Tramp igra na sve ili ništa zato što zna da protiv sebe ima svu globalističku „armiju“

0
255

Donald Tramp je proglašen rasistom ne zbog nekih svojih kontroverznih izjava, već zbog činjenice što se usudio da se suprotstavi globalizmu. Njegove reči „da amerikanizmu, ne globalizmu“ treba da budu osnova unutrašnje i spoljne politike SAD, napravile su od njega rasistu-po-definiciji

Isto kao što svaki Rus, koji kaže reč protiv globalizacije, odmah postaje „staljinista“ i „komunjara“, tako u Americi svako ko dovede u sumnju večnu mudrost globalističke elite odmah biva prozvan „rasistom“ (kao i „seksistom“ i itd.)

Zbog toga, i da Veliki Donald bude i deset puta precizniji u svojim izjavama, njemu bi etiketu svakako prišili. I na njega bi se svejedno obrušili mediji, ekspertokratija, pa čak i deo sopstvene partije

Upravo zato Tramp od početka igra na sve ili ništa. Ovo govori ne o njegovom hazarderstvu ili „suludosti“. Sasvim suprotno. Govori o tome da on apsolutno razume sa kakvim sistemom i kakvom „tehnologijom“ ima posla

KANDIDATKINjA za predsednika SAD iz Demokratske partije, Hilari Klinton održala je programski govor u Renou, u Nevadi. Kao i njen prethodni programski govor, i ovaj je bio posvećen… Donaldu Trampu.

Citiraću je od samog početka: „Hvala , Reno! Drago mi je što sam ponovo u Nevadi… Moj prvobitni plan je bio da sa vama podelim naše planove za mali biznis…“. I tačno posle 63 reči (otprilike u 25-oj sekundi):

„Ali, danas želim da pričam o nečemu drugom, o onome što čujem od Amerikanaca širom zemlje. Gde god sam bila, ljudi govore o svojoj zabrinutosti zbog retorike mržnje kojom se naoružao moj protivnik na ovim izborima. Ništa slično nikad nismo čuli od kandidata za predsednika Sjedinjenih Država.

Od samog početka, Donald Tramp je izgradio svoju kampanju na predrasudama i paranoji. On je napravio mržnju i neprijateljstvo delom diskursa i pomaže da radikali preuzmu jedanu od dve glavne američke političke partije. Njegovo zanemarivanje vrednosti koje našu zemlju čine velikom je ekstremno opasno <…> On definitivno nema rešenje za probleme sistemskog rasizma, nema recepte za ostvarivanje ravnopravnosti i većih mogućnosti za obojene zajednice“.

Dalje, u govoru, Hilari je šest puta upotrebila termin bigot (kao karakteristiku za Donalda Trampa) ili bigotry (kao karakteristiku njegove kampanje).

Ovaj termin zahteva određeno objašnjenje. Ako pogledate bilo koji obični ili onlajn rečnik, prvi prevod biće „licemer“ i „licemerstvo“. Drugi će gotovo sigurno biti „fanatizam.“ Međutim, u savremenoj američkoj verziji engleskog jezika bigotry – po pravilu, znači netolerantnost. Rasnu, versku ili bilo koju drugu.

Dakle, ako na američkoj televiziji čujete ili pročitate u američkoj štampi reč bigot, to znači, po pravilu, da govore o „čoveku, koji zagovara netoleranciju“, a ne o licemeru ili fanatiku.

Ipak, na izvorno značenje reči niko ne reaguje. Na govor Hilari Klinton Tramp je munjevito reagovao na svom Tviteru: „Hilari je – glavni bigot prema afroamerikancima“.

Ovo, uostalom, govori o pitanju intelektualnog nivoa Velikog Donalda, koga liberalni mediji pokušavaju da predstave nekakvim ne previše obrazovanim bogatim drznikom. A i o nivou samih medija.

U svom tvitu Tramp je odigrao na razliku u značenjima ove reči. On je imao u vidu da je Hilari po rasnom pitanju – licemer, dvolična. To jest bigot. U roku od dva dana, štampa i veliki američki TV kanali ismevali su Donalda – navodno, hajde onda gospodine, odgovori, u čemu se sastoji Hilarina netolerancija… dok konačno doktor Ben Karson (crnac i javni radnik, bivši predsednički kandidat i Trampov pristalica) nije objasnio pocrvenelim TV voditeljima, prvo u programu Fox News, a zatim ABC News i CNBC, u čemu je „trik“.

Ali, vratimo se „optužnici“, izgovorenoj u Nevadi.

Hilari je pripisala Trampu „sistemski rasizam“, podsticanje mržnje i netrpeljivosti, kao i činjenicu da njega podržavaju ne samo „najužasniji diktatori sveta“ (očigledno, pre svega, ima u vidu Putina), već i američki radikali, koje je on izveo na svetlost i čije ideje su sada postale „deo diskursa“ zahvaljujući Velikom Donaldu.

Posebna pažnja je posvećena medijima, koji – za razliku od onih koji su izgubili svaki sram u toku ove kampanje, The Washington Post, The New York Times, Politico, CNN, CBS, itd.- nastavljaju da govore o korupciji i nesposobnosti Hilari Klintnon. Posebno se osvrnula na novog šefa Trampovog štaba Stiva Benona, koji je do sada vodio jedan od najpopularnijih američkih internet medija Breitbart.com.

O Breitbart-u, njegovim direktorima, menadžerima i zvezdama trebalo bi, verovatno, govoriti odvojeno, jer je ovaj medij do sada uspeo da preskoči mnoge mejnstrim medije i po posećenosti, i po uticaju na javno mnjenje.

Ali, danas govorimo o „sistemskom rasizmu“ ili, kako kažu u liberalnim medijima „prikrivenom rasizmu“ (još ga nazivaju „novim rasizmom“), o rasnoj „mržnji i netrpeljivosti“ koja je navodno intenzivirana zahvaljujući Trampovoj predsedničkoj kampanji.

I to upravo intenzivirana. Nije se pojavila. Nije se izrodila. Već samo izašla na svetlo, čim je Donald započeo svoje predizborne govore.

Liberalni mediji ne optužuju samo Trampa za rasizam, već i sve one koji ga podržavaju ili ne istupaju aktivno protiv njega. Ovo je prilično stari trik, ali, kako se ispostavlja, još uvek veoma efikasan.

Zašto je toliko ljudi za Trampa (ili nekog drugog nepoželjnog konzervativnog kandidata)? Upravo zato što su polovina Amerikanaca rasisti.

45050_0Ova užasna optužba sa dalekosežnim posledicama često je spasavala liberalne političare i pomagala levičarima u SAD da pobede u situacijama, kada su, reklo bi se, svi aduti bili u rukama desničarskih konzervativaca i antiestablišmentskih buntovnika.

Veliki Donald se nedavno obratio afroamerikancima sa apelom da glasaju za njega. „Šta možete izgubiti?“ – pitao je on, pozivajući se na nezaposlenost, kriminogenu situaciju i loš kvalitet škola u crnim područjima velikih gradova, koji su pod kontrolom demokrata.

Ovaj apel je odmah ocenjen kao rasistički.

Tehnologija je usavršavana decenijama – barem od vremena Lindona Džonsona. Ako kažeš da crni građani žive u siromaštvu i često učestvuju u pucnjavama bandi, jer u Americi još uvek postoji „sistemski rasizam“, onda si ti, naravno, u pravu i prihvatljiv si. Ali ako, ne daj Bože, kažeš da je to posledica nekog drugog razloga – na primer, loše državne uprave, – ti odmah postaješ „rasista“.

Praktično sve, čak i nešto što ni na koji način nije povezano sa rasnim pitanjima proklamovani liberali su naučili da predstave kao „prikriveni rasizam“.

Jesi li republikanac? Jesi li konzervativac? Ti si protiv liberalnog poretka?

Jednostavno si rasista. To čak niko posebno ne pokušava da dokaže. Sve se svodi na to da su liberali protiv rasizma, a svi koji su protiv liberala su – rasisti.

U ovoj situaciji je gotovo nemoguće voditi mirne diskusije ne samo o rasnim odnosima, već i o ekonomiji, obrazovanju, medicini…

Liberalni list Vox nedavno je uspeo da sve kritičare reforme zdravstvene zaštiteObamacare nazove rasistima, samo na osnovu toga što je reforma sprovedena u vreme vlasti prvog crnog predsednika.

A list Politico je nedavno objavio članak u kojem se eksplicitno navodi da nije bitno koliko istine ima u Trampvoj kritici ekonomske politike demokrata, već je glavna stvar što je Tramp – bigot, zato je svako pominje „zrna istine“ u izjavama republikanskog kandidata samo podsticanje na mržnju.

Pravi rasisti u Americi, naravno, postoje, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji. Kao što postoji i prirodna, životna ksenofobija. Ali, „ozlojeđeni beli Trampovi glasači“ sigurno nisu svi rasisti.

Jedini „rasizam“, koji ih motiviše da glasaju za Trampa – je iritiranost zbog stalnih optužbi za rasizam.

Da, Velikog Donalda su podržale neke bele rasističke grupe. I od kandidata se odmah tražilo da odbaci takvu podršku (što je on i učinio). Ali, niko ne zahteva od Hilari da odustane od podrške Black Lives Matter i „Novih crnih pantera“, koji otvoreno ispovedaju crnu superiornost.

I ovde nije stvar u crncima i belcima. Jednostavno, rasna karta je jedan od glavnih aduta američkih liberala. I ne radi se o kratkoročnoj, taktičkoj prednosti.

Sa tradicionalnom Amerikom se može rukovati, jednostavno stavljanjem sramotnog žiga na nju.

Godine 1995. svetlost dana je videla knjiga koja je izazvala mnogo bure. Knjiga Pola Snajdermana i Tomasa Pjaca „Rasna rana“, u kojoj su autori, istražujući međurasne odnose u Sjedinjenim Državama, došli do zaključka da su problemi u tim odnosima – u velikoj meri rezultat političke manipulacije.

Snajderman i Pjaca, između ostalog, pišu: „Rasizam je postao važan argument u prilog potrebi da se dovedu u pitanje principi na kojima je zasnovano američko društvo. Pre jedne generacije, analitičari su smatrali da je rasizam u suprotnosti sa osnovnim vrednostima američkog etosa. Danas, neki istraživači smatraju savremeni rasizam kao izraz tih istih vrednosti“.

Prošle su dve decenije, a u stvar su se umešali mediji i Holivud. Podsetimo se samo „Omražene osmorke“ Kventina Tarantina!

Danas je svaki pokušaj promovisanja tradicionalnih vrednosti i izbegavanja kačenja rasističke etikete osuđen na propast.

Novinarka Denis Mekalister nedavno je u članku za list The Federalist napisala: „Čitava istorija Amerike, i samo njeno osnivanje je obeleženo (žigom rasizma). Obeležena je lična odgovornost, slobodno tržište. Obeleženo je hrišćanstvo. Obeležen je konzervativizam. Sjedinjene Američke Države, kao nacija, bile su obeležene i žigosane. Upravo je to razlog zašto toliko mnogo ljudi, naročito iz milenijumske generacije, povezuju sebe sa globalizmom, stideći se svoje nedostojne nacije“.

I to je sva poenta. Donald Tramp je proglašen rasistom ne zbog nekih svojih kontroverznih izjava, već zbog činjenice što se usudio da se suprotstavi globalizmu. Njegove reči „da amerikanizmu, ne globalizmu“ treba da budu osnova unutrašnje i spoljne politike SAD, napravile su od njega rasistu-po-definiciji.

Isto kao što svaki Rus, koji kaže reč protiv globalizacije, odmah postaje „staljinista“ i „komunjara“, tako u Americi svako ko dovede u sumnju večnu mudrost globalističke elite odmah biva prozvan „rasistom“ (kao i „seksistom“ i itd.).

Zbog toga, i da Veliki Donald bude i deset puta precizniji u svojim izjavama, njemu bi etiketu svakako prišili. I na njega bi se svejedno obrušili mediji, ekspertokratija, pa čak i deo sopstvene partije.

Upravo zato Tramp od početka igra na sve ili ništa. Ovo govori ne o njegovom hazarderstvu ili „suludosti“. Sasvim suprotno. Govori o tome da on apsolutno razume sa kakvim sistemom i kakvom „tehnologijom“ ima posla.

Izvor: Fakti