko-ruski humanitarni centar ne može da dobije čak ni diplomatski status, a vojna neutralnost znači upravo izjednačavanje Alijanse sa Rusijom.

Više od polovine građana Srbije podržava politiku vojne neutralnosti i ne želi vojne baze nijedne od svetskih sila na teritoriji zemlje, pokazala je anketa istraživačko-izdavačkog centra „Demostat“. Istraživanje, međutim, pokazuje da 20 odsto građana Srbije misli da izgradnju vojne baze treba dozvoliti Rusiji, a dva odsto SAD.

Interesantno je i da je 40 odsto ispitanika reklo da je Rusija najveći prijatelj Srbije, ali da bi za svoj ili život svoje dece više od polovine ispitanika ipak odabralo neku od zapadnih zemalja.

Programski koordinator tog centra Zoran Panović podseća da je neutralnost kao politički, odnosno geopolitički pojam, lansirao Vojislav Koštunica, i da je dugo tretiran kao eufemizam za prorusku poziciju. Mislim da ovo istraživanje pokazuje da sada postoji jedna vrsta korelacije proklamovane političke neutralnosti, i da dobar, većinski deo javnog mnjenja zaista želi vojnu neutralnost, kaže Panović za Sputnjik.

„Međutim, ako se apstrakuje situacija NATO ili Rusija u smislu vojnih baza, tu je ipak Rusija u velikoj prednosti, jer daje osećaj sigurnosti. Kao što, prema istom istraživanju, zapadne zemlje građanima daju osećaj sigurnosti u smislu školovanja dece, lečenja, pravne države, s druge strane, Rusija daje osećaj geopolitičke sigurnosti. Radi se o nekoj vrsti raspolućenosti te dve orijentacije, jer bi ljudi želeli da žive na Zapadu, a da ih brane Rusi. To pokazuje duboku kontradiktornost u srpskom javnom mnjenju“, primećuje Panović.

On dodaje da ne treba da čudi činjenica da je veliki procenat građana za izgradnju strane vojne baze. Danas je to, s obzirom na geopolitičku situaciju, potpuno normalna stvar, kaže Panović.

„Mi se ovde pomalo pravimo blesavi. Ako gledamo da zvanična država smatra da je Kosovo deo Srbije, mi onda ovde već imamo vojnu bazu, jer šta je ’Bondstil‘ nego baza. Na Zapadu takođe misle da je Ruski humanitarni centar embrion baze. Ljudi žele baze. Mnogi se osećaju sigurnije ako imaju bazu“, kaže Panović.

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da su građani jako svesni da termin „politička neutralnost“ u prvom redu znači antinatovsku poziciju Srbije. „Da budem precizniji, ’ne u NATO‘ poziciju Srbije, sve ostalo im je manje bitno“, kaže Milivojević.

„Veći deo građana smatra da je vojna neutralnost više vezivanje za Rusiju, odnosno za budući savez na prostoru bivšeg SSSR-a ili za Kinu. U svakom slučaju, znaju da vojna neutralnost znači da Srbija neće, barem ne u skorije vreme, ući u NATO, i njima je to garancija za koju glasaju. Čak mislim, a to govore i neka istraživanja agencije ’Pragma‘ od pre tri godine, da je još veći procenat onih koji optiraju za vojnu neutralnost smatrajući da ona u prvom redu znači izjednačavanje sadašnje pozicije uticaja NATO-a, odnosno Amerike u Srbiji, u odnosu na potencijalni uticaj Rusije“, kaže Milivojević.

On objašnjava da to znači da su građani svesni da na teritoriji Srbije već postoji NATO baza kod Uroševca, koja je, kaže, formirana protivno volji tadašnjeg rukovodstva naše države, a svakako i protiv volje građana.

Bazu je formirao okupator na teritoriji Kosova i Metohije, koje je, defakto, okupirano. Istovremeno, imamo neverovatnu poziciju — Srpsko-ruski humanitarni centar ne može da dobije čak ni diplomatski status, odnosno imunitet koji uživaju NATO snage, ne samo na Kosovu već i u ostalim delovima Srbije, ako marširaju, prolaze vozovima ili na drugi način“, podseća Milivojević.

On dodaje da je to apsolutni nonsens, s obzirom na to da 75 odsto građana Srbije smatra da je vezivanje za Rusiju u političkom, ekonomskom i vojnom smislu jedan od prioriteta države Srbije.

Ako postavite pitanje da li ste za ulazak u EU, svako eventualno pominjanje uvođenja sankcija Rusiji, kao i odricanja od Kosova i Metohije kao dela naše teritorije, znači da je do 80 odsto građana Srbije u tom trenutku protiv ulaska u Evropsku uniju pod takvim uslovima“, zaključuje Milivojević u razgovoru za Sputnjik.

sputniknews.com