Ograničava se upotreba antibiotika

1
586

SZO pomaže Srbiji da ograniči upotrebu antibakterijskih lekova. Svetski stručnjaci danas u Beogradu da nam prenesu iskustva

U Srbiji će morati da se ograniči upotreba antibiotika, a jedna od mera, uz postavljanje čvrstih pravila kada se ovi medikamenti propisuju, mogla bi da bude rigoroznija kontrola njihovog izdavanja, i u državnim i u privatnim apotekama

U preciznijem kreiranju nacionalne strategije za racionalniju uputrebu ove grupe lekova pomoći će nam i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), koji danas dolaze u Beograd, na dvodnevnu stručnu radionicu u organizaciji Ministarstva zdravlja.

Sve mere koje će biti preduzete da se racionalizuje upotreba antibiotika sprovodiće se u okviru Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije Ministarstva zdravlja, a uz podršku Svetske banke.

Prema statistici, koja pokazuje da svakog dana 29 od 1.000 stanovnika koristi neki lek iz grupe antibiotika, svrstavamo se među zemlje s visokom potrošnjom lekova čija nekontrolisana upotreba dovodi do povećanja otpornosti bakterija i lekare ostavlja bez oružja u borbi protiv ovih mikroba. To je, upozoravaju stručnjaci, ozbiljna pretnja javnom zdravlju. Broj smrtnih ishoda u Evropi zbog infekcija multirezistentnim bakterijama veći je za oko 25.000 godišnje, a troškovi lečenja povećani su za 15 milijardi evra!

Zato Srbija, kao i druge zemlje, mora da svede na optimum upotrebu ove vrste lekova. To, između ostalog, podrazumeva i uvođenje jasnih standarda za propisivanje ove terapije.

– Ključno je da uvedete terapijske vodiče koji pomažu lekarima da se smanji mogućnost greške ili neodgovarajuće upotrebe antibiotika – kaže, za „Novosti“, dr Danilo Lo Fo Vong, rukovodilac programa za antimikrobu rezistenciju Regionalne kancelarije SZO za Evropu. – Ti vodiči treba da razmotre lokalne pravilnosti osetljivosti na antibiotike prilikom izbora prave terapije. Nažalost, ne raspolažu sve zemlje kvalitetnim podacima, i zato SZO veliki akcenat stavlja na njihovo prikupljanje kako bi se formirala slika o antimikrobnoj otpornosti.

Doktor Lo Fo Vong ističe da za optimalnu antimikrobnu terapiju važi sledeće pravilo: pravi lek, prava doza, usmeravanje na patogene i odgovarajuće trajanje terapije.

– U zavisnosti od ozbiljnosti stanja, npr. infekcije krvotoka, nije uvek moguće odložiti upotrebu antibiotika – kaže dr Lo Fo Vong. – U takvim slučajevima lečenje treba započeti na osnovu iskustva lekara. Ako infekcija nije ozbiljna, niti ugrožava život, savet je da se sačeka.

Profesor dr Zora Jelesić, nacionalni korespondent Referentne laboratorije za antimikrobnu rezistenciju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, za „Novosti“ kaže da se Srbija nalazi među evropskim zemljama s visokim nivoima rezistencije većine bakterijskih vrsta. Najčešće se sreće rezistencija kod gram-negativnih bakterija, naročito kod tipično bolničkih sojeva, ali i kod gram-pozitivnih bakterija, kao npr. enterokoka i stafilokoka.

Zbog toga upotreba nekih antibiotika trenutno više nije opravdana, jer su bakterije na njih postale otporne.

– Neki antibiotici su značajno kompromitovani preteranom upotrebom zbog visokog nivoa rezistencije koju su bakterije razvile – objašnjava doktorka Jelesić. – Iskustva, međutim, pokazuju da, kada se neki lek na određeno vreme na nekom području izbaci iz upotrebe, bakterije posle toga ponovo postaju na njega osetljive, tako da oni ne moraju nepovratno biti izgubljani za medicinu.
Novosti