POVODOM PETICIJE STUDENATA KOJI STUDIRAJU PO STAROM PLANU I PROGRAMU:

5
714

Budući da je peticija za produženje roka za završetak studija po starom planu i programu započeta pre bezmalo godinu dana, da pokretači i pravna zastupnica od početka marta 2016. pokušavaju da kontaktiraju i u problematiku i eventualno razrešenje upute nadležne institucije, te kako se s odgovorima ili konstruktivnim reakcijamadrugih strana otezalo (često i nakon više urgencija s naše strane), potom zbog generisanja velike medijske pažnje i utiska da postoji opsežno nerazumevanje situacije u kojoj se nalaze studenti koji još uvek studiraju po starom planu i programu, prinuđeni smo da se javnosti obratimo ovim otvorenim pismom.
Činjenice i okolnosti jesu sledeće:
– studenti koji studiraju po tzv. starom planu i programu, potpisnici peticije, jesu mahom apsolventi (odnosno studenti završnih godina, shodno tome da ovaj termin de jure više ne postoji, iako se de facto još uvek često upotrebljava), koji više formalno ne pohađaju nastavu, koji izmiruju obaveze obnove i overe semestara, i koji bi završili fakultete položivši preostale ispite;
– ovi studenti, po članu 123 st. 5 Zakona o visokom obrazovanju, imaju pravo da nastave studiranje i nakon isteka roka, koji ističe pre početka školske 2016/17, odnosno 2017/18, ali u skladu sa aktuelnim studijskim programom, što bi podrazumevalo prebacivanje na program usklađen s Bolonjskom deklaracijom;
– prelazak ovih studenata na aktuelne studijske programe i usklađivanje s istima nisu prihvatljivi iz sledećih razloga:
1) zbog ekvivalencije bi morali da polože programsku razliku, koja se ogleda u dodatnih nekoliko do čak petnaestak diferencijalnih ispita;
2) bili bi vraćeni na neku od prethodnih studijskih godina;
3) morali bi da, u skladu s Bolonjskom deklaracijom, ispunjavaju predispitne obaveze u vidu aktivnog učestvovanja u nastavi (pohađanje predavanja i vežbi, pisanje seminarskih radova itd), što i predstavlja najveći problem, budući da su napustili fakultetske centre i vratili se u mesta stanovanja, neretko i zasnovali porodicu i zaposlili se;
4) troškovi administrativne obrade i ekvivalencije bi bili previsoki, shodno tome da je s mnogih fakulteta najavljeno naplaćivanje svakog ESPB boda, uz cenu 1.500 – 1.900 dinara po bodu (podsećanja radi, svaka godina nosi 60 bodova), pritom bi student još i neminovno ostao u statusu samofinansiranja, te plaćao i troškove školarine, ne bi imao pravo da kosristi studentski smeštaj (dom) niti da se hrani u menzi i sl;
5) nemala frakcija fakulteta ni nema definisane modele prebacivanja na nove studijske programe, kao ni ideju sprovođenja istih; ova haotičnost i nepoznanice su osnov za zloupotrebu položaja studenata, pogotovo uzevši u obzir stepen autonomije fakulteta i realnu nemogućnost nadležnog ministarstva da ih reguliše, kontroliše ili prinudi (dopisima i preporukama) na neeksploataciju i neimprovizaciju;
– sâmo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uz visokoškolske ustanove, kasni u rešavanju ovog problema i nema pripremljen plan; iako je novoizabrani ministar pokazao dobru volju i sastao se s predstavnicima potpisnika peticije, bojimo se da je uopštena neblagovremenost delanja nadležnog ministarstva označila nezainteresovanost za ovaj problem ili prepuštanje studenata koji studiraju po starom planu i programu fakultetima ponaosob;
– nisu svi fakulteti otpočeli s nastavom po bolonjskom programu istovremeno; iako je početna godina najčešće školska 2006/07, na nekim fakultetima su poslednje generacije koje studiraju u skladu sa starim planom i programom upisivane tek školske 2009/10; ovi studenti se nalaze u najgoroj poziciji jer se istovetno oročenje odnosi i na njih;
– Zakon o visokom obrazovanju je već u postupku izmene, odnosno Zakon o izmenama Zakona o visokom obrazovanju jeste u proceduri, između ostalog, i u cilju određenih povoljnosti po aktuelne generacije studenata, koje studiraju po bolonjskim programima, a uz podršku i na preporuku nadležnog ministarstva i prosvetnih, kao i studentskih, organizacija (NSVO, KONUS, SKONUS); pošto će do izmene svakako doći, tim pre je njima lakše obuhvatiti i studente potpisnike peticije;
– rok za završetak studija po starom planu i programu je nedavno produžen u Crnoj Gori i BiH, na inicijativu narodnih poslanika; u Sloveniji i Hrvatskoj studenti takođe još uvek studiraju po starom planu;
– najzad, ali ne i najmanje bitno, tu je i pitanje ustavnosti odredbe kojom se ograničavaju prethodno stečena prava (pravo da se studije završe po započetom planu i programu), odnosno kršenje zabrane povratnog dejstva (retroaktivnosti) zakona i drugih opštih akata.
Iz svega izloženog se može zaključiti da je ovo složen društveni, a ne samo obrazovni ili lični problem. U svetlu zainteresovanosti potpisnika da završe studije, malog broja preostalih ispita, nemogućnosti da ponovo pohađaju nastavu, štetnosti dodatnih diferencijalnih ispita, ogromnog prostora za okorišćavanje ustanova na štetu studenata i dodatnih (neretko besmislenih, puko administrativnih, a previsokih) novčanih nameta, generalnog nepostojanja odgovarajućeg plana i modela za prelazak na nove programe i hitnosti razrešenja, shodno institucionalnom zakašnjenju i trenutnim zbrzavanjem, te improvizacijom, molimo Vladu, Narodnu skupštinu, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zaštite interes svojih građana i produže rok za završetak studija studentima koji studiraju po starom planu i programu za dve godine.
Ne činite ’’večite’’ studente – večitijima.