Sve namerno loše reforme naše prosvete su bile u službi neokolonijalne politike zapada!

0
165

Ministar prosvete treba hitno da ode sa funkcije, jer sem pompeznih najava o reformama na početku mandata, apsolutno ništa pametno nije rekao niti uradio. U stvari, on savršeno radi svoj posao i dobro obavlja zadatak koji mu je poveren, a to je da zakuca poslednji ekser u sanduk blaženopočivšeg srpskog obrazovanja, preminulog u teškim mukama, i da ono malo što je ostalo od istog potpuno uništi u korist liberalnog i tržišnog. Drugim rečima, samo oni privilegovani i sa novcem će moći da se kvalitetno školuju u privatnim ustanovama, što on kao direktor privatne gimnazije koja košta 7000 evra godišnje vrlo dobro zna. To znači da se princip da školstvo umesto da bude sistem koje stimuliše najbolje, najkreativnije bude realizacija sistema negativne selekcije u kojoj su najuspešniji oni koji imaju novac ili uticajne roditelje.

Od dvehiljadite godine pa do danas, obrazovanje u Srbiji doživelo je razne vrste reformi i promena. Zajedničko za sve ove reforme i teorije su to što su se sve do jedne pokazale kao neuspešne, i što su se potpuno ukidale kada bi na čelo ministarstva prosvete došla nova vlast. Zahvaljujući tome, deca su nam i dalje među poslednjima na međunarodnim PISA testovima, gradivo je previše obimno i neupotrebljivo u realnom životu, zadatke za prijemne ispite mora da čuva policija, ukidaju se časovi fizičkog, deca nam iz škole neretko izlaze kao mentalno polusposobni i fizički nesposobni pojedinci. Školstvo u Srbiji ne prati razvoj novih tehnologija i promena u privredi i društvu pa tako kao proizvod obrazovnog sistema imamo obrazovne profile koji nikom ne trebaju ili pak poluobrazovane osobe koje ne mogu ni sebi ni drugima pomoći.

 

Treba samo zaviriti u neslavne statističke podatke da je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, da oko milion ljudi nema osnovno obrazovanje, da smo drugi u svetu po broju odliva mozgova, pa da shvatimo gde se trenutno nalazimo.

 

Nagomilani problemi koje ima srpska prosveta svake godine po pravilu dožive vrhunac na jesen, školovanje je sve skuplje i skuplje, udžbenici za osnovno obrazovanje imaju astronomske cene, prosvetni radnici su u nikad bednijem materijalnom i svakom drugom položaju. Strategija obrazovanja do 2020. godine je ništa drugo do mrtvo slovo na papiru. Najgore od svega je što naše obrazovanje ne doprinosi tome da idemo u korak sa svetom i 21. vekom u kome živimo. Šta više naš obrazovni sistem čak nije ni usklađen sa svetom u dvadesetom veku jer je reterirao na niže grane.

 

Кap koja je prelila čašu je najnovija najava ministra da će školske uniforme biti besplatne, ali samo za socijalno ugrožene, i njegovo bahato ponašanje kad god se neko usudi da ga kritikuje ili postavlja pitanja. Tvrdnja da će dualno obrazovanje da reši probleme koje ima srpsko društvo je ravna samoubistvu. Ona u Srbiji treba da služi izgradnji većeg boljeg i lepšeg kapitalizma, nalik onom iz udžbenika i drugoj polovini 19. veka. Кapitalizmu kao takvom je potreban rob, tj. jeftina radna snaga koja je sposobna isključivo da radi manuelne poslove, i ništa sem toga. Većina dece koja radi po tim fabrikama dobija smešan novac, često budu zlostavljana, i umesto da rade, čiste i idu po burek, većina njih potiče iz nižih slojeva stanovništva, i nema apsolutno nikakvu šansu da nastavi školovanje, i kada odraste nastaviće da radi u tim fabrikama za mizernu platu od koje ne može da sastavi kraj sa krajem. Ili u još gorem slučaju neće naći ni takav posao.

MI nemamo društvo koje počiva na znanju, nemamo kvalitetne ustanove koje bi proizvodile pojedince koji bi mogli da izgrade ovo društvo na modernim tokovima 21. veka, što je osnovni preduslov za naš razvoj i za kretanje napred. Svaka retrogradna vizija i teorija znači nov odlazak mladih iz zemlje i novi zaostatak za narednih 20, 30 godina. Samo kvalitetno obrazovanje gradi stručnjake koji donose dobro plaćena i poštovana radna mesta a to je uslov razvoja.

Nama nisu potrebni ljudi koji će fizički da rade od jutra do sutra, toga imamo na pretek, nama su potrebni ljudi koji će da misle i stvaraju. Upotrebljivo, kreativno znanje je najveća vrednost koju može da ima jedno moderno i uspešno društvo. Кada neko zna da misli, on preispituje odnos koji ima prema sebi i drugima, takva osoba je slobodna da postavlja pitanja, i nije podložna raznim uticajima, manipulacijama i lažima, ali domaćoj političkoj i ekonomskoj eliti su najmanje potrebni “lenjivci“ i “narkomani“ koji traže svoja prava i koji se nešto bune, jer je prema njihovim rečima ovde sve sjajno. samo ona društva koja gaje visok nivo veština u zanatstvu, inženjerstvu i kreativnim industrijama imaju šansu za napredak i razvoj u 21. veku. Svi ostali će biti zaostale kolonije koje će biti moćnima i bogatima izvor sirovina i jeftine radne snage. To je spirala siromaštva, neznanja i sveopšte bede iz kojeg je sve teže i teže izaći. Na žalost kod nas se izgubila zanatska veština, a inženjeri, doktori i stvaraoci su nam otišli na Zapad. Da bi se nešto promenilo potrebno je napraviti sveopšti preokret u svesti u pogledu na život i stvaranje. Ako stvaramo stvaraoce i one koji misle svojom glavom mi ćemo imati budućnost a ako stvaramo nove sluge kapitala – manuelne radnike i lenje administrativce u javnoj službi Srbija neće imati budućnost.

Autor Ivana Stanojević

Vidovdan