Gej parada je prevaziđena! Počinje nova faza uništenja polova i Srba kao naroda!

0
1392

Vesti koje čovek čita ovih dana deluju ponekad sve luđe i neverovatnije, kao da se bavimo naučnom fantastikom.

U Holandiji čovek rešio da se podvrgne eutanaziji (potpomognutom samoubistvu) zato što ne može da se izbori sa alkoholizmom. U Velikoj Britaniji sud odobrio ženi da rodi svoju unuku, dakle dete od genetskog materijala svoje preminule ćerke. Možda je najviše pažnje izazvao slučaj presude suda u Australiji, koji je odobrio da se dete od pet godina podvrgne operaciji promene genitalija (uprkos protivljenju oba roditelja). Uzgred, Belgija i Holandija su granicu za eutanaziju spustile na ispod osamnaest godina, tako da tinejdžer koji je npr. nezadovoljan svojim životom ili depresivan ima pravo da zatraži eutanaziju.

Ovaj slučaj promene pola uklapa se u generalnu tendenciju razumevanja identiteta tj. roda kao navodnog konstrukta koji nema nikakve veze sa polom. Ukratko, vaše polne karakteristike, tvrde mudri naučnici, nemaju nikakve veze s time da li vi jeste ili se osećate kao muško ili žensko. U skladu s tim potpuno je opravdano, a da bi se teorija dokazala, i poželjno, da što više osoba postanu „transrodne“ (otud u akronimu LGBT i ovo T koje označava transrodne osobe).

Naravno, po poznatom sistemu Overtonovog prozora, ono što počne kao pravo kasnije se nameće kao norma, da bi preraslo u totalitarni sistem koji vrši prinudu na sve ostale da ne samo prihvate već i slede taj model. Slušam pre neki dan kako agent prodaje jedne britanske izdavačke kuće objašnjava da na ovakvim zaostalim tržištima još uvek smeju da nude posebne knjige za dečake i devojčice (poput ovde poznatih Perice i Milice), dok se to na domaćem tržištu apsolutno ne preporučuje. U britanskom javnom prostoru i sistemu obrazovanja već je, dakle, prihvatanje klasičnog formiranja dece kao dečaka i devojčice označeno neprihvatljivim. Oni koji se prijavljuju za britanske vize znaju da je odnedavno uvedena i treća mogućnost za upisivanje pola. Znamo da je i u nekoliko skandinavskih zemalja takođe u vrtićima uvedena zabrana korišćenja odrednica otac i majka ili obraćanja deci u „rodno diskriminativnim“ kategorijama koje bi ih „konstruisale“ kao dečaka i devojčicu.

U Americi se međutim opet na totalitaran način širi moda transrodnih toaleta. Sve je više restorana, barova pa i gradova koji ukidaju klasični šešir i haljinu kao oznake za dva odvojena toaleta, jer to „vređa transrodne osobe“.

Ako neko misli da će ove tendencije ostati van brdovitog Balkana, grdno se vara. Evo nedavno se u izdanju „Kreativnog centra“ pojavila jedna takva knjiga, pravi vesnik budućnosti. Autorke Henkel i Tomčić predstavljaju nam knjigu pod naslovom „Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve“, koja u podnaslovu ističe „Odgajanje dece bez rodnih predrasuda“. Dok je klasično obrazovanje dece gledalo da prirodne seksualne odlike nadogradi modelima ponašanja, ovaj novi sistem traži da se to ignoriše i da se štaviše podriva podela na muško i žensko jer je ona rodno diskriminativna. Dakle, nema više podela na muške i ženske igračke, muška i ženska ponašanja, različito oblačenje itd. Zašto npr. muška deca ne bi nosila haljine, pitaju se autorke. Kasnije bi trebalo pobijati podelu na muške i ženske poslove (mada doduše još nisam video žene rudare npr.). Ovo zanimljivo štivo svakako bi trebalo pogledati jer s obzirom na to kako se kod nas donose, tj. prepisuju i nameću zakoni koji stižu spolja, bez javne rasprave i po hitnom postupku, nemojte da vas iznenadi ako se vrlo brzo ovo nađe i pred poslanicima, pa vam uvedu ozbiljne kazne ako decu formirate „rodno diskriminativno“ i insistirate da ih zovete sine ili ćerko. Ne šalim se uopšte.

Ovaj model konstruisanja dece ide zajedno s najnovijim trendom u onome što bismo mogli da nazovemo politika homoseksualizma. Da se podsetimo, šezdesetih godina postojali su tzv. homofili, koji su prihvatali da je njihovo ponašanje nastrano i sve što su tražili bilo je da ih ne tuku i ne teraju u zatvor zbog onoga što rade u svojim privatnim prostorima. Posle Stounvola ovim prostorom ovladavaju gej i lezbijska udruženja koja insistiraju na politici sukoba, radikalizacije i borbe za to da svoje ponašanje praktikuju u javnom prostoru. U međuvremenu se otišlo i dalje, pa je došla tzv. „kvir“ faza. Kvir teorija i praksa suštinski gleda na gej i lezbo udruženja kao trenutne saveznike, ali fundamentalno takođe problematične. Biti samo gej ili samo lezbijka po njima je takođe previše okamenjeno i previše zatvoreno u svoju grupu. Novost je da se pređe na kvir koji će doneti fluidne seksualne identitete i prakse. Danas ste gej, ali sledećeg meseca bi trebalo da probate transrodnost, pa da malo promenite pol itd. Logično je pitati kad će i zoofili dobiti svoja prava pa da se i ta vrsta identiteta uključi u kvir.

Druga velika novost je eksplicitni fundamentalizam. Ne radi se više o zaštiti prava LGBT osoba. Radi se o tome da bi „svaka osoba trebalo u sebi da otkrije kvir potencijal i da ga praktikuje“. Dakle, otud zabrane da svoju decu vaspitavamo i formiramo kao devojčice i dečake.

I onda se politička pobuna ljudi protiv ovog novog totalitarizma naziva „populizmom“…

politika.rs