DRŽAVA NAS TRUJE: Srbi godišnje pojedu oko 7,5 tona GMO mesa!

0
340

Član odbora za selo SANU Branislav Gulan, u osvrtu na nedavnu izjavu ministra trgovine Rasima Ljajića da građani Srbije jedu uvozno meso životinja koje su hranjene GMO hranom, kaže za Sputnjik da je u proteklih osam godina godina u Srbiju uvezeno više od 60 miliona kilograma mesa životinja koje su odgajane upravo na taj način.

Član odbora za selo Akademije nauka Branislav Gulan tvrdi da postoje i zvanični podaci u Privrednoj komori, koji potvrđuju da dugi niz godina potrošači u Srbiji konzumiraju meso koje sadrži GMO.

„Samo tokom prethodne godine uvezli smo 330.000 živih svinja i 38.000 tona najlošijeg mesa treće klase“, kaže Gulan. On ističe da živimo u zabludi da ne koristimo GMO, a da istovremeno uništavamo stočni fond, koji ne može da konkuriše uvoznoj GMO hrani. „Činjenica je da se u Srbiju uvozi meso najlošijeg kvaliteta — često i ono čiji je rok upotrebe pri kraju — a pritom se na meso i ne stavljaju oznake da sadrži GMO sastojke“, napominje Gulan. On dodaje da će Srbija u bliskoj budućnosti, u završnoj fazi pregovora oko stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) i u sklopu procesa usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, morati da izmeni postojeće propise o GMO organizmima — odnosno, da liberalizuje promet takvih proizvoda na svom tržištu.

GMO „Po pravilima STO, trajna zabrana prometa i proizvodnje GMO nije moguća, osim ukoliko se naučno ne dokaže štetnost GMO proizvoda — a do sada nije dokazano da su oni štetni. U STO postoje države koje na liberalniji ili na restriktivniji način tretiraju GMO proizvode, ali opšta zabrana prometa ne postoji ni u jednoj od 159 zemalja-članica. U EU se, doduše, gaje samo dve GMO kulture, ali se dozvoljava promet oko 50 GMO proizvoda.

Od dve kulture registrovane za gajenje na teritoriji EU, jedna je sorta krompira, a jedna sorta kukuruza“, kaže Gulan. On u razgovoru za Sputnjik ističe i da je „točak istorije GMO“ nezaustavljiv, i da Srbija može taj proces eventualno samo da uspori. „Procenjuje se da se u svetu GMO kultura uzgaja na 170 miliona hektara, od čega je 50 miliona u SAD, dok se u zemljama Evropske unije GMO kulture kultivišu na svega oko 100.000 hektara. Trenutno je Srbija jedina zemlja u Evropi koja potrebe za sojom zadovoljava iz sopstvene proizvodnje, i čak ostvari dodatni izvoz proizvoda od soje u vrednosti od oko 82 miliona dolara godišnje.

Pritom, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima tržišni lanac zasnovan na potpunom GMO Free režimu u uzgoju soje, ali ta jedinstvena situacija nije valorizovana“, napominje Branislav Gulan. On još jednom naglašava da do sada nije dokazano da je GMO štetan, i da će u narednom periodu za Srbiju najveći izazov biti kako da donese nove zakone u skladu sa standardima EU, a da istovremeno sačuva domaću proizvodnju soje i drugih proizvoda.

Ševarlić: GMO i u mleku, bezalkoholnim pićima i konditorskim proizvodima Međutim, profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić tvrdi da su eksperimentalna istraživanja pokazala da konzumiranje GMO hrane ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. „Da bi se dokazalo da je hrana od GMO štetna, treba da prođe minimum četiri generacije ljudi, ili 120 godina.

Ali eksperimentalna istraživanja koja su rađena na životinjama u laboratorijama pokazala su da u drugoj generaciji dolazi do promena u unutrašnjim organima, u trećoj generaciji dolazi do povećanog postotka eksperimentalnih životinja koje obolevaju od kancera, a četvrta generacija životinja je toliko besplodna da ne mogu da se reprodukuju ni na nivou proste reprodukcije“, ističe Ševarlić. Ševarlić smatra da je neverovatno da pored postojećih zakona koji zabranjuju GMO, posle premijera Srbije („genetski modifikovan čeri paradajz“ — prim.aut.) i ministar trgovine Rasim Ljajić javno kaže da Srbi već jedu uvozno meso koje sadrži GMO.

„Premijer i ministar su najodgovorniji za poštovanje Zakona o trgovini, Zakona o GMO, Zakona o tržišnoj inspekciji… Da li će nezavisna sudska vlast sada pokrenuti postupak zbog nelegalnog uvoza GMO organizama?

Naneta je ogromna šteta — zdravstveno-bezbednosna za potrošače, ogromna ekonomska šteta za poljoprivrednike, ali i velika šteta u pogledu spoljnotrgovinskog bilansa. Istovremeno, zbog nelojalne konkurencije, uvoznici na tržištu Srbije ostvarili su enormni profit“, kaže Ševarlić. On naglašava da je fitosanitarna i veterinarska inspekcija u Srbiji dužna da utvrdi da li neka hrana sadrži GMO, ali da one to očigledno ne čine.

„Nisu sporni samo proizvodi od mesa, već i proizvodi od mleka i mlečnih prerađevina, stočna hrana, sirovine za proizvodnju stočne hrane, kao i tzv. bezalkoholna pića u koja se ugrađuju sirupi od GMO kukuruza. Tu su i konditorski proizvodi, u koje se takođe ugrađuju sirovine koje imaju GMO poreklo“, kaže Ševarlić. Istovremeno, Zakon o GMO ne nalaže obavezu isticanja obaveštenja da proizvod sadrži GMO, s obzirom na to da je zakonom zabranjen uzgoj, uvoz i promet genetski modifikovanih organizama. Čeri paradajz ipak bez GMO?

Ševarlić tvrdi da je netačna činjenica koju je premijer Aleksandar Vučić izneo u ekspozeu da je čeri paradajz „genetički modifikovan paradajz“. „Nije tačno da se čeri paradajz dobija ukrštanjem sa genima jedne vrste riba.

Radi se o drugom paradajzu, koji je proizveden u SAD 1995. godine, i koji nije ušao u komercijalnu upotrebu. Čeri paradajz nije GMO — nastao je prirodnim ukrštanjem dva srodnika u istoj vrsti, divljeg ribizla paradajza ukrštenim sa klasičnim baštenskim paradajzom“, zaključuje Ševarlić u razgovoru za Sputnjik.

Izvor: Sputnjik