NATO ignoriše Rusiju, ali stvari se menjaju

0
242

Rusija je tokom 2016. predlagala nekoliko inicijativa čija je svrha bila uspostavljanje kontakata sa Severnoatlantskim savezom, posebno kada je reč o kontroli naoružanja, ali ih je blok sve odbacio, rekao je za Sputnjik nemački politički analitičar dr Kristijan Viperfurt, ali dodaje da se, uprkos tome, odnosi između Moskve i NATO-a ipak popravljaju.

Odnosi Rusije i NATO-a i dalje su uzburkani.

„Mnogi kanali koji su tokom Hladnog rata korišćeni za sprovođenje dijaloga više ne postoje. Ovo je opasna situacija. Međutim, bez obzira na ratne igre, vojne misije i napete atmosfere, postoje pozitivni signali. Na primer, obnovljen je dijalog o kontroli naoružanja. Nemačka čini napore da ponovo pokrene Savet Rusija–NATO“, ističe analitičar.

Savet Rusija–NATO se prošle godine sastao nekoliko puta nakon dvogodišnje pauze izazvane izbijanjem ukrajinskog građanskog rata, za koji je Zapad optužio Rusiju, iako je Kremlj uvek demantovao ove tvrdnje kao neosnovane. Rusija je predstavila inicijativu usmerenu na poboljšanje bezbednosti vazdušnog prostora iznad baltičkih zemalja, na drugom sastanku koji je održan u julu 2016.

„Rusija je predložila da svi vojni avioni koji lete iznad Baltičkog mora uključe primopredajnike nakon nekoliko incidenata koji su se desili prošle godine“, navodi Viperfurt.

„Činilo se da je generalni sekretar NATO-a u početku bio otvoren za ovu ideju tražeći od Rusije dodatne informacije koje je Moskva pružila. Međutim, krajem septembra NATO je odbacio inicijativu, rekavši da su se članice bloka složile da podstiču političke, ali ne i vojne kontakte sa Rusijom.

Viperfurt, koji je stručnjak za rusku spoljnu politiku, dodaje da neke države-članice NATO-a vide dijalog sa Rusijom kao kontraproduktivan. Druge, uključujući Nemačku, Francusku, Austriju, Finsku i Slovačku žele da razvijaju odnose sa Moskvom.

„Ukazao bih na razlike u okviru alijanse. Krajem septembra NATO je odbio da ostane u kontaktu sa Rusijom, ali se odluke u bloku donose isključivo jednoglasno, a Nemačka i Francuska su bile protiv takvog poteza. Kao rezultat toga postignut je kompromis. Mada je određena inicijativa odbijena, Savet je trebalo da nastavi sa radom. Neposredno pred Božić održan je još jedan sastanak. Suštinski sam zadovoljan kako se stvari razvijaju u poslednjih nekoliko meseci“, ističe on.

Viperfurt kaže da se u bliskoj budućnosti verovatno neće postići neki veliki dogovori, jer je „uzajamno poverenje“ uzdrmano, ali bi mogli da se učine određeni koraci kada su u pitanju kontrola naoružanja, mere jačanje poverenja i antiteroristički napori.

Analitičar ističe da bi odnosi NATO-a i Rusije mogli da se preurede nakon dolaska Trampove administracije. „Nešto će verovatno promeniti, ali ostaje nejasno u kom pravcu. Međutim, čini se da nova administracija vidi Kinu kao svog glavnog rivala, pa čak i protivnika. Do sada se činilo da Rusija odgovara ovom kalupu. Izgleda da su Amerikanci shvatili da će im biti veoma teško da se takmiče sa dve sile. To je razlog što žele da poboljšaju odnose sa jednom od njih“, zaključuje nemački analitičar.

rs.sputniknews.com