KAKO SE HRANILA SRPSKA VLASTELA Vožd bio umeren u jelu, a Miloš gurman!

0
378

Srpska vlastela bogato se hranila još od srednjeg veka kada su visok standard, čak i za evropske dvorove, postavili Nemanjići. Do kvalitetne trpeze držale su i kasnije dve suparničke dinastije, Obrenovići i Karađorđevići.

Da Karađorđevići i Obrenovići mogu biti za istim stolom, dokazao je vitez kulinarstva Stambol Gestamov kad je nedavno u okviru projekta „Istorija gastronomije“ pripremio zajedničku trpezu dve vladarske kuće u restoranu „Kraljičin vagon“, inače autentičnom vagonu omiljene srpske kraljice Marije Karađorđević.

– Vožd Karađorđe imaše naviku da se skromno hrani, tek malo papule (tucanog pasulja) sa belim lukom, čvarcima i podosta masti. Uz to, sir i domaća pogača i „eto meni sreće“ – kaže Negovan Stefanović, istoričar gastronomije i direktor projekta „Istorija gastronomije“.

I knjaz Miloš je voleo narodsku kuhinju: paprikaš pileći, kiseli kupus, slaninu i dimljeno meso, iznutrice svinjske i jagnjeće, teleću glavu, pa još u mesini (škembetu), ali i neke turske đakonije poput mutmela, rahat lokuma, nišeste, suvih smokava i grožđa. Ipak, omiljeni su mu bili beli bubrezi, po koje bi glasonoše da bi stigli i na kraj sveta menjali i po tri konja samo da se knjazu nabavi sveža namirnica.

– Pred svoju drugu vladavinu, u Beču se 1858. godine nađe Miloš sa znamenitim ljudima, a među njima bi i slavni austrijski feldmaršal Jozef Radecki, veliki gurman, za koga kažu da je osmislio veličinu i oblik bečke šnicle. Iznesoše bele bubrege pred grofa, i na njegovo pitanje o kom se jelu radi, Miloš reče: „To su srpske pečurke“. „Majn got, pa ovo je bolje i od tartufa!“, odvrati grof i smaza porciju – priča Stefanović.

Rista Prendić, glasnik kneza Mihaila Obrenovića, zapisao je svojevremeno da je najbolja pita i gibanica ona kod kneza.

– U tefter je zabeležio: „Doturi mi knjaz za svaki dobar aber čast – kondir dvorskog vina topolskog i parče gibanice, tako da mi se mast cedila oko brkova, a slast i čast oko brade“ – navodi naš sagovornik.

Dolaskom kralja Aleksandra i omiljene srpske vladarke Marije Karađorđević, u dvorsku kuhinju ulaze i jela sa drugih evropskih dvorova. Insistiralo se na autentičnim recepturama, ali su rado dodavali priloge i sosove tuđih kuhinja. Mada, kraljica je i na najvećim prijemima u prvi plan stavljala tradicionalnu srpsku kuhinju.

blic.rs