Srbija je zemlja zdrave hrane!

0
247

Podsticaji za organsku proizvodnju u Srbiji veći i za 40 odsto u odnosu na konvencionalnu. Subvencije u 2017. godini za 70 odsto veće nego za konvencionalnu proizvodnju

POSLEDNjIH godina organska proizvodnja u Srbiji zauzima sve važnije mesto. Stručnjaci smatraju da su potencijali, ipak, daleko od iskorišćenih, i da bi ovaj vid proizvodnje trebalo da bude „brend“ Srbije. Naročito u vremenima kada državne institucije razmatraju da dozvole promet genetski modifikovane robe kroz Srbiju. To, bi, smatraju agroanalitičari, „dotuklo“ srpskog seljaka.
Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u skladu sa Uredbom o raspodeli podsticaja za organsku proizvodnju, u 2017. godini, opredeljeno je 90 miliona dinara. Samo prošle godine, subvencije za organsku proizvodnju bile su veće za 40 odsto u odnosu na one u konvencionalnoj.

– Ove godine, ti podsticaji veći su za 70 odsto i obuhvataju plaćanja po hektaru i regres za đubriva i oplemenjivače zemljišta, koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji – objašnjava Jelena Milić, samostalni savetnik za unapređenje organske proizvodnje. Novina za ovu godinu je i ta što je proširena lista korisnika ovih podsticaja, jer sada mogu to da dobiju i proizvođači kooperanti, koji su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom.

Prema rečima Milićeve, kada je reč o podsticajima u organskoj stočnoj proizvodnji, oni obuhvataju premiju za mleko, tov junadi, jagnjadi, jaradi, svinja, krava dojilja, krava za uzgoj teladi za tov, kvalitetna priplodna grla, košnice pčela i proizvodnju ribe.

– Organski proizvođači imaju dodatne namete prema ovlašćenim kontrolnim organizacijama, a država refundira deo troškova kontrole i sertifikacije, i to 50 odsto, a u područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi 65 odsto – naglašnjava Milić. – Površine pod organskom proizvodnjom, poslednjih godina imale su tendenciju postepenog rasta, a u 2015. godini došlo je do značajnog povećanja površina pod ovakvom proizvodnjom, i to za 62 odsto. Takođe, ne treba zaboraviti i površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara, oko sedam odsto teritorije Republike Srbije, u kojima je u drugom i trećem stepenu zaštite dozvoljena poljoprivredna proizvodnja, a koja predstavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje.

PODACI

* 90 miliona dinara za podsticaje
* 40 procenata više novca opredeljeno za subvencije
* 62 odsto povećane površine pod organskim zasadima u 2015.
Najveće površine pod organskom proizvodnjom, govori Milić, jesu u regionu Vojvodine, južnoj i istočnoj Srbiji. Od ukupne obradive površine, pod organskim zasadima, najzastupljenija je ratarska proizvodnja, zatim voćarska i industrijsko bilje.

– Kako bi se obezbedio dugoročan razvoj sektora organske proizvodnje, u okviru Nacionalnog programa ruralnog razvoja, čije se usvajanje očekuje, pripremljen je petogodišnji Plan za razvoj organske proizvodnje – zaključuje Milić. – U cilju unapređenja ovog sektora poljoprivredne proizvodnje resorno ministarstvo je pripremilo poseban set podsticajnih mera namenjen proizvođačima koji su uključeni u organsku proizvodnju. Ovi podsticaji su namenjeni proizvođačima čija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvođačima kojima je završen period konverzije i nalaze se u postupku izdavanja sertifikata i proizvođačima koji imaju sertifikovanu organsku biljnu ili stočarsku proizvodnju.

ZDRAVA ZEMLjA

ZBOG visokog prirodnog potencijala, gde se ubraja povoljno zemljište, koje u većini slučajeva nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, uz povoljne klimatske uslove, Srbija se ubraja u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati, ističe Milić.