U debati „Posle samita u Trstu“, u organizaciji istraživačko-izdavačkog centra „Demostat“ i Fondacije Konrad Adenauer, novinari, parlamentarci i članovi odbora za integracije, te fakultetski asistenti saglasili su se, uprkos raznolikim stavovima o dnevno političkim temama, da Samit u Trstu predstavlja značajan korak na putu regiona ka EU

Berlinski proces nije zamena za evrointegracije, već prečica ka Evropskoj uniji, rekla je članica parlamentarnog odbora za evrointegracije i poslanica SNS-a Vesna Marković na panel diskusiji „Posle samita u Trstu“.

U debati, u organizaciji istraživačko-izdavačkog centra „Demostat“ i Fondacije Konrad Adenauer, novinari, parlamentarci i članovi odbora za integracije, te fakultetski asistenti saglasili su se, uprkos raznolikim stavovima o dnevno političkim temama, da Samit u Trstu predstavlja značajan korak na putu regiona ka EU.

Markovićeva smatra da je primetno da se Berlinski proces od 2014, kada je prvi put održan u Berlinu, intezivirao i da sada postoje konkretni rezultati.

Kao neko ko sarađuje sa parlamentarcima iz Bundestaga, Markovićeva kaže da je EU shvatila da je proširenje bitno ne samo za stabilnost regiona, već i za stabilnost same

Evropske unije, ako se u obzir uzmu pitanja terorizma i migracija.

„Berlinski proces nije zamena za proces evrointegtacija već samo prečica ka tome“, rekla je ona.

Politikolog i asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić rekao je kako se pitanje „da li je Berlinski proces zamena za evrointegracije“ može odgovoriti i sa „da“ i sa „ne“.

„Da, zato što EU ni sama ne zna kako ide dalja politika proširenja“, rekao je on dodajući da su lideri EU rekli u Trstu, kojem je prisustvovao, da učlanjenje zemalja Zapadnog Balkana nije ‘iza ćoška’, ali da je ovo proces koji treba region da ohrabri na tom putu, jer EU ne odustaje od proširenja.

A sa druge strane, ako sagledamo rezultate samita, kaže Surlić, odgovor je „ne“, na pitanje o zameni članstva u EU Balkanskim procesom.

„Balkan ostvaruje sve veću stabilnost i ako ostane dosledan Berlinskom procesu može da postane razvijeno područje a ne crna rupa Evrope“, rekao je on.

Među govornicima bio je i zamenik urednika Nedeljnika Branko Rosić koji je govorio na temu kulturnog povezivanja regionu.

„U predigri raspada Jugoslavije tačka sukoba je bio i jezik, a sada se ispostavilo da je upravo jezik uticao na uvezivanje regiona pa su nam i dalje bliži filmovi. knjige i serije iz postjugoslovenskih država nego npr. Bugarske. U muzičkom šoubiznisu nije bilo potrebno mnogo da se shvati da on može preživeti jedino u slučaju plasmana u celom regionu. Tako je prvo ‘bušenje“ granica u ime kulturne saradnje bilo preko piratskih diskova, a danas smo stigli do filmskih koprodukcija koje su jedini recept po kojem mogu opstati regionalne kinematografija. Primer su skandinavske TV serije koje uvezuju čitav taj nordijski region,“rekao je Rosić.