Kako je Beba smestio Vučiću i „državni udar“

0
1027

Vesnik političke smrti

Bivši šef pres biroa Vlade Srbije, Vladimir Beba Popović je otvorio svoj Institut za javnu politiku u Podgorici, a kasnije je otvorio kancelariju i u Beogradu. Iza maske „instituta“ Beba Popović se bavi medijskim kampanjama, hajkama, podmetačinama i prljavim intrigama sa ciljem da uništi ugled svakog ko mu stoji na putu.

Autor: Ratko Rodić

On je uspeo da u srpskoj politici i u medijima stvori toliko zle krvi da to teško mogu normalizovati ni čitave decenije. Njegova strategija je da se nudi gospodarima kao neko ko će im obaviti prljav posao, a pre svega poniziti i uništiti one za koje smatraju da su rivali. No vremenom sluga postaje opaki gospodar jer kroz mrežu intriga on uvlači u klupko sukoba i paranoje i one koji su ga angažovali. On je vesnik političke smrti jer se njegova mreža intriga, sukoba, prevara i podmetačina širi kao metastaza po političkom organizmu.

Beba Popović je došao glave i Zoranu Đinđiću jer mu je kroz ponudu da odradi prljave poslove stvorio ogroman broj neprijatelja. On je laskao svom šefu kako je pametan i kako ga Zapad voli a sa druge strane je vodio svoje privatne ratove protiv svakog ko mu se ne bi svideo ili ko bi mu zasmetao.

Kako Beba nije trpeo konkurenciju on je od Đinđića odvojio ljude poput Tijanića koji su prešli kod Koštunice. Isto tako on živi od atmosfere sukoba i intriga pa je bio i generator sukoba Koštunice i Đinđića pa čak i brutalnog izbacivanja tada najjače stranke u Srbiji DSS iz parlamenta. On je potpuno odvojio Đinđića od drugih i ostavio ga usamljenog na vetrometini. Đinđić je prekasno shvatio da mu je Beba koban partner pa ga je odgurnuo od sebe, ali je mreža korupcije, spijunaže, kriminala koju je ovaj konobar iz Jagodine ispleo oko Zorana već bila gotova. Đinđićeva smrt je bila samo poslednja faza delovanja ovakve smrtonosne mreže.

Sada isto to radi sa Aleksandrom Vučićem oko koga isto tako plete mreže korupcije, laži, podmetanja i kriminala. On svojim brutalnim intrigama odvaja Vučića od drugih ljudi i na kraju će ga ostaviti usamljenog kao Đinđića da propadne. On je oficir za vezu između Vučića i Nikolića s jedne i Đukanovića sa druge strane, sa tim da ga svi finansiraju obilato. Popović isto tako laska Vučiću kao što je i Đinđiću da je vrlo inteligentan i da je miljenik Zapada. On je radio na podgrevanju sukoba Vučića i Nikolića, pa čak i na sukobu Vučića i Dačića. Organizovao je kampanju protiv Saše Jankovića a kasnije i Kurira koja je zbog toga što je bila osuđena na propast samo pokazala slabost Vučićevog režima. On je nastojao i da eliminiše Beka iz politike, kao i one koji su evroskeptici i protivnici ulaska u NATO.

U Bebinom specijalnom timu su mnoga imena iz medija – Željko Mitrović, Vučićević Informer, novinari i analitičari poput Dejana Vuka Stankovića. Kod njega je i Čeda Jovanović, profesor Stevan Lilić ali i istoričar Nikola Samardžić. Preko Samardžićeve žene koja je direktor u Politici kontroliše i ovu dnevnu novinu. Poslednju emisiju „Utisak nedelje“ je Bećkovićka imala sa Bebom, koji je nezadovoljan kako je ona razotkrila njegovu perverznu potrebu da širi laži o ljudima koje ne podnosi organizovao njen progon sa B92.

On ima u više redakcija svoje ljude koje aktivira u kampanjama laži podmetanja protiv onoga ko mu se u nekom momentu zameri ili ko mu smeta. On je opsednut obaveštajnim službama, medijima, podzemljem preko koga i ostvaruje svoje ciljeve. On voli da sarađuje sa domaćim i stranim obaveštajnim strukturama i svakom ko je moćan je spreman da odradi prljav posao. Za njega se kaže da uređuje program više televizija poput Pinka i Hepi televizije, da kontroliše Vučićevićem Informerom. Osim toga u još nekoliko redakcija dnevnih novina ima svoje ljude koje aktivira da pišu ono što on želi.

On je prema Vučiću primenio istu taktiku kao i prema Đinđiću – izmišljajući mu neprijatelje prikazuje mu se kao onaj koji će mu rešiti probleme. On pravi intrige, izmišlja sukobe, atentate i slično da bi onog kome služi bio neophodan. On govori svojim žrtvama kako im ovaj ili onaj prete, kako će im se desiti ovo ili ono i kako treba učiniti ovo ili ono da bi se sprečilo ono „najgore“.

Poslednje što je izmislio je „državni udar“ koji će ko zna ko izvršiti protiv Vučića. Po njegovim uputstvima a u tome je učestvovalo više ljudi, se izmišlja nekakva zavera, nekakav napad i nekakvi atentatori koji treba da dođu glave Vučiću.

Kada prvi čovek poveruje da mu neko radi o glavi, onda je on u Bebinim šakama. Onda se Beba igra sa njima i radi šta hoće. Dakle u Bebinoj glavi, a sigurno i u glavama stranih obaveštajaca se rodio plan unutrašnjeg erodiranja vlasti Aleksandra Vučića kroz podmetnuto kukavičije jaje „državni udar“. Da bi stvar delovala ubedljivo nekako se nađu u Beogradu opasni likovi koji se „prate i zajedno slikaju“ i oni se serviraju kao grupa za atentate što predstavlja dokaz da se nešto kuva i opasno sprema.

Dalje to preuzimaju Bebi lojalni mediji i prave veliku frku i paniku. Posledice znamo – velika blamaža za Vučića i Vladu Srbije. Njegov autoritet je posle serije lažnih medijskih „državnih udara“ pao da sada i njegovi koalicioni partneri otvoreno govore o njemu bez poštovanja ili strahopoštovanja. Tako je Beba uspeo dve stvari da preuzme kontrolu nad Vučićem i obaveštajnim sistemima, a i da odradi stranim službama slabljenje Vučićevog režima. Dve muve jednim udarcem, a ako je pritom zaradio dobre pare, onda i tri muve!

Beba Popović je odradio mnogo prljavih operacija za strane obaveštajne službe a ciljevi kojima se sada bavi su kako odvojiti Dačića i Nikolića od Vučića i kako zavaditi Dodika sa Vučićem. On je posle Petog oktobra učestvovao u preuzimanju DS-a, u odvajanju Koštunice od Đinđića u stvaranju atmosfere sukoba i zavera da bi nesmetano kontrolisao medije i radio sa korumpiranim i kriminalnim klanovima. On je bio kako kaže Tijanić za „lakiranu bubašvabu“ pravi gospodar života i smrti u DOS-ovoskoj Srbiji. On je napisao i da su „neki platili glavom što nisu u takav poredak moći verovali. Drugi su samo oteti i otkupljeni.“ Đinđiću nije bilo spasa kad je Beba postao „zaštitni znak, simbol, čuvar pečata i trezora njegove politike“.

Ni Vučiću neće biti spasa ako nasedne na igre poput „državnog udara“ kakve mu je do sada uspešno nameštao opaki sivi kardinal srpske političke scene. Naime, on će izolovati Vučića kao što je i Đinđića, ostavi će ga bez ozbiljnog političkog i svakog drugog saveznika. Ostaje sam na vetrometini i čeka neminovnu propast.

Tabloid