7 krucijalnih lekcija koje ljudi nauče prekasno!

0
308

Životne lekcije pune su mudrosti zato što ih često učimo na teži način – iskustvom. Bilo kako bilo, najteži deo tog procesa jeste shvatanje da prilike često ne traju večno. Shvatamo to nakon što se završe.

Ako je moguće, najbolje je naučiti te lekcije što pre.

1. Ako želite da „radite ono što volite“, morate da radite tri puta više od svih ostalih.
Većina ljudi ne provodi život radeći ono što voli. Umesto toga, rade ono što im je rečeno da rade, ili ono što su njihovi roditelji očekivali ili što su im prijatelji rekli da rade. Ali ako želite da radite ono što volite, morate da na to gledate kao na privilegiju, ne kao na očekivanje. Niste u većini. Zato, ako je to ono što ste istinski želeli, morate da uložite pun napor.

2. Iza besa je uvek strah.
Strani mediji citiraju mudrog Jodu koji kaže: „Strah je put do tamne strane. Strah vodi do ljutnje, ljutnja do mržnje, a mržnja do patnje.“ Kad god patimo, posebno u dugom vremenskom periodu, prvo verujemo da je to zbog nečeg što je van nas – nešto što mrzimo. Onda shvatimo da je ispod mržnje ljutnja, i da je to nešto što smo zadržavali u sebi suviše dugo. Ali ispod toga je uvek strah. Strah od gubitka. Strah od ranjivosti. Strah od otpuštanja. Ali ako postanete svesni straha, videćete bezbrižnu senku, saosećajnost. I možete da krenete napred.

3. Naše svakodnevne navike nas grade u budućnosti.
Ono što radite danas je korak više prema onome što ćete biti sutra. Kada se određena radnja primenjuje na nedeljnom nivou onda je to promena, a na mesečnom nivou je razlika. Kada se ta radnja primenjuje tokom jedne godine, ili više godina, možda više nećete moći da prepoznate sebe – promenićete se potpuno. Ne potcenjujte moć svake, pa i najmanje navike, koja se vremenom ponavlja. Dobre ili loše, vaše navike određuju ono što ćete na kraju postati.

4. Vašim osećanjima je potrebna praksa.
Kada razmišljamo o praksi, često govorimo o veštinama. Vežbate klavir, fudbal, neki zadatak. Ali stvar je u tome što i vašim emocijama takođe treba vežba. Možete vežbati poniznost, oproštaj, svest o sebi, humor, isto toliko lako kao što možete da vežbate ljutnju, nezadovoljstvo, dramu i sukob. To ko ste vi emotivno, odraz je stvari koje ste svesno ili nesvesno praktikovali. Niste se uznemireni „rodili“. Vi ste tu emociju praktikovali mnogo više nego recimo radost.

5. Svako ima svoj plan.
Ovo je kliše, i često je u negativnom kontekstu. Ali u ovom tekstu koristi se sasvim drugačije: Na kraju dana, svi moraju da brinu o sebi. Svi imamo svoje snove, ciljeve, porodice, i bliske prijatelje, i svi želimo osnovne stvari – zato treba da znate da svaki čovek ima sopstveni program. Ne možete da kontrolišete druge. Ne možete da očekujete od njih da stave sebe ispred vas. Umesto da to očekujete, usredsredite se nekad na tuđe snove, kao što želite da neko obrati pažnju na vaše. Veza će onda ići u željenom pravcu.

6. Dostignuća nikada neće biti ispunjavajuća kao put.
Ako niste u mogućnosti da uživate u putovanju ka ostvarenju cilja sa ljudima oko sebe, onda će krajnji cilj postati besmislen.

7. Naporan rad i smeh se međusobno NE isključuju.
Kada se neko smeje to ne znači da neki zadatak, temu ili situaciju nije shvatio ozbiljno. Najbolje ideje dolaze kroz jednostavnost. Najbolji rad dešava se u trenucima radosti. Ljudski kontakti počinju smehom, i smejati se dok radite ili rešavate problem otvara nove mogućnosti. Neki ljudi nikad ne nauče to – postaju mrzovoljni i stari (duhom). Možete i da se zabavljate i da uradite više posla nego što ste zamišljali.

Izvor: BIZLife