Kriptovalute — prevara, ili srećna budućnost!?

0
280

Kao što su čelik, nafta i razvitak infrastrukture otvorili put nastanku prvih automobila, tako su internet i napredni softveri začeli jednu potpuno novu eru u svetu finansija pod imenom kriptovalute.

Kriptovaluta (cryptocurrency) jeste digitalna, virtuelna valuta koja se zasniva na kriptografiji i koja se programira takozvanim blokčejn sistemom. Od formalne definicije novca kriptovaluta odstupa time što za sada ne predstavlja sredstvo skladištenja vrednosti. Iako i novac (tzv. fijat valute) gubi na vrednosti zbog inflacije, i dalje se smatra bezbednijim načinom raspolaganja kapitalom od kriptovaluta, što se tiče same devalvacije vrednosti na tržištu. Kriptovalute su uglavnom spekulativnog karaktera i na tržištu su prihvaćene od pojedinih trgovaca kao sredstvo razmene i računanja vrednosti. Reč „kripto“ dolazi od kriptografije ili šifrovanja, što predstavlja nauku koja se bavi metodama očuvanja tajnosti informacija. Kriptografija se koristi za verifikaciju transakcija i obezbeđivanje komunikacije maskiranjem informacija i proverom izvora samih informacija. Time se mogućnost malverzacije i eventualnog hakerskog upada u sistem smanjuje na minimum. Danas postoji nešto više od sedamsto kriptovaluta. Sve imaju svoj blokčejn sistem i takozvanu fiksnu monetarnu ponudu. To znači tačno određeni broj kojna (coin) — novčića koji predstavljaju mernu jedinicu svake kriptovalute i koji će na kraju procesa proizvodnje biti pušteni u promet. Još jedan element bitan kod kriptovaluta jeste njihova „težina izrade“ (difficulty increase). Što više proces proizvodnje odmiče, to je računarima i procesorima teže da „izrudare“ nove kojne, jer su i sami matematički algoritmi zahtevniji i potrebno je više vremena da se dođe do konačnog rešenja.

Podela kriptonovca

Osnovna podela kod kriptovaluta se zasniva na činjenici da li određena valuta pripada decentralizovanom ili centralizovanom blokčejn sistemu.

Kod decentralizovanih sistema, takozvanih sistema „isti sa istim“ (peer to peer), podrazumeva se da je svaki računar integralna radna jedinica bez autorizacije sa bilo kakvom centralom. Za ovakve sisteme važi pravilo da iza njih ne stoji banka, vlada neke zemlje ili pojedinac, već samo i jedino mreža korisnika i trgovaca, gde se na osnovu zakona ponude i tražnje na tržištu kotira i sama cena jednog kojna. Jedan od bitnih elemenata ovog sistema jeste anonimnost pri transakcijama, gde se svaka pojedinačna transakcija emituje na mreži i svi korisnici imaju uvid u izvršenje i validnost same transakcije u takozvanom sistemu „proof of work“ (dokaz rada/aktivnosti), ali ne i personalno ko je kome poslao i gde se nalazi određen broj kojna. Svaka transakcija se odigrava uz pomoć digitalnog potpisa korisnika, privatnog i javnog ključa kao i kombinacije same transakcione poruke, što čini bilo kakvu vrstu falsifikovanja značajno težom. Parola koju izazivaju ovakve kriptovalute bila bi „svi imaju kontrolu, a niko nema moć“. Najpoznatije kriptovalute sa ovakvim načinom proizvodnje su: bitkojn, etereum, ripl, lajtkojn, monero…

Što se centralizovanih sistema tiče, iza njih obično stoji određena grupa ljudi (menadžment), koji svojim kredibilitetom i ozbiljnošću garantuju uspeh kriptovalute. U većini slučajeva, kod ovakvih sistema identitet osobe koja poseduje valutu je poznat putem „prepoznaj svog kupca“ — procedure KYC (know your customer). Time se izbegava mogućnost zloupotreba i porekla novca je je moguće proveriti i uvesti kriptovalutu u legalne tokove poslovanja i oporezivanja. Najpoznatiji primer ovakve kriptovalute je vankojn.

Oba sistema, decentralizovani i centralizovani, imaju svoje prednosti i mane, i u zavisnosti od trenutnog stanja na tržištu, adekvatnim momentom ulaganja u određenu kriptovalutu, može se izvući profit, kao što se može i izgubiti. Osnovni parametri pri odlučivanju ulaganja u određenu kriptovalutu jesu: konačan broj kojna koji će biti pušten u opticaj, vrednost tržišne kapitalizacije kriptovalute, stabilnost u određenom periodu, sigurnost skladištenja kojna, broj korisnika i trgovaca koji su prihvatili tu kriptovalutu kao sredstvo plaćanja, renome istih tih trgovaca, menadžment kompanije (ako postoji), podrška stručne javnosti i usaglašenost sa pravnim regulativima zemalja koje su ih prihvatile kao takve.

Današnja najveća globalna bitka u svetu kriptonovca jeste koja će se to prva kriptovaluta naći na zvaničnim svetskim berzama i koja će omogućiti najveću moguću pristupačnost i način korišćenja „običnom“ čoveku. Za sada nijedna kriptovaluta nije izašla na bilo koju zvaničnu berzu i sve transakcije se obavljaju preko privatnih sajtova.

Šta nam donose kriptovalute?

Bankarstvo i ekonomiju 21. veka karakterisaće inovativnost banaka i pojedinaca u smislu prepoznavanju trendova i potreba za formiranjem nečeg jednostavnog i maksimalno dostupnog krajnjim korisnicima. Baš kao što je Fejsbuk svojom jednostavnošću nadmašio Majspejs, ili kao što je Gugl preuzeo ulogu Jahua, tako se i u svetu finansija traži jedan praktičniji sistem. S tim u vezi, nastanak kriptovaluta može se označiti kao dolazak novog globalnog bezgraničnog sistema bez posrednika i skupih interkontinentalnih transakcija. Nakon internet bankinga i mobilnog bankinga dolazi novi vid transakcija u bankarstvu — „digital banking“ (digitalno bankarstvo). Kao jedan od najbitnijih razloga nastanka samih kriptovaluta smatra se prevaziđenost novca u smislu njegovog doštampavanja bez pokrića, mogućnosti falsifikovanja zahvaljujući današnjoj tehnologiji koja je dostupna, kao i sve skuplje proizvodnje. Kriptovalutama nije potrebna tolika infrastruktura u vidu filijala i ekspozitura i svaka platna procedura se odigrava izuzetno brzo i bez posrednika. Nemogućnost falsifikovanja kriptovaluta upravo zbog njenog kompleksnog načina nastanka, predstavlja još jednu bitnu komparativnu prednost u odnosu na svež novac.

Bitkojn

Godišnje provizije samo na transfer novca između fizičkih i pravnih lica iznose 22 triliona dolara. To je ogroman novac koji završava u rukama kompanija poput „Vestern juniona“ i ostalih transakcionih sistema.  Najveći priliv  sredstava iz razvijenih zemalja ka zemljama u razvoju nisu direktne strane investicije, niti strana pomoć, iako se o njima najviše priča, već doznake. Tako i u Srbiji ljudi dobrim delom žive od novca koji im šalje porodica, prijatelji ili rodbina iz inostranstva. Godišnje oko 2,7 milijardi dolara se pošalje iz pečalbe u Srbiju. Provizija iznosi od 3 do 12 odsto u zavisnosti od sume koja se šalje, a čekanje da novac legne na račun zavisi od toga odakle se šalje. Digitalni novac bi nam omogućio značajno brže i jeftinije transakcije, što se uz postojeće tehnologije smatra neminovnošću u budućnosti. Jedna od ideja vodilja kriptonovca bila je i da bankarski sistem približi onima koji su potpuno van njega. Čak preko 30 odsto svetske populacije živi bez pristupa bankovnog sistema. Uključivanjem te ciljne grupe u privredu i ekonomiju pomoću nezavisne mreže povećala bi se i mogućnost porasta globalne ekonomije.

Kako je nastala prva kriptovaluta?

Začetnik u svetu kriptonovca je sada već dobro poznat bitkojn. Bitkojn je 2009. godine stvorila nepoznata osobe pod pseudonimom Satoši Nakamoto, a tek ove godine je otkriveno da je u pitanju bio Australijanac Krejg Rajt. Bitkojn je kao pionir digitalnog novca uveo svoj revolucionarni blokčejn sistem. U početku je „rudarenje“ novčića bilo dostupno entuzijastima, takozvanim „ranim usvajačima“ tehnologije sa programerskim znanjem koji su i počeli proces „otkopavanja“. Kasnije su se priključili i svi drugi interesenti koji su uložili u procesorske aparate i električnu energiju da bi „izrudarili“ bitkojne. Bitkojnov blokčejn sistem je programiran da izradi 21 milion novčića, trenutno je u opticaju nešto više od 16 miliona, a procena je da poslednji bitkojni neće biti „izrudareni“ pre 2140. godine. Danas se bitkojni rudare uglavnom u takozvanim rudarskim basenima (mining pools). To su skladišta računara sa ogromnom procesorskom moći, koji su u većini slučajeva raspoređeni na mestima gde struja nije skupa, jer u protivnom se proces ne bi isplatio zbog velikih troškova za električnu energiju. Najvećim delom bitkojn se danas „iskopava“ na teritoriji NR Kine. Sistem rudarenja bitkojna funkcioniše na osnovu dokaza o radu (proof of work). Taj sistem daje mogućnost onome ko prvi dođe do adekvatne kombinacije za rešavanje algoritma i pravo da zahvaljujući „radu“ dobije svoje bitkojne.

Dakle, nagrada u kojnima direktno je proporcijalna radu koji se uloži za otkopavanje blokova. Dobijeni kojni mogu se odmah prodati na tržištu i prebaciti u fijat valute. To predstavlja vid opasnosti za bitkojnovu mrežu. Samim tim smišljen je napredniji uslov za čuvanje kojna koji bi nametnula mreža. Taj sistem se zove dokaz o ulogu (proof of stake). Naime, ovaj sistem predstavlja ograničenje prema „rudarima“ utoliko što osoba koja „otkopava“ bitkojne mora da ima određenu količinu kojna — na primer 1 odsto — da bi teoretski i dobila maksimum 1 odsto od bloka koji se iskopava. Što se više investira u portfolio u kojnima, to se potencijalno može veća zarada i ostvariti. Na taj način, favorizuju se oni koji poseduju veću količinu uloga, što bi opet moglo da dovede do opasnosti po mrežu. Potencijalno najbezbedniji sistem možda bi bio mešavina ove dve verzije zaštite.

Blokčejn (blockchain) sistem — druga generacija interneta

U pozadini ideje o kriptonovcu krije se ono što se po svim karakteristikama koje donosi može nazvati revolucijom u svetu interneta — blokčejn (blockchain). Sam naziv tehnologije — blokčejn, na srpski bi mogao da se prevede kao lanac blokova. Naziv dolazi od „chain“ što predstavlja lanac transakcija ili podataka objavljenih na jednoj javnoj platformi u periodu od, na primer, deset minuta. Nakon tih deset minuta se transakcije formiraju u blokove (blocks) koji se jedan na drugi konstantno nadograđuju iznova i iznova blokovima sa novim podacima i ceo sistem je enkriptovan.

Nezvanična definicija ovakve tehnologije mogla bi da glasi: Blokčejn tehnologija je decentralizovana, javno dostupna baza podataka na kojoj se nalaze registri sredstava i transakcija u takozvanoj „peer to peer“ mreži koju pokreću globalno povezani računari, bez upliva bilo kakvih državnih institucija ili moćnih korporacija/ljudi. Može se reći i da je ova tehnologija jedan otvoreni vid infrastrukture sa mnogobrojnim i raznovrsnim podacima koje sadrži. Za razliku od prve generacije interneta koji se naziva internetom informacija, druga generacija interneta biće internet vrednosti. Na ovakvom sistemu moći će da se skladište i razmenjuju elementi i stvari sa vrednošću. Na primer, podaci o posedovanju imovine, novca (u vidu kriptovaluta ili digitalizovanog novca), intelektualne svojine, umetnosti, fotografija i mnogih drugih vrednih stvari. Ukoliko ovakav sistem zaživi, niko više neće moći tako lako da preuzme nečiju imovinu bilo gde u svetu, upravo zato što je ona registrovana na jedinstvenoj mreži. Takođe, postoje i potencijalni načini formiranja digitalnih ugovora, potpisa, akcija i obveznica. Smanjuje se papirologija, izbacuje se pečatiranje, čekanje u redovima, procedure koje se nameću od strane institucija i na taj način uz pomoć ljudi i poverenja kreira novi sistem.

Bitkojn

Koliko i gde se danas primenjuje plaćanje kriptonovcem?

Plaćanje kriptonovcem danas se prihvata od strane mnogih pravnih lica na tržištu. Međutim, činjenica je da se decentralizovani kriptonovac, koji se pojavio sa dobronamernom idejom sistema bez posrednika i sa apsolutnom privatnošću, danas, zahvaljujući zloupotrebi, pretvara u izvitopireni platni sistem. Kriptonovcu preti da se pretvori u glavnog posrednika u finansiranju, prometu i prodavanju najrazličitije nelegalne robe koja postoji na internetu. Nadaleko poznati i ozloglašeni deo interneta — duboki internet (Deep web), i njegov najmračniji deo — mračni internet (Dark web), zapravo funkcionišu isključivo zahvaljujući bitkojnu, ali i drugim valutama koje omogućavaju anonimnost transakcija. Uz pomoć specijalizovanih pretraživača dospeva se na ovaj deo interneta, za koji mnogi ljudi ne znaju da postoji. Tu se mogu naći mnogobrojne nelegalne aktivnosti i roba koje se na tom crnom tržištu može kupiti isključivo kriptovalutama. Da bi se shvatile razmere i mogućnosti jedne takve koncepcije plaćanja, treba istaći da na današnji dan jedan bitkojn vredi 780 američkih dolara, a njegova  ukupna tržišna kapitalizacija iznosi više od 12,5 milijardi dolara. On kao takav drži 86 odsto celokupnog tržišta decentralizovanog kriptonovca. Nije ovo jedini podatak o zloupotrebi bitkojna i ostalih kriptovaluta. Postoje značajne indicije da su teroristički napadi u Parizu i Briselu bili finansirani bitkojnima. Mogućnost brzog i anonimnog transfera novca očigledno veoma odgovara za transakcije novca među teroristima.

Međutim, postoji i mnogo primera druge strane priče što se tiče finansiranja i korisnosti anonimnosti. Jedan, po nekima, dobar primer može biti pokretanje sajta „sci-hub“ (čvor nauke), koji omogućava besplatan pristup naučnim člancima, bez plaćanja pretplate časopisima. Osnivač sajta je Aleksandra Elbakijan, koja smatra da bi omogućavanje širenja naučne istine i tekovina civilizacije trebalo da bude dostupna svim istraživačima. Ovaj sajt se finansira dobrovoljnim donacijama upravo bitkojnom, jer se sajt i njegov sadržaj smatra nelegalnim, i baš zato se radi zaštite identiteta ovim putem i finansira.

Budućnost kriptonovca?

Džon Krajan, izvršni direktor Dojče banke, je na svetskom ekonomskom samitu u Davosu izjavio da je novac skup za proizvodnju i neefikasan, i da će u narednih desetak godina biti u određenoj meri zamenjen „efikasnijim sredstvima“. Pod efikasnijim sredstvima mislio je upravo na „FinTech“ (Financial and Technology) — spoj finansija i tehnologija, što zapravo predstavlja digitalizaciju novca i povećanje brzine protoka transakcija. Samo ove godine, u ovaj vid naprednog bankarstva uloženo je preko 2,5 milijardi dolara. Treba imati na umu da banke sve više eksperimentišu sa blokčejn tehnologijom i kriptonovcem. Za sada to rade da bi međusobno ubrzale transakcije i takozvani kliring u finansijama. Neke banke su počele i da se udružuju povodom stvaranja zajedničkih kriptovaluta namenjenih za stanovništvo. Centralna banka Švedske je najavila lansiranje digitalne valute u vidu krune. Naročito je digitalizacija novca aktuelna u zemljama gde ljudi u većini slučajeva plaćaju putem kreditnih kartica. Ako imamo u vidu da je Evropska Centralna banka (ECB) najavila da će do kraja 2018. godine prestati sa štampanjem novčanica od 500 evra, navodno zbog toga što se često upotrebljava na crnom tržištu i za pranje novca. Novčanice od 500 evra na tržištu „teške“ su skoro 30 odsto od ukupne količine gotovine u opticaju, jasno je da ECB u skorijoj budućnosti cilja na značajno veću upotrebu elektronskog i digitalnog novca, dok će papirni novac biti dobrim delom smanjen u opticaju.

Činjenica je da se svet menja. Sve brže i brže. I ne treba kriviti tehnologije i naučnike što su inovativni. Tehnologija nije prepreka prosperitetu i slobodi, ona ih sama po sebi i ne kreira, već čovek. On je taj koji se pita da li će  tehnologija biti iskorišćena u pozitivnom ili negativnom pravcu.

rs-sputniknews.com