Od dugogodišnjeg kreativnog rada i upornog zalaganja za inovacije i suštinsko unapređenje obrazovanja i vaspitanja naše dece, učiteljica Željana Radojičić Lukić polako ali zasluženo stigla je do značajne funkcije u prosveti.

Željana, neobična uciteljica, koja je do prosle godine bila na funkciji pomoćnika ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje, iza sebe ima bezamlo tri decenije konstantnog iskustvenog rada, najpre u oblasti kreativnog i inovativnog pristupa prosveti i obrazovanju. Autorka je dečijeg obrazovno-istraživačkog centra „Čarobno selo“ u Vrujcima, dobitnik mnogih nagrada i priznanja, tvorac i realizator raznih kreativnih ideja. Sada sa funkcije posla koji obavlja, priznaje da je ostao taj njen najveći osećaj zadovoljstva i sreće pri ulasku u učionicu i kada je okružena đacima.

Vi niste obična učiteljica. Kako je počelo Vaše zanimanje za svestraniji pristup problemu unapređenja obrazovanja?

U učionici sam provela više od 25 godina, neumorno tragajući za novim vidovima učenja, metodama i tehnikama koje deci omogućavaju celovito usvajanje znanja, a sam proces saznavanja čini uzbudljivim, nadahnutim i podsticajnim. Razumela sam i tada, a sada sa tom filozofijom stvaram i živim, da bez iskustvenog učenja i nema učenja, i da taj proces, ako ne dovodi do pozitivnog razvoja, do stvaralačkog i nadahnutog bića, ne možemo prihvatiti kao učenje, već kao jednostavno učitavanje podataka, koji posle izvesnog vremena nestanu u sferi podsvesnog.
Posebno su me zanimala pitanja koja razmatraju okruženje u kojoj nastavnik i učenik razmenjuju znanje, odnosno uče. Vođena tim interesovanjem, vreme u školi i van nje, posvetila sam stvaranju ambijenta opremljenog potrebnim nastavnim sredstvima koji podstiče na rad, učenje i stvaralaštvo kroz igru i istraživanje.

Vi ste osmislili novi kocept učenja „Čarobno selo”. Recite nam nešto o ideji koja vas je vodila ka novom konceptu!

Ideja vodilja bila je da igra mora da bude vođena na neobičan način i odatle, u Čarobnom selu, umesto učiteljica postoje vile čarobnice, koje decu motivišu da uče uranjanjem u bajku gde, kroz čaroban svet priče, zajednički otkrivaju stvarnost u kojoj žive.

Koncept učenja u „Čarobnom selu“ zasnovan je na inovativnim nastavnim sredstvima bliskim dečjim interesovanjima i dečijoj kulturi učenja. Od kućica, u kojima žive vile čarobnice, preko različitih ambijentalnih učionica, poput povrtnjaka, voćnjaka, štale, do solarne sušare, automatske meteorološke stanice, ljudskog sunčanog sata ili teleskopa.

Sva ta inovativna nastavna sredstva komponovana su u jedinstvenu celinu koja omogućavaju realizaciju radioničarskih aktivnosti zasnovanih na integrativnoj nastavi, odnosno na prirodnom povezivanju nastavnih sadržaja različitih predmeta u jedinstvenu celinu. Samim tim, deci je omogućeno sagledavanje sveta u njegovoj celovitosti, što mora da bude i putokaz reformi postojećeg formalnog obrazovanja.

Stvarajući Čarobno selo, rukovodila sam se činjenicom da nas navike, koje steknemo u detinjstvu, prate kroz život postajući naši autentični obrasci življenja i ponašanja. Zaključila sam, takođe, da su deca i učenici iz gradskih sredina, uskraćeni za jedno prirodno životno iskustvo, jer ne rastu u prirodi i sa njom ne ostvaruju gotovo nikakav odnos. Istovremeno, nama, koji živimo u selu, teško je razumeti da u gradovima odrastaju deca za koje mleko dolazi iz tetrapaka i reklama, jaja iz frižidera, čaj iz apoteke, a hleb iz prodavnice.

Na očiglednim primerima tokom rada u „Čarobnom selu“ došla sam do saznanja da su ova deca bića jedne virtuelne dimenzije života, jer su im strani tokovi hrane, put zrna ili mleka. Oni se iznenade kada se praktično upoznaju sa činjenicama da mleko dolazi od krave, da jaja daje kokoška, ali samo jedno u toku dana. Lako ih je zbuniti, jer su pretpostavljali da kokoška u toku dana daje više desetina jaja, a nije retkost čuti ni da kokoška ima četiri noge, ili da bik daje mleko.

Autor ste međunarodnog festivala „Kreativna čarolija” u Mionici koji se održava od 2005. godine. Na koji način ovaj festival obogaćuje vaspitno obrazovni proces?

Da, zapravo autor sam najvećeg obrazovnog festivala u ovom delu Balkana. Festival „Kreativna čarolija“ rađao se i razvijao uporedo sa konceptom učenja u „Čarobnom selu“. Istina je da sam sama, kao i saradnici Kreative, doživljavala ličnu i profesionalnu transformaciju u traganju za autentičnim izrazom koji je trebalo da nas odvede do željenog cilja, a to je da slavimo igru i učenje kao oblik života i postojanja – ovde i sada, izvan vremena i prostora.

Originalnost festivala Kreativna čarolija čine njegova svojstva: podrška dečjem i nastavničkom stvaralaštvu, međunarodni karakter, lepeza kategorija (filmsko, dramsko, literarno i likovno stvaralaštvo), misija viđena kroz povezivanje dece osnovnoškolskog uzrasta ruralne i urbane sredine, kao i podsticanje razmene saznajnih iskustava, u cilju pripreme za promene koje ih čekaju u budućnosti. Učesnici festivala su darovita deca iz zemlje i inostranstva, od dece iz bivših republika, preko evropskih zemalja, ali i onih iz Azije i Amerike. Prošlogodišnje interesovanje dece iz Malezije, Filipina, Indonezije i Tajlanda je dokaz da nema granica za afirmaciju i popularisanje dečje kreativnosti.

Zalažete se za integrativnu nastavu u ambijentalnim uslovima. Koliko je takav metod obrazovnog procesa primenjiv kod nas i koje su mu pogodnosti?

Da, veliki rad uložila sam, kako u otkrivanju prirode integrativne nastave, tako i u mogućnosti njene primene. Radi se o inovativnim modelu koji se u našem obrazovnom sistemu ređe primenjuje zbog zahtevnog planiranja, organizacije i realizacije ovog nastavnog modela.
Tema podsticajne sredine za učenje u savremenom školskom okruženju, takođe dobija veliku pažnju međunarodne obrazovne javnosti tokom poslednjih godina.

Novi koncepti učenja pronalaze se u kombinaciji različitih pedagoških pravaca, psihologije dece i arhitekture. Primetno je, da se češće usmerava pažnja stručne javnosti ka integrativnoj nastavi. Međutim, primena integrativne nastave u ambijentalnim učionicama još uvek nije dobila mesto koje zaslužuje u nastavnom procesu, iako bi jednako bi morala da zauzme važno mesto i u zoni prosvetnih zakona.

Iz tog razloga, „Čarobno selo“ okupira pažnju stručne javnosti, jer se u njemu svi zainteresovani mogu upoznati sa praktičnom primenom ovih inovativnih modela učenja. Ono što je moja želja je da koncept učenja u „Čarobnom selu“ u bližoj budućnosti bude prepoznat od strane države kako bi se osiguralo njegovo kontinuirano finansiranje. Učenici starijih razreda, srednjoškolci i studenti imaju Petnicu, nadam se da će mlađi razredi i predškolci uskoro dobiti svoj prostor, neko više ili manje čarobno mesto, gde se grade temelji obrazovanja budućih talenata naše zemlje.

Gde pronalazite inspiraciju i pozitivnu stvalačku energiju?

Inspiracija je u svemu što me okružuje ovde u banji Vrujci i ova neopisiva lepota prirode koja me okružuje. Ovde, na ovom zelenom prostranstvu, u Vrujcima, u okruženju sklada mirisa, zvukova i boja, moždane vijuge rade i lakše i brže, pa je i stvaranje bilo čega kreativnog i drugačijeg, ovde svakodnevica koja napaja i hrani.

Odatle je nastao i blog „Kreativna čarolija“ koji je moj svojevrsni kovčeg u oblaku u kojem čuvam sve što radim, sve što stvaram. Sve što na mene ostavi bilo kakav trag, bilo u profesionalnom, životnom ili bilo kojem drugom iskustvu, nalazi se na mom blogu.

Foto: Blic žena

Dobitnik ste Svetosavske nagrade za 2012. godinu za veliki doprinos unapređenju sistema obrazovanja u Srbiji, zatim ste dobitnik nagrade za Naj edukatora 2014. godine, od strane fondacije Živojin Mišić. Proglašeni ste od strane „Blic žene” za Najženu Srbije 2014. godine. Šta za Vas predstavljaju ove nagrade?

Svetosavska nagrada je bila kruna mog rada i jako sam srećna što sam je dobila nakon 25 godina rada u obrazovanju i ja verujem da za sve postoji pravi trenutak, samo moramo da imamo strpljenja i vere u sebe, ali i želje da se stalno nadograđujemo i nikada ne izgubimo veru da će naš rad biti prepoznat, iako sve govori protiv toga.
Sticajem okolnosti za Naj edukatora Srbije za 2014. proglašena sam na samom vrhuncu svog profesionalnog uspeha i ona se ukazala kao neka krajnja stepenica koja me je odvela ka vrhu profesionalne piramide.
Moram da priznam da se moja afirmacija desila stvaranjem koncepta učenja „Čarobno selo“ i pored činjenice da sam dve decenije pre toga i radila i stvarala, ali me tek ovaj projekat bacio u žižu stručne i medijske javnosti.

Da li ste od onih nastavnika koji podržava celoživotno učenje?

Tokom nešto više od 25 godina rada u učionici imala sam čast da izvedem dosta generacija. Sve su bile drugačije, autentične i pored činjenice da sam ih ja učila. Primetila sam, kako se moj pristup radu tokom godina menjao, da su se tako menjale i moje generacije. Iskustvo je neprocenjivo i to je ono što se teško može objasniti mladom nastavniku. Godine usavršavanja i nadogradnje donose sasvim novog nastavnika, tako da sam i ja danas sasvim različit profil nastavnika od onog sa početka moje karijere.
Ne verujem da bi ikada nastali, kako „Kreativna čarolija“, tako ni „Čarobno selo“, ali ne bi bilo ni svih priznanja i nagrada da nije bilo mojih učenika. Desilo se da sam najveću afirmaciju doživela sa poslednjom generacijom svojih učenika, ali ništa manje udela u tome nemaju ni sve one generacije pre ove. Zato hvala svim mvojim đacima, od onih iz rodnih Banovića, preko Odžaka u Bosni i Hercegovini, do sela mioničkog kraja, što su mi pomogli da se oblikujem i nadogradim u stručnjaka kakva sam danas.

Foto: „Čarobno selo“

Koja je vaša poruka za mlade?

Najbitnije je da ne obraćaju pažnju na surovo sagledavanje važnosti izbora zanimanja od strane nas odraslih, nego da prate svoje snove i da nikada ne zaborave da je najunosnije zanimanje ono koje se radi iz ljubavi. Često zamišljam kakva bi moja karijera bila da sam postala pravnik, a imala sam nameru, i da li bih ikada ispunila svoje snove. Sigurno je da bih kao pravnik imala veća mesečna primanja, ali nikada ne bih doživela osećaj sreće i zadovoljstva pri dugogodišnjem ulasku u učionicu, oazu dečje bezbrižnosti i osmeha.